Retro, retro, retro i retro…. i tako u beskonačno. Međutim, retro vizuelni identitet nije tu zbog sebe, da bi eto bio... čisto retro, već u jednom momentu mora i evoluirati do tačke kada postaje i ergonomski jasnije definisan. Senzori i procesori, odavno nisu usko grlo bilo koje klase fotoaparata, pa se razlike između njih ipak na kraju neumitno svedu na neke druge aspekte, od brzine i tačnosti autofokusnog sistema pa do udobnosti pri držanju, rasporeda i broja tastera odnosno točkića. Napraviti kompromis između lepote i udobnosti nije nimalo lak posao, a da je tako videćete ako malo bolje pogledate kompletnu ponudu u višoj klasi mirrorless fotoaparata. Panasonic GH4 jeste udoban mirrorless, ali nije od onih koji plene lepotom a slična situacija je i sa Sonijevim modelima. Tu su i prelepi Olympus modeli, ali nije retko da njihovi kupci posegnu i dodatnim gripom kako bi dobili na stabilnosti. Kada dođemo do tačke gde nabavljamo pomenuti grip, nekako smo obesmislili jednu od osnovnih prednosti mirrorless sistema, a to su pogađate – skromne dimenzije. A one su kod mirrorless sistema u najvećoj meri uslovljeni i vašim izborom objektiva, jer će oni ipak na kraju svoju najveću snagu pokazati sa diskretnim i svetlosno jakim objektivima. Napraviti fotoaparat koji je izgledom diskretno šarmantan, udoban za rukovanje, operativan a pritom sposoban da ne bude obesmišljen nekim krupnijim objektivom, jeste pravi izazov.
Fuji X-T1 i Fujifilm 35mm f/1.4 Xf R - savršeni sklad
Dizajn i ergonomija
Porediti Fuji X-T1 sa nekim drugim fotoaparatom po pitanju dizajna je veliki izazov, a najbliže poređenje vodi ka Nikon Df modelu. Kada se malo bolje zagledate, videćete da je paralela više nego odgovarajuća i to počev od strukture površine aparata, broja kontrolnih točkića, izgleda tražila pa da sveukupnog utiska na prvi pogled. Nesumnjivo Nikon Df jeste veći fotoaparat, ali moramo znati da on ipak ima ogledalo što značajno povećava debljinu fotoaparata. Sa druge strane, Nikon se ni najmanje nije potrudio da redukuje dimenzije tog modela, dok se Fuji svojski potrudio da napravi funkcionalan fotoaparat sa što manje kompromisa. Trend koji forsira što više programabilnih tastera, preklopnika, prekidača, kontrolnih točkića i uopšte svega što smanjuje potrebu za gledanjem u ekran je značajno uzeo maha. Moram priznati da je Fuji prilično ozbiljno shvatio ovaj trend, i podigao lestvicu svima ostalima stavljajući na gornju platformu tri, odnosno pet kontrolnih točkića raznih namena.
Brzina zatvarača i kompenzacija ekspozicije su već uobičajeni za većinu sličnih fotoaparata, ali točkić za kontrolu ISO vrednosti, izbora merenja svetla do tzv. ‘’Drive’’ točkića koji omogućava izbor bracketinga, panorame, multiple exposure… itd.
Ta dva, dupla točkića imaju mogućnost zaključavanja, tako da je isključena mogućnost nehotične promene parametara. Poveće, istureno elektronsko tražilo ostavlja dovoljno prostora za diopter sa leve i još jedan taster sa desne, odnosno hot shoe na vrhu. Rekao bih da do sada nisam video ovako maksimalno iskorišćen prostor, što se može reći i za zadnju stranu fotoaparata kojom dominiraju pokretni LCD i pomenuto elektronsko tražilo, slično Nikonovim. Prednji grip u kombinaciji sa zadnjim osloncem za palac daje izuzetnu sigurnost i stabilnost pri rukovanju, pa čak i kada je u pitanju kit objektiv Fuji 18-135mm f/3.5-5.6 WR OIS. Prednja strana poseduje još jedan kontrolni točkić, preklopnik za izbor režima rada fokusa, sync terminal, AF assist lampu i još jedan programabilni taster. Ključna ideja ovakvog rasporeda i količine tastera i točkića jeste da se vremenom naviknete na svaki milimetar aparata i da što manje skidate oko sa tražila.
Tasteri sa zadnje strane su primetno više upušteni nego što je to slučaj sa Fuji X-E2 modelom. U prvi mah mi je zasmetalo, i počeo sam da povlačim ekstremnu paralelu sa Canon 430 EX II blicem, i iskustvom prilikom manuelnog podešavanja snage. Međutim, dešava se da pri dužem nošenju X-E1/E2 modela i prilikom fotografisanja nehotice promenim neki od parametara poput WB ili čak da se palcem prebacim u Macro mod.
Za pohvalu je i posebno mesto za memorijsku karticu, koje se nalazi sa bočne strane što je naročito bitno u slučajevima kada koristite stativ, gde pločica blokira pristup sa donjem otvoru. Fuji X-T1 je zaptiven fotoaparat i to na 80 ključnih tačaka, pa u kombinaciji sa pomenutim Fuji 18-135mm f/3.5-5.6 WR OIS čini jedan sjajan sistem za one koji često fotografišu po kiši i otežanim uslovima. U ovom treutku Fuji poseduje pet objektiva koji su zaptiveni, i samo je bitno da u njihovom nazivu pronađete oznaku ‘’WR’’ (weather-resistant). Što se tiče samog finiša i uopšte površine fotoaparata, ona je ‘’otporna’’ na otiske pa će ovaj fotoaparat i posle duže upotrebe izgledati kao da je tek izvađen iz kutije. Fuji X-T1 je težak 440 grama a dimenzije su mu 129.0mm (W) x 89.8mm (H) x 46.7mm (D), a telo je napravljeno od legure magnezijuma. Pre nego nastavim dalje, da li sam rekao da Fuji X-T1 ima 6 programabilnih tastera?
Ispod 'haube'
Taktika: ‘’Ne menjaj tim koji dobija’’, a koje se grčevito drže Canon i Nikon, postala je i Fujijeva deviza. Šalu na stranu, upotreba proverene kombinacije senzora i procesora ne mora nužno uvek biti iritantna za kupce, ukoliko novi modeli donose nešto novo po nekom drugom aspektu. Fuji X-T1 koristi identičan 16,7 mpx APS-C X-Trans CMOS II senzor dimenzija 23.6mm x 15.6mm u kombinaciji sa EXR II Procesorom. Već smo pričali o tome koliko se i po čemu Fuji X-Trans senzor razlikuje od tradicionalnog Bayerovog senzora, pa se neću ponavljati. Možda ipak valja reći da ovaj senzor nema AA filter, što mu ni malo ne stvara probleme pri reprodukciji boja ili probleme sa moire-om, kao pojavom. ISO vrednosti se kreću u rasponu od ISO 200 do ISO 6400 u koracima od 1/3. Kompenzacija ekspozicije se kreće u rasponu od -3.0EV - +3.0EV i koracima od 1/3EV, dok je pri snimanju video materijala taj raspon od -2.0EV - +2.0EV. Brzina zatvarača je standardnih 1/4000 , brzina rafala iznosti 8 fps. Auto bracketing omogućava sledeće kombinacije:
AE Bracketing (±1/3EV, ±2/3EV, ±1EV)
Film Simulation Bracketing (mogućnost izbora 3 simulacije filma)
Dynamic Range Bracketing (100% • 200% • 400%)
ISO sensitivity Bracketing (±1/3EV, ±2/3EV, ±1EV)
White Balance Bracketing (±1, ±2, ±3)
U ponudi je 10 mogućnosti za simulaciju filma (PROVIA/STANDARD, Velvia/VIVID, ASTIA/SOFT, PRO Neg Hi, PRO Neg. Std, MONOCHROME, MONOCHROME+Ye FILTER, MONOCHROME+R FILTER, MONOCHROME+G FILTER, SEPIA).
Autofokus je hibridni, odnosno TTL kontrastni AF / TTL fazni AF i on se ponaša odlično. Područje koje pokriva je 7x7 odnosno 49 tačaka, a fokus je moguće podesiti na Single AF, Continuous AF ili na manuelni fokus. Odloženo okidanje je dostupno u opcijama od 2 ili 10 sekundi, a odabrana vrednost se zadržava sve dok je fotoaparat uključen. Po isključivanju, izabrana vrednost se resetuje odnosno isključuje.
Fuji X-T1 i Fujifilm XF 27mm f/2.8
Optika
Konkretno, ovaj model dolazi u paketu sa kit objektivom Fuji 18-135mm f/3.5-5.6 WR OIS, kojem nešto više možete pročitati u kraćem prikazu-testu. Valja još jednom spomenuti da je ovaj objektiv zaptiven baš kao i ovaj fotoaparat, pa zajedno čine jedan skladan sistem pogodan onima koji preferiraju fotografisanje po kiši ili gde ima prašine.
Takođe, nije zgoreg podsetiti da Fuji objektivi nemaju klizač za podešavanje tipa fokusa na sebi, već se taj preklopnik nalazi na telu fotoaparata sa prednje strane, sa opcijama Single AF / Continuous AF / MF Distance Indicator.
Tražilo
Definitivno, prva stvar koju uočavamo na Fuji X-T1 jeste veliko elektronsko tražilo. Ono vizuelno asocira na Nikonska tražila i prilično je veće čak i od nekih high-end dSLR fotoaparata. Pokrivenost kadra od 100%, uvećanje od 0,77x i sa 2.360.000 tačaka predstavlja jedno od boljih tražila. Fujijevo OLED elektronsko tražilo nije na vrhu top liste tražila, ali ako znamo da gubi bitku od Sonijevog A7 ili Fujijevog X100T, onda zaista nemamo šta prigovoriti. Iskreno, nemam šta da mu prigovorim, a manu bih mu našao ako fotografisanje bacim u drugi plan i ceo svoj dan posvetim traženju mana. Diopter je prisutan i to u rasponu od -4m-1 to +2m-1, baš kao i eye senzor koji će prepoznati vaše potrebe u trenutku i prebaciti prikaz tamo gde treba. Ako zatreba, prikaz unutar njega je moguće podesiti i u portrait položaj, što je prilično korisna opcija. Dual mode je prilagođen manuelnom fokusiranju, jer omogućava zumiranje tačno određenog dela kadra, a dostupne su dve opcije ‘’Digital Split Image’’ or ‘’Focus Peak Highlight’’. Upotreba starih preko adaptera ili novih objektiva sa manuelnim fokusom čini njihovu upotrebu lakšom nego ikada pre. Tražila ovog tipa su već značajno prevazišla tražila koja poseduju entry level dSLR fotoaparati, pa moram priznati da kao referencu za poređenje već moramo uzimati ozbiljnije modele kako bi ona imala smisla. Tražilu ću dodeliti čistu devetku, i to samo zato što postoji Fuji X100T i Sony A7s i ostali iz te serije, koji kao sto rekoh dobijaju desetku u klasi elektronskih tražila.
LCD
Nekako sam uvek kritikovao tilt LCD ekrane i davao prednost obrtnim, ali vremenom i sam počinjem da pomenute tilt LCD ekrane posmatram kao standard ili čak nezaobilazne. U pitanju je 3’’ LCD (720 x 480 piksela) sa 1.040.000 tačaka i 3:2 odnosom stranica i 100% pokrivenosti. Odličan i tečan prikaz, odlično osvetljen i zapravo identičan onom kojeg imamo u Fuji X-E2 modelu. Ekran ima mogućnost kretanja 90 stepeni ka gore ili 45 stepeni na dole, što je rekao bih, sasvim dovoljno. Pokretljivost ekrana je krajnje diskretno upakovana, da u privi mah i pomislite da je u pitanju fiksiran ekran.
Autonomija rada, priključci, wi fi i memorijske kartice
U pitanju je NP-W126 Li-ion baterija, koju koriste X-E1/E-2, X-T10 sa autonomijom rada od 350 snimaka. Punjač nosi oznaku BC-W126 i dolazi u paketu sa fotoaparatom. Od priključaka Fuji X-T1 poseduje USB 2.0 High-Speed / micro USB koji se može iskoristi i za žičani okidač RR-90. Prisutan je mini HDMI (Type C) kao i ulaz za mikrofon ø2.5mm. Wi-Fi se na ovakvom modelu podrazumeva, pa je IEEE 802.11b / g / n upotrebljiv za geotagovanje, bežičnu komunikaciju i prenos snimljenog materijala na računar kao i kontrolu snimanja sa nekim od ‘’tabletolikih’’ uređaja. Uz odgovarajuću aplikaciju moguće je kontrolisati pored standardnih podešavanja i ISO vrednost, simulaciju filma, macro mode, balans bele i odloženo okidanje tzv. ‘’Self Timer’’. SD, SDHC, SDXC (UHS-II) su podržani tipovi memorijskih kartica a preporuka ide ka odabiru onih koji nose oznaku klase 10.
VIDEO
Video mogućnosti su standardne i obuhvataju Full HD 1920 x 1080 60p / 30p, sa mogućnošću neprekidnog snimanja od 14 minuta ili 27 minuta za HD 1280 x 720 60p / 30p. Za snimanje je obavezno da koristite SD karticu klase 10.
Fuji X-T1 i Fujifilm 35mm f/1.4 Xf R
Reč za kraj
Mali veliki fotoaparat, je možda najprikladniji opis Fuji X-T1. Ako je Nikon Df ostavio na mene nezaboravan utisak u svakom pogledu, onda mogu slobodno reći da je Fuji X-T1 jednako upečatljiv fotoaparat. Što se tiče vizuelnog identiteta, završne obrade, ergonomije, broja i rasporeda tastera, dugmića i kontrolnih točkića… biću sasvim slobodan da ovom fotoaparatu dodelim čistu i punu desetku. Manu tražilu nalazite onda kada se skoncetrišete na traženje nekih mana, a ukoliko ste fokusirani na fotografisanje… rekao bih da je zadovoljstvo i operativnost zagarantovana. Po pitanju senzora Fuji pomalo podseća na Canon, a sada već i Nikon jer već neko vreme vrti jednu istu, doduše dobitnu kombinaciju senzora i procesora. Ali, baš kao što ne mogu pronaći značajnu manu Canon ili Nikon senzoru, tako ćemo teško pronaći mane i kod ovog X-Trans CMOS II senzora. Kako su u pitanju identične konfiguracije, mislim da će biti dovoljno da se kvalitetu senzora i uopšte izlaznom rezultatu posvetim kroz nešto širi test Fuji X-E2 modela. Fuji X-T1 se izdvaja od većine konkurencije svojom zaptivenošću, što ga čini uporedivim sa Olympus modelima iz više klase. Ne znam šta bih više rekao o ovom modelu, osim da sačekam da nam pristigne X-T10 pa da možda onda povučem još koju paralelu, ali je činjenica da je Fuji sa svojim modelima zaista postavio visoke standarde, kako sebi tako i ostalima iz branše. Fotoaparat kakav se samo poželeti može.
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz