U prvom i drugom delu storije o mirrorles aparatima, bavio sam se modelima koji pružaju daleko više mogućnosti od običnih kompakt aparata, kako po dimenzijama senzora tako i po naprednijim kontrolama. Međutim, ono po čemu se od njih najviše uzdvajaju modeli u nastavku ove priče, jeste elektronsko tražilo. Nesumnjivo, to je nekako prvi detalj po kojem se značajno razlikuju od entry level ponude. Takođe, primetio bih da modeli ne prate striktno neki očekivani period između modela, tako da oni dugo vremena ostaju aktuelni i u fazi čekanja naslednika. Štaviše, rekao bih da je to dobra stvar jer nismo zatrpani identičnim modelima koje razlikujemo samo po imenu, što u poslednje vreme srećemo u dSLR kategoriji fotoaparata. Možda sam neopravdano izostavio Panasonic GX7, ali mislim da ova tri modela nude dovoljno različitosti i da svaki pojedinačno može u potpnosti ispuniti sve zahteve kod potencijalnog kupca. Sva tri fotoaparata imaju prepoznatljiv vizuelni identitet, odlično tražilo a razlikuju se po senzoru, megapiskelima, tipu LCD ekranu i još po nekim stvarima. Ono što ohrabruje, jeste da fotoaparati ovog tipa postaju sve ozbiljniji predmet razmišljanja naprednih amatera, i onih koji su siti nosanja velikog ranca prepunog razne opreme, a da pritom ni najmanje ne budu zakinuti za kvalitet dobijenog rezultata.
FUJI X-E2
Fuji je u mirrorless vode ušao prilično ozbiljno, nudeći svojim korisnicima mogućnost da kompletiraju jedan ozbiljan sistem. Fuji uz Olympus poseduje jednu široku paletu objektiva, za koju mogu slobodno reći da imaju da imaju vrhunski kvalitet. Jedan od fotoaparata koji spadaju u srednju mirrorles klasu, jeste i Fuji X-E2, model koji jeste zapravo naslednik modela X-E1. Da bi stvari donekle bile jasnije, napraviću jednu malu digresiju, i vratiti se par godina unazad. Naime, prvi Fuji mirroless koji je dobrano protresao ovo tržište jeste Fuji X-pro1, model iz 2012. godine sa fenomenalnim 16MP APS-C X-Trans CMOS senzorom i jednim retro dizajnom koji je plenio na prvi pogled. Fuji X-Pro1 je osim visoke cene, imao još podosta mana, ali to nije toliko bitno koliko činjenica da je Fuji februara sledeće godine predstavio nešto manju verziju ovog aparata. Fuji X-E1 je preuzeo odlični senzor, procesor i vizuelni identitet od X-Pro1, a sa dosta nižom cenom. Nešto manji po dimenzijama, i sa čistim elektronskim tražilom, umesto hibridnog kakvo je imao X-Pro1, Fuji X-E1 je odmah privukao pažnju i postao jedan od poželjnijih aparata ove klase. Posle dobro postavljenih temelja, moglo se i očekivati da Fuji nastavi započetu seriju, pa smo tako dobili naslednika. Fuji X-E2, poseduje APS-C (23.6 x 15.6 mm) 16MP X-Trans CMOS II senzor bez anti-aliasing filtera, i uz EXR Processor II podršku.
Uzevsi sve u obzir, tvrdnja da je ovo među najboljim APS-C senzora na tržištu, uopšte nije bez osnova. ISO raspon se kreće u opsegu od 200 do 6400, a u slučaju da koristite samo jpeg, onda je raspon od 100 do 25.600. Brzina zatvarača je 1/4000 a rafal dostiže brzinu od 7 fps. Fotoaparat nije odstupio od vizuelnog identiteta u odnosu na prethodnika, pa poseduje blic i hot shoe. Osim njih, na gornjoj platformi nalaze se i dva kontrolna točkića, za brzinu zatvarača i kompenzaciju ekspozicije. Zadnjom stranom dominira fiksni 3" LCD sa 1.040.000 tačaka i 3:2 odnosom stranica, dok se iznad njega nalazi elektronsko tražilo sa rezolucijom od 2.360.000 račaka. Tražilo poseduje diopter, što je primera radi bio jedan od nedostataka na X-Pro1 modelu. Fuji X-E2 poseduje WI-FI, priključak za eksterni mikrofon ili daljinski upravljač. Video mogućnosti su u odnosu na konkurenciju skromne, ali opet sasvim dovoljne i nude 1920 x 1080 (60p, 30p), 1280 x 720 (60p, 30p) u MPEG-4, H,264 kvalitetu sa stereo zvukom. Autonomija rada je solidna, pa tako Lithium-Ion NP-W126 po CIPA standardima izvlači 350 snimaka. Sa dimenzijama od 129 x 75 x 37 mm i težinom od 350 grama, on ne predstavlja džepni aparat, ali svakako da jeste kompaktan. U svakom slučaju, kupovina ovog aparata čak i ako je uzrokovana emotivnim momentom uzrokovanim retro dizajnom fotoaparata, neće biti loša odluka jer ovaj fotoaparat iznad svega isporučuje sjajan izlazni rezultat.
SONY A6000
Ovakva retrospetriva aktuelnih mirrorless fotoapara, danas je nezamisliva bez Sony predstavnika, pa tako Sony A6000 ulazi u ovaj uži krug ozbiljnijih rešenja. O ovom modelu sam pisao dosta šire u posebnom tekstu, pa ću ovaj puta probati da budem što kraći. Sony A6000 poseduje 24.3 megapixela APS-C CMOS (23.5 x 15.6 mm) senzor, u kombinaciji sa Bionz X procesorom. ISO vrednosti se kreću u rasponu od 100 do 25.600, a brzina rafala iznosi 11 fps, a kontinuirano snimanje omogućava zapis 21 raw ili 49 jpeg fajlova. Ono po čemu je poseban A6000 jeste hibridni autofokusni sistem. Sudeći po CIPA standardima, on tu radnju obavlja za 0,06 sekundi što ga zaista stavlja na prvo mesto u mirrorless klasi. Autofokus ima 25 CDAF tačaka i 179 PDAF tačaka, raspoređenih na 92% kadra. Maksimalna brzina zatvarača 1/4000 a kompenzacija ekspozicije iznosi od -3 EV do +3 EV u koracima od 1/3 or 1/2 EV. Što se tiče dizajna, on prati značajno ne odstupa od onoga na šta smo navikli kada su u pitanju Sony mirrorless aparati. Zadnjom stranom dominira 3’’ TFT-LCD ekran osetljiv na dodir, sa 921.000 tačaka, i sjajno elektronsko tražilo sa 1.440.000 tačaka. Litijum jonska NP-FW50 baterija od 1080 mAh, obezbeđuje 310 odnosno 360 snimaka u zavisnosti od toga da li pretežno koristite elektronsko tražilo ili LCD ekran. Video mogućnosti su impresivne, kao u ostalom i sve na ovom fotoaparatu. U svakom slučaju, preporučujem da pročitate širi opis ovog fotoaparata… a ja da nastavim dalje.
Olympus OM-D E-M5 II
Od svih ovde pomenutih fotoaparata, Olympus OM-D E-M5 II je najsvežiji u ponudi i datira iz februara ove godine. Olympus kao i modeli sa vrha ove teme, ima svoj jedinstven i prepoznatljiv vizuelni identitet, koji ga čini jedinstvenim u ponudi. Ono po čemu je Olympus takođe jedinstven, jeste four thirds senzor, na kojem Olympus uporno insistira. Da li je to ispravna odluka ili ne, pokazaće vreme jer se tržište mirrorless aparata postaje sve jasnije orijentisano. Ono u čemu Olympus briljira jeste kontinuitet i široka paleta objektiva u ponudi, što je recimo slaba tačka Sonijeve ponude.
Olympus OM-D E-M5 II poseduje 16 megapiksela CMOS four thirds senzor (17.3 x 13 mm), sa TruePic VII procesorom. Ono po čemu se još razlikuje od konkurencije jeste Sensor-shift stabilizacija na senzoru, što je prilično korisna stvar jer na taj način dobijate stabilizaciju ma koji da je objektiv u pitanju. Autofokus je kontrastni (CDAF) i poseduje 81 AF tačku. Brzina zatvarača je 1/8000 a rafala 10 fps. ISO raspon se kreće u opsegu od 200 do 25.600, a kompenzacija ekspozicije -3 EV to +3 EV u koracima od 1/3 EV. Olympus OM-D E-M5 II poseduje odlično tražilo sa 2.360.000 tačaka, i diopterom od - 4 do +2 m podešavanjima. Odlični, i meni omiljeni obrtni tip TFT-LCD ekrana osetljivog na dodir dijagonale 3’’ sa 1.037.000 tačaka, dominira zadnom stranom fotoaparata. Dizajnu fotoaparata se nema apsolutno ništa prigovoriti, kako rasporedu tako i količini kontrolnih točkića ili programabilnih tastera. Sa dimenzijama od 124 x 85 x 45 mm i 469 grama, ovo predstavlja zaista kompaktno rešenje. Video mogućnosti su standardne, i u ponudi je 1920 x 1080 (60p, 50p, 30p, 25p, 24p), 1280 x 720 (60p, 50p, 30p, 25p, 24p), 640 x 480 (30p). Baterija je litijum jonska sa oznakom BLN-1 i pruža autonomiju rada od 310 snimaka.
U sledećem nastavku ću se pozabaviti modelima i najviše klase mirrorless ponude, pa ćemo na neki način zaokružiti postojeću ponudu, kako bi lakše pretili modele koji dolaze.
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz