Samsung na klackalici

U poslednje vreme se učestalo piše o tome kako Samsung napušta proizvodnju foto opreme. Za sada smo još uvek u fazi prikupljanja nezvaničnih informacija i demantija, ali možda nešto i sami zaključimo uz neko kratko upoznavanje sa ovom kompanijom. Dovoljan je letimičan pogled na istorijat Samsunga, pa da se shvati o koliko moćnoj kompaniji govorimo. Samsung je Južnokorejska kompanija, osnovana još 1938. godine, sa sedištem u Seulu. Lista delatnosti kojima se Samsung bavi je prilično impresivna i podugačka, a na njoj se nalazi: elektronika, teška industrija, brodogradnja, građevina, osiguranje, naoružanje, turizam... i ono što je za respekt, jeste činjenica da je kao takva, u svakoj posebnoj delatnosti u samom vrhu na globalnom nivou. Njihov izvoz čini petinu ukupnog izvoza Južne Koreje, a njihovi prihodu su veći čak i od BDP-a mnogih država.

Iz tog ugla, sasvim je prirodno da se pojave i na tržištu fotoaparata. Možda grešim, ali prvi njihov digitalni fotoaparat jeste Samsung SL102 iz januara 2002. godine, dok bi već sa sigurnošću mogli znati da je prvi dSLR bio GX-1S. Pomenuti model se pojavio 2006. i za njega bi se moglo reći da je zapravo prepakovani Pentax *istDS2, sa kojim nedvosmisleno  deli vizuelni identitet, jednako kao i bajonet. 

 Skoro da su identični - plava boja slova pravi razliku

Kada je predstavljen mirrorless Samsung NX10 (januar 2010.), činilo se da je tržište digitalnih fotoaparata dobilo novog igrača, koji nije opterećen dugovima i koji ima upravljačku strukturu takvu da bi na najbolji mogući način mogli obezbediti mesto u samom vrhu. Samsung NX10 izlazi na tržište sa svojim NX bajonetom, tek koji mesec ispred Sonijevog E-mount-a. Sa početnom ponudom od 30mm, 18-55mm, i  50-200mm, Samsung konstatno uvećava svoju paletu objektiva.

I zaista, u tim prvim godinama nastajanja mirrorless fotoaparata, činilo se da Samsung ima najveće kapacitete da napravi najširu paletu proizvoda, sa širokom prodajnom i servisnom mrežom. Međutim, vremenom se primećuje odsustvo tradicije koja je izgleda ključna kada je ovaj ‘’biznis’’ u pitanju. Canon i Nikon su u svakom slučaju neprikosnoveni vladari na tržištu fotoaparata koji svoj status održavaju kako inercijom tako i kvalitetom. Olympus je možda najbolji primer za borbenost i održavanje tradicije, koji i pored svih finansijskih problema i afera uspeva da nekako pliva u ovim vodama, pa čak i da postavlja neke standarde. Fuji takođe ima tradiciju, pa i iz godine u godinu postaje sve jači, interesantniji i respektabilniji igrač. Sony je već posebna priča, pa je on naprosto ‘’kupio’’ tradiciju, tako što je preuzeo Minoltu… a dodao bih da baš i nije najbolje iskoristio ono što je Minolta imala da ponudi. Neki moj lični utisak je da su Sony i Samsung ipak u neku ruku neemotivni kada je u pitanju foto odeljenje, i da je kod njih uvek prisutan momenat kada će napustiti započeti projekat, kada u određenom momentu izračunaju da profit nije jednak planiranom.  

Prva naznaka dvoumljenja, šta sa foto odeljenjem… možda je bila vest iz decembra 2013. kada je Samsung prvi put zvanično objavio da razmatra reorganizaciju strukture tog segmenta, sa naglaskom na značajno bolje rezultate koje donose smartphone uređaji. Objediniti smartphone i fotoaparat, je izgleda postao prioritet što je na kraju krajeva i rezultiralo proizvodom poput Samsung S4 zoom, tzv. ‘’cameraphone’’.

Instant fotografija - sve u jednom, jedan za sve

Drugi jasan signal predstavlja prvi insajderski info koji se pojavio sredinom septembra ove godine, a koji decidirano tvrdi da Samsung napušta proizvodnju foto opreme, jer od momenta kada je predstavljena NX linija, ona samo generiše gubitak. Neku nedelju kasnije stiže i zvanični demanti ove vesti, koji negira prestanak proizvodnje fotoaparata i objektiva. Bojim da je saopštenje  izdato sa ciljem da se ne zaustavi prodaja postojećih zaliha, i da se istina prolongira što je moguće duže. Saopštenje takođe sadrži informaciju kako oni kontinuirano analiziraju potrebe tržište, što opet dvosmisleno ostavlja prostora da u jednom momentu preseku i da se pozovu na pomenute analize.
Međutim, istinu je očigledno teško sakriti pa je ovih dana opet iskrsnula insajderska informacija koja uvidom u poslovni plan za naredne godine, jasno sugeriše da se razvoj foto odeljenja i novi modeli naprosto ne nalaze u njemu.

Vizuelni eklikticizam na delu - Pentax + Panasonic GH4 = Samsung NX1

Fotografija je ipak umetnost, a fotografima treba alat. A kada fotografe opremaš alatom za rad, onda će oni neminovno vremenom prepoznati iskren odnos i spremnost da se odgovori na njihove  zahteve. To opet u neku ruku ima utemeljenje u tradiciji jer se bez nje teško prepoznati zahteve kupaca. Da je tako, svedoči i sve više tekstova koji kritikuju neke brendove zbog njihovog neprepoznavanja pravih potreba fotografske populacije. Jedan od takvih je i skorašnji tekst sa naslovom: Diglloyd says that Sony is “a company that really does not understand photography”, kritikujući upravo nefleksibilnost razvojnih timova kada su u pitanju izlazak u susret svim željama. Neke stvari se ipak ne mogu kupiti, pa Sony eto nije postao Canon i pored toga što je kupio kompaniju sa tradicijom poput Minolte.  Samsung sa druge strane mora energičnije demantovati glasine, jer kupci ne vole neizvesnost po pitanju sudbine njihovih objektiva kada im postojeći fotoaparat zastari ili se pokvari. Izlazak novog fotoaparata, objektiva i sl. može na nedvosmislen način jasno reći kako stoje stvari. Mada, primetiću da je Samsung propustio šansu da postane vodeći igrač na polju mirrorless fotoaparata, a da su koreni toga ipak u odsustvu fotografske tradicije.

Ima jedna simpatična anegdota, gde Amerikanac pita Engleza kako to da je njegova trava izgleda zelenije i mekše od njegove, i pored toga što koriste istu sortu.
Amerikanac: Da li zalivaš travu svaki dan?
Englez: Da!
Amerikanac: Da li je šišaš redovno?
Englez: Da!
Amerikanac: Pa šta je onda problem… i ja to radim svaki dan?
Englez: Paaaaaaa, da… ali mi tako radimo već 500 godina!

Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz