Kompaktni fotoaparati odavno hodaju po tankoj liniji između opstanka ili nestajanja. Najveći krivac su mobilni telefoni novije generacije, koji sasvim solidno zamenjuju jeftinije kompakt fotoaparate pa čak i nude dosta više. Statistički gledano, značajno je veći procenat onih kojima je fotoaparat samo dodatni teret, kako za nošenje tako i za savladavanje uputstva za upotrebu. Mobilni telefon je uvek pri ruci, a osim fotografisanja nudi i pristojan video zapis, tako da je dilema često nepostojeća. Međutim, postoje momenti kada obični kompakt fotoaparat i kamera na mobilnom telefonu nisu dorasli, gde izlazni rezultat ne zadovoljava svojim kvalitetom, pa se vremenom polako počne i razmišljati i o ozbiljnijem rešenju. Iz ugla vlasnika fotoaparata sa izmenjivim objektivima, kompaktni fotoaparati su kompromis o kojem se dugo razmišljalo i vagalo pre kupovine. Njihova cena nije zanemarljiva, ali ako želite mali fotoaparat koji nudi pristojan izlazni rezultat, onda nemate izbora. Ono što mora karakterisati takav kompakt jeste što veći senzor a zatim i što veći otvor blende na objektivu, koji neizostavno mora krenuti od f/1,4 pa do maksimalnih f/2,8 na krajnjem rasponu. Sa druge strane, svedoci smo pojave i kompaktnih fotoaparata sa većim senzorom i fiksnim objektivom. Lista kompaktnih fotoaparata u ovom članku bi mogla biti i duža, ali probaću da se fokusiram na one koji su zaista vredni pažnje za ulazak u najuži izbor pri kupovini.
Prvi na listi takvih je svakako Panasonic Lumix DMC-LX15, koji će nas u najvećoj meri asocirati na jedan od najpoželjnijih kompaktnih fotoaparata u poslednje vreme, odnosno Panasonic DMC-LX100. U odnosu na njega, poseduje nešto manji senzor kao i manjak tražila, dok će zauzvrat ponuditi pokretni LCD ekran. U osnovi je CMOS 1″ senzor (13.2 x 8.8 mm) od 20 megapiksela. Objektiv LEICA DC VARIO-SUMMILUX je standardnih 24 – 72mm sa zanimljivim otvorom blende od f/1,4 do f/2,8. ISO vrednosti se kreću u rasponu od ISO 125 – 12.800, proširivo od 80 – 25.600. Autofokus je kontrastni, sa 49 AF tačaka, a maksimalna brzina zatvarača iznosi 1/4000, odnosno 1/16,000 u formi elektronskog. LCD ekran od 3’’nije fiksiran i osetljiv je na dodir, dok se autonomija rada zadržala na 260 snimaka. 4K video snimanje sve više postaje standard, pa i nije neko iznenađenje što je našao svoje mesto u ovom fotoaparatu. Panasonic DMC-LX15 je predstavljen sredinom septembra, tako da je za očekivati njegovo prisustvo tokom sledeće godine. Naročito ako se uzme u obzir da je prethodnik ovog modela Panasonic DMC-LX7 izašao već davne 2012.
Sledeći u nizu koji se ne može zaobići je svakako Canon G7 X mark II kojeg takođe karakteriše CMOS 1″ senzor (13.2 x 8.8 mm) od 20 megapiksela. ISO vrednosti se kreću u rasponu od ISO 125 – 12.800, proširive do 25.600. Njegov objektiv ima najduži raspon od ponuđenih, sa opsegom od 24 – 100 mm, i zavidnom blendom od f/1,8 do f/2,8. Autofokus je takođe kontrastni sa 31 AF tačkom. Baš kao i u slučaju Panasonikovog LX15, prisutan je LCD ekran od 3’’ koji nije fiksiran i osetljiv na dodir. Primetno je odsustvo elektronskog zatvarača, tako da je u opciji mehanički sa krajnjih 1/2000. Što se tiče video mogućnosti, ovde je Canon u zaostatku pa je u ponudi samo Full HD, odnosno 1920x1080. Autonomija rada iznosi 265 snimaka.
Ova generacija Sonijevih kompaktnih fotoaparata suvereno vlada već godina, jer će po specifikacijama ponuditi najviše od svih. Najpre, ne možemo zapostaviti elektronsko tražilo, koje na zaista originalan način pronalazi svoje mesto na ovako malom prostoru. Dok čitate specifikacije, sve to deluje zanimljivo do momenta kada fizički ne upoznate ovaj fotoaparat, kada se neminovno zapitate: ‘’Kako je sve to stalo ovde?’’. Njegova cena jeste najveća od svih ovde pomenutih konkurenata, ali krenimo redom da vidimo i zašto. Što se tiče senzora, i ovde je u pitanju CMOS 1″ senzor (13.2 x 8.8 mm) od 20 megapiksela, što ga ne izdvaja od gore pomenutih fotoaparata. ISO vrednosti su slične Panasonikovim i se kreću u rasponu od ISO 125 – 12.800, proširivo od 80 – 25.600. Čak je i raspon objektiva sličnih karakteristika, odnosno 24 – 70mm sa otvorom blende od f/1,8 – f/2,8. Ono što ga izdvaja je hibridni autofokus sa deklarisanih 315 AF tačaka. Mešavina faznog i kontrastnog autofokusa po rečima Sonijevog tima daje impresivne rezultate. Maksimalna brzina mehaničkog zatvarača iznosi 1/2000 a prisutan je i elektronski sa 1/32,000, što je više nego kod gore pomenutih modela. Njegov LCD od 3’’ je takođe pokretan, ali nije osetljiv na dodir i jeste sa najvećom rezolucijom u odnosu na Canon i Panasonic. Tražilo je unikatno u svakom pogledu, pa će zlata vredeti po sunčanom danu i situacijama kada LCD ne bude davao previše jasnu sliku. Kada pomenemo 24fps, ne možemo ne primetiti drastičnu razliku u odnosu na ostatak ponude. U skladu sa ostatkom specifikacija, 4K video zapis zaista ne treba da bude iznenađujuća informacija. Na žalost, autonomija rada je najmanja od svih pa iznosi tek 220 snimaka, ali zato govorimo fotoaparatu teškom tek 299 grama.
Ako su prethodna tri modela bila uporediva po veličini senzora, rasponu i video mogućnostima, onda je Fuji X70 nešto sasvim različito u odnosu na pomenute. Najpre će se izdvojiti po najvećem senzoru, odnosno APS-C dimenzijama (23.6 x 15.6 mm) koje srećemo u aktuelnim dSLR i mirrorless modelima. Odmah zatim primećujemo odsustvo promene žižne daljine, odnosno fiksnu žižu od 18mm i blendu od f/2,8. Dakle, u pitanju je ekvivalentnih 28mm sa rasponom blende od f/2,8 do f/16. Nemamo danas previše fotoaparata sa ovakvim pristupom, pa će ovaj model ipak izabrati oni najhrabriji koji se ne plaše fiksne žižne daljine i manuelnih komandi. ISO vrednosti se kreću u rasponu od ISO 200 do – 6400, proširivo od ISO 100 – 51,200. Autofokus je hibridni, odnosno simbioza faznog i kontrastnog, sa deklarisanih 77 AF tačaka. Ekran je pokretan, sa standardnom dijagonalom od 3’’ i 1,040.000 tačaka. Maksimalna brzina mehaničkog zatvarača iznosi 1/4000 a prisutan je i elektronski sa 1/32,000, dok je brzina rafala standardnih 8fps. Što se tiče video zapisa, on je ostao u granicama FullHD mogućnosti, dok će autonomija rada dostići najviše od svih pomenutih, odnosno 330 snimaka. Nešto više o ovom modelu možete pročitati ovde.
Kao što rekoh, nabavka kompakt fotoaparata odavno nije stvar jednostavne odluke. Fotoaparati nižih klasa briljiraju u momentima kada svetlo nije problem, dok će u slabijim svetlosnim uslovima davati strešene fotografije ili prepune digitalnog šuma. Da bi se to izbeglo, potrebno je posegnuti za tzv 1’’ senzorom ili većim. To sa sobom nosi veću blendu ali i veću cenu, što neminovno povlači sa sobom i daleko ozbiljniji proces donošenja odluke o kupovini. Zauzvrat, dobijate kvalitetan izlazni rezultat čak i u problematičnim situacijama. Panasonic LX15, Canon G7 X Mark II i Sony RX100 V su jako slični, dok će Sony u krajnjem zbiru i ponuditi najviše. Međutim, možda je Fuji baš taj koji nudi najviše, što zavisi od vaše spremnosti da se nosite sa fiksnom žižnom daljinom. Svi ponuđeni modeli imaju WiFi, sličnih su gabarita i približne autonomije rada. Ova četvorka svakako da spada u najbolje što se može nabaviti trenutno na tržištu, pa ukoliko poželite malo više moraćete da pređete u mirrorless ili dSLR svet. Ova klasa kompakt fotoaparata ima svoje mesto na tržištu, jer da nije tako … slabo da bi neki od njih doživeli novu iteraciju. U svakom slučaju, ova 2016. godina se bliži kraju pa je sve izvesnije da je ovo finalna ponuda i da ćemo novitete videti tek u sledećoj godini.