Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 064/23-16-580
  • 065/23-16-580
  • Kontakt

Đorđe Čubrilo - fotograf

Biografija fotografa Đorđa Čubrila počinje tačkom A1) Zemunac, rođen 1954. Ne bez razloga, jer Zemun ima veliki značaj u njegovom životu, baš kao što Zemun može biti ponosan na njega.

 

002.jpg


Đorđe Čubrilo je  studirao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku – kamera. Tada nije postojao odsek fotografije, pa je predavanja pratio do onog momenta gde se moglo šta čuti o fotografiji. Nije imao želju da postane kamerman, već fotograf. Do 1995. je radio kao stil fotograf na Televizij Beograd, od kada postaje slobodnjak i član Udruženja slobodnih umetnika fotografije Srbije. Pre nego što je otišao sa Televizije Beograd, bio je fotograf petočlane ekspedicije ’’Putevima sveta’’, gde je beležio detalje iz Rusije, Sibira, Mongolije i Kine, a usput je i naučio mongolski jezik.  Ekspedicija je trajala 157 dana, a sa Ikarbusovim kamionom došli su do Žutog kineskog mora.
Đorđe Čubrilo je učestvovao u konstruisanju prve srpske panoramske kamere, čiji objektiv vidi 105 stepeni (6 x 24). Autor je prvih panoramskih fotografija Zemuna, a fotomonografija ’’Zemun’’ je stvarana skoro 30 godina. Ona predstavlja svojevrstan vodič kroz Zemun, jer ako niste znali  gde je Bogorodična crkva, Gornja varoš, Gornji grad, crkva Svetog Nikolaja onda bi trebalo da nabavite ovu knjigu. Fotomonografija sadrži motive beležene 30 godina, pa imamo prilike da povlačimo paralele između detalja iz 1972. i 1986. godine.

 

001.jpg



 I pored toga što ume konstruiše i koristi analogni fotoaparat, reklo bi se da je Đorđe vrlo brzo prihvatio i usvojio digitalnu fotografiju. Jedan je od retkih iz stare garde fotografa koji sa oduševljenjem govori o prednostima digitalne fotografije nad analognom.

 

003.jpg

 

004.jpg


Ljubav prema Zemunu nije mrtvo slovo na papiru, a da je tako svedoči i njegova upornost da u život vrati jedan od najprepoznatljivijih simbola Zemuna, Gardoš. Kula je otvorena 20-og avgusta 1896. godine i jedna je od pet monumentalnih obeležja kojima su Mađari obeležili hiljadugodišnjicu boravka u Panoniji. Galerija u dnu kule i kafić, odnosno vidikovac su bili jedan od najlepših delova Beograda. Na žalost, kula je bila u funkciji do 1990-91. godine od kada i počinje njeno propadanje. Išarana grafitima, prepuna đubreta i stecište narkomana, kula Gardoš je bila prepuštena sama sebi, sve dok se Đorđe Čubrilo nije izborio za "investiciono tekuće održavanje" i dobio saglasnost Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Očišćena i umivena, Đorđe  Čubrilo je posle nekoliko godina uspeo da vrati galeriju i osposobi vidikovac.

Komentari

Podelite sa prijateljima!