Kada sam prvih dana februara pisao o Canon SX 60 HS superzumu, poredio sam ga sa prošlogodišnjim Nikonovim P600 modelom koji je u tom trenutku bio slabiji na širem rasponu, ali opet dominantan na krajnjem. Razbacivali smo se nekim 60 ili 65x zumovima, razvlačeći raspon do krajnjih 1.440 mm. Nekoliko dana posle izlaska teksta, Nikon predstavlja novi model, sa oznakom P610, pa sam bio slobodan da pomislim kako se došlo do krajnjih granica, jer je i on imao ‘’samo’’ 1.440mm, i da ćemo sledeći superzum impresivnog raspona videti tek na jesen. Možda!!! Međutim, samo mesec dana kasnije internet su preplavili naslovi kojima dominira vrednost 83,3x dok je ispred pisalo – NIKON. I zaista, Nikon predstavlja fotoaparat koji je veći, teži i još impresivnijim rasponom zuma od 2.000 mm. Pa samo razlika između 1.440 i 2.000 mm je već cifra od koje se zavrti u glavi svakom ko pogleda kroz tražilo sa takvom žižnom daljinom. A šta sa 2.000?
Dizajn, ergonomija i još ponešto
Sa čime da ga poredim? Gabaritski, sigurno ulazi u konkurenciju dSLR aparata srednje klase, jer sa težinom od 899 g i dimenzijama od 140 x 103 x 137 mm, odmah podseća na neki Nikon d90 i 70-300 objektiv. Kada su ove žižne daljine u pitanju, kompromisa oko dimenzija nema pa je isključena svaka dalja priča oko smanjivanja. Naprosto, takav objektiv zahteva i odgovarajuće telo, gde težina i dimenzije tela uz stablizaciju značajno utiču na procenat uspešnih fotografija, koje nisi strešene. Telo je odlično ergonomski definisano, prijatno za držanje za šta su zaslužni kako prednji grip, tako i prostor za palac na zadnjoj strani aparata. Rec taster, za video snimanje je taj koji obično zasmeta, ali ne i ovaj put gde se zaista stiče utisak da je tom delu aparata dodeljeno prostora onoliko koliko treba. Zadnjom stranom dominira veliki obrtni LCD zajedno sa elektronskim tražilom, dok gornja platforma poseduje blic, dva kontrolna točkića, okidač, Fn i On/Off taster. Stereo mikrofon, WiFi i GPS su našli svoje mesto ispred pop up blica, a gledajući odozgo, primećujemo koliko je zapravo masivan objektiv. Hot shoe nije prisutan, što je donekle i razumljivo. Kod kritika ću se zadržati kod tzv. ''alchajmer moda'', od kojeg Nikon tradicionalno i tvrdoglavo ne odustaje. Naime, radi se o tome da ukoliko namestite na odloženo okidanje od recimo 2 sekunde, aparat će to iskusno zanemariti već odmah nakon prvog okidanja i vratiti u standardni ''single shot''. Što u praksi znači, da će te tu opciju nameštati svaki put pre okidanja. Na ovu boljku nisu imuni ni Nikon dSLR aparati, a ova anomalija svakako da predstavlja jednu od besmislenijih pojava u svetu fotoaparata.
Ispod ''haube''
Kada pogledamo dimenzije senzora, već nam je donekle jasno šta je stub ovako velike žižne daljine. Nikon P 600 ima 16 megapiksela BSI-CMOS senzor dimenzija 1/2.3" (6.17 x 4.55 mm) koji zapravo i daje ekvivalentnih 5.6 puta krop. Procesor je Expeed C2, a ISO raspon je u opsegu od 100 do 6400. Maksimalna brzina zatvarača iznosi 1/4000 a rafala 7 fps. Kompenzacija ekspozicije iznosi ± 2 EV u koracima od 1/3. Jedna stvar upada u oči, a to je izostanak podrške za raw format, što donekle može biti problem za one koji su navikli na napredniju naknadnu obradu fotografija. Za očekivati je bilo da AF bude isključivo kontrastni, od kojeg na maksimalnom dometu zaista ne možemo očekivati čuda. WI FI za prenos podataka je prisutan, zaista bi bila šteta da GPS nije prisutan, jer je ovo zaista jedna turistička mašina. Za pohvalu je i prisustvo podrške za naš jezik, pa će oni kojima je i engleski problem moći podesiti menije na srpski jezik.
Optika
Objektiv zapravo ima raspon od 4,3 do 357 mm, ali kada to dovedemo u ekvivalentni odnos naspram 35mm formata, uz pomoć gore pomentog krop faktora od 5,6 x dobijemo 24–2000 mm. Da pojasnim najkraće moguće: 4,3mm x 5,6 = 24,08 mm za široki raspon, i 357mm x 5,6 = 1.999,20 mm za krajnji raspon, a kada podelimo ove dve vrednosti, dobijemo taj magični 83,3 zum. U odnosu na prethodnika, objektiv je zadržao pristojan raspon u wide režimu, a unapređenje je osim krajnjeg raspona dobila blenda, koja ovaj put kreće od f/2.8 do f/6.5 sa 6 listića blende. Izlazni rezultat koji ovaj objektiv pruža, ipak u krajnjem ishodu predstavlja stvar kompromisa. Ako samo uporedimo da jedan prosečan 70 – 300mm objektiv košta koliko i ceo ovaj fotoaparat, onda vam je jasno o kakvom kompromisu pričam. Naprosto, Nikon je sa ovim modelom nategao sve resurse aparata do krajnjih granica u svakom smislu, počev od raspona pa do stabilizacije.
Blic
Blic, kao i sve na ovom aparatu… izgleda masivno. U pitanju je integrisani pop up blic dometa 11 metara, a odsustvo hot shoe priključka za eksterni blic donekle i jeste razumljivo, ali to opet ne znači da njegovo prisustvo ne bi bilo od koristi.
Tražilo
Elektronsko tražilo nije vrhunsko, kakvo smo navikli da viđamo u današnjim fotoaparatima, naročito kada su u pitanju mirrorless modeli. Ono je po kvalitetu tu negde za poređenje sa Canon SX 60 HS ulrazoom modelom, a moramo priznati da u ovoj klasi po tom pitanju ipak dominira Panasonicovov model FZ1000. Elektronsko tražilo ima 921.000 tačaka, sa prikazom od 100% i podešavanjem dioptrije u opsegu od -3 do +1 m-1. Tražilo poseduje senzor koji prilikom upotrebe tražila, automatski isključuje LCD ekran.
LCD
Za pohvalu je prisustvo klasičnog obrtnog LCD TFT ekrana dijagonale 3’’ i 921.600 tačaka. Prikaz je solidan, ali i pored anti refleksnog premaza i 6 nivoa podešavanja osvetljenja, može biti prilično nezgodan za upotrebu po sunčanom danu.
Autonomija rada
U pitanju je EN-EL23 baterija sa deklarisanih 360 snimaka po CIPA standardu, kojoj za ponovno punjenje treba 3 sata i 40 minuta. Za njeno punjenje je zadužen EH-71P punjač, koji dolazi u standardnom pakovanju. U odnosu na prethodne modele, možemo konstatovati da je autonomija rada povećana, što opet ne znači da na dužim turističkim turama nije zgoreg poneti i rezervnu bateriju.
VIDEO
Video ni malo ne odskače od trenutnih standarda, pa je u ponudi Full HD: 1920x1080/60p/50p/30p/25p odnosno HD: 1280x720/ 60p/50p/30p/25p. Video zapis je u H.264 standardu u MPEG-4 formatu, sa podrazumevanim stereo zvukom. Video zapis je solidnog kvaliteta, i svakako neće predstavljati problem onima kojima je ovaj fotoparat namenjen.
Reč za kraj
Na kraju možemo reći je ova klasa aparata zaista namenjena specifičnom i uskom krugu korisnika, koji su skloni kompromisu kada je kvalitet fotografija u pitanju, a sve u želji da dobiju impresivni optički raspon. Najpre, dimenzije senzora u startu ne pružaju osnov koji bi ispratio kvalitet koji danas srećemo kod kompaktnih fotoaparata, ali sa druge strane u ponudi je raspon objektiva koji teško da možemo sresti bilo gde drugde. Odsustvo raw formata, je takođe nešto što danas retko srećemo. Kada govorimo o fotoaparatima iz ultrazoom klase, mora nam biti jasno da gabariti i stabilizacija predstavljaju osnovni preduslov za nestrešenu fotografiju. Mišljenja sam da je prvi uslov ispunjen na najbolji mogući način, dok ovaj drugi još uvek muče zakoni fizike i da je donekle 2.000mm ipak prevelik zalogaj. Ali kao što rekoh, ovaj aparat nije namenjen onima koji će fotografije posmatrati na 100% prikazu, već onima koji će biti prezadovoljni što su uspeli da ‘’dohvate’’ detalj do kojeg nisu mogli fizički bliže doći. Ljubitelji fotografisanja ptica će takođe biti zadovoljni dometima ovog fotoaparata, a autor ovog teksta vam preporučuje da za ovaj aparat obezbedite stabilan stativ.
LINK: Nikon Coolpix P900
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz