Nekako smo dočekali momenat kada tržište mirrorless fotoaparata počinje sa emitovanjem sve bistrije slike kako su se brendovi pronašli u ovom segmentu i šta su im prioriteti. Ostalo je da sačekamo ozbiljniji upliv Canona i Nikona, pa da dobijemo kompletnu i konačnu sliku, ali sada već jasno možemo uočiti da su Olympus i Panasonic usresređeni na micro four thirds senzor i kompaktnije dimenzije sistema. Fuji se čvrsto drži APS-C senzora i koliko toliko balansira između kompaktnosti i široke ponude kvalitetnih objektiva. Sa druge strane, Sony je krenuo sa dosta širokim frontom gurajući uporedo APS-C i full frame modele, zapostavljajući pomalo objektive. Situacija sa objektivima se postepeno popravlja, ali je evidentno da Sony u prvi plan ipak najviše gura full frame ponudu. I pored toga što je Sony A6300 izvanredan fotoaparat, on ipak ostaje pomalo u senci mirrorless modela sa većim senzorom. A od oktobra 2013. godine, kada je Sony predstavio A7 i A7r došli smo do tri osnovna full frame modela, koji su u međuvremenu dobili osveženje u vidu naslednika. Sony A7, Sony A7s i Sony A7r su zaokružene priče, a dva modela su obeležila prošlu godinu, najpre A7r II a zatim A7s II. Oba modela su posebna i reklo bi se čak i donekle različita, za šta je zaslužna rezolucija senzora. Sony A7s II nudi skromnih 12 megapiksela, dok Sony A7r II ide na impresivnih 42 megapiksela, što je ozbiljan zalogaj bez obzira na činjenicu da li se radi o dSLR ili mirrorless fotoaparatima. Sony a7s II je targetirao one kojima je video prioritet, dok sa A7r II ciljna grupa postaje onaj kome nije potrebna ergonomija i masivnost ozbiljnih dSLR modela, poput Canon 5ds ili Nikon d810.
Dizajn i ergonomija
Kada je u pitanju dizajn, ergonomija i vizuelni identitet od prvog dana je jasno da Sony nije ni najmanje opterećen retro dizajnom. Tome verovatno kumuje i činjenica da Sony nema dugačku istoriju i duboko korenje u fotografskom svetu, pa kupovina srcem umesto glavom nije nešto što srećemo u ovom slučaju. Ovde se to ne može smatrati kao nedostatak već možda i kao prednost, što ostavlja prostora novim rešenjima. Što se tiče ergonomije u smislu držanja fotoaparata, Sonijevi modeli imaju moje simpatije čemu najviše doprinosi jasno definisan prednji grip. Ostaje otvoreno pitanje, koliko je ovakav koncept pogodan za masivnije objektive koji prelaze preko 1kg, ali to već otvara neka druga pitanja. Što se tiče završnog finiša, za pohvalu je odsustvo sjajne površine koja upija svaki otisak ili trunku prašine, pa ovaj put imamo blago definisanu strukturu, što samo doprinosi krajnjem pozitivnom utisku o kvalitetu i klasi fotoaparata.
Razlika između A7r i A7r II je vidljiva na prvi pogled, i odmah je jasno da je Sony analizirao sve primedbe i ispravio nedostatke. Gornjom platformom dominira znanto lepše uobličeno elektronsko tražilo, dok je okidač spušten na gornju površinu prednjeg gripa, što je dovelo i do spuštanja prednjeg kontrolnog točkića u nešto niži položaj. Na gornjoj površini je prisutan Hot Shoe, izbornik modova kao i točkić za kompenzaciju ekspozicije. Prisutna su i dva tastera C1 i C2, dok su C3, ‘’Menu’’ i još jedan kontrolni točkić blago podelili prostor za zadnjom stranom fotoaparata.
Pomenutom zadnjom stranom dominira odličan tilt LCD ekran dijagonale 3’’, i niz standardnih tastera odlično uklopljenih sa omalenim gripom za palac koji pruža oslonac i značajno doprinosi stabilnosti pri rukovanju. Na njemu se nalazi i ’’Rec’’ taster, a sam položaj isključuje nehotično pokretanje snimanja.
Sony A7r II je težak 635 grama i upakovan je u kompaktno telo od legure magnezijuma u dimenzijama od 127 x 96 x 60 mm, što je neznatno veće ali značajno teže u odnosu na prethodnika koji je bio težak 465 grama. Teško je povući neku paralelu kada su u pitanju dimenzije, jer je Sony jedinstven sa svojom ponudom. Leica M type 262 je nešto najbliže, a skoro i jedino što bi se moglo uporediti po sličnim dimenzijama, ali će bojim se to biti jedino uporedivo. Sony je uspeo da obesmisli u tehničkom smislu i tog jedinog konkurenta, ako ništa ono makar zbog niže cene, a na kraju krajeva i zbog prisustva autofokusa. Ukratko rečeno, Sony je sa svojim full frame mirrorless aparatima apsolutno jedinstven na tržištu. Ono što se može prigovoriti ovakvom konceptu jeste, upitna kompaktnost kada je u pitanju gradnja sistema sa gabaritski velikim objektivima.
Ispod ''haube''
Nema sumnje da je senzor od 42mp kičma ovog sistema, ako ne i najzaslužniji za sveukupni uspeh Sonijeve A7 fullframe linije. U pitanju Exmor R CMOS senzor, koji će ostati zapamćen kao prvi fullframe senzor sa strukturom sa pozadinskim osvetljenjem. Procesor je Bionz X koji efikasno obrađuje ovu veliku količinu podataka a posle mnogo kritika dostupan je i 14-bitni nekomprimovani RAW format. ISO vrednosti se kreću u rasponu od 100-25.600, odnosno 50 – 102.400 u proširenim vrednostima. Kompenzacija ekspozicije ide u rasponu od ±5 u koracima od 1/3 EV, 1/2 EV. Maksimalna brzina zatvarača je 1/8000 a sinhronizacija blica 1/250. Elektronski zatvarač je svakako jedna od najkorisnijih ’’novotarija’’ današnjice, koji daje mogućnost nečujnog rada a na nekim modelima i još veće brzine zatvarača. Stabilizacija slike je u 5 osa i kompenzuje podrhtavanja koja potencijalno dovode do strešene fotografije u situacijama kada fotografišemo iz ruke. Autofokus je hibridni i nosi naziv Fast Hybrid AF i obuhvata 399 tačaka za faznu detekciju i 25 tačaka sa detekcijom kontrasta.
Tražilo
U pitanju je XGA OLED tražilo dijagonale 1,3 cm koje daje pokrivenost od 100% sa 0,78x uvećanja i 2.359.296 tačaka. Diopter je prisutan i funkcioniše u rasponu od -4.0 to +3.0 a prisutna je i kontrola osvetljenosti u 5 koraka u rasponu od -2 do +2. Tražilo nudi izvanredan prikaz, a uporediti ga sa konkurencijom već postaje prilično teško. Prikaz jeste drugačiji od onog koji nudi neko standardno optičko tražilo, ali to ne znači da je ovaj tip prikaza u nekom značajnom zaostatku. Svi proizvođači ovom detalju daju prioritet, tako je nezahvalno porediti ih međusobno, ali bez sumnje da ovo tražilo spada u sam vrh trenutne ponude.
LCD ekran
Sony A7r II poseduje ekran TFT LCD ekran od 3,0" sa 1.228.800 tačaka i dalje daje izvanrednu količinu informacija, i uz podešavanja osvetljenja od 5 koraka između -2 i +2 biće pristojno upotrebljiv po sunčanom danu. Ekran nije osetljiv na dodir, ali je pokretan u rasponu od 107 stepeni na gore i 41 stepen na dole.
Autonomija rada, memorijska kartica i priključci
Kao i kod svih modela iz A7 serije, baterija nosi oznaku NP-FW50 koja pruža različitu autonomiju rada u zavisnosti od modela. Međutim, ovaj put se baterija pokazala prilično slabašnom i daje autonomiju od tek 290 snimaka, pa se proizvođač odlučio da taj nedostatak kompenzuje dodavanjem još jedne baterije u osnovni komplet. Kada je video u pitanju, autonomija rada iznosi približno 50 minuta sa tražilom, odnosno 55 min sa LCD ekranom. Deklarisane vrednosti su po CIPA standardima.
Odeljak za memorijsku karticu ne deli isti prostor sa baterijom, već je svoje mesto našao sa desne strane aparata. Ovo ga čini savršeno pogodnim za rad sa stativa, a Sony bi u međuvremenu mogao porazmisliti o dual slotu, kao što to trenutno ima Fuji X-pro2. Podržane kartice za rad su SD/ SDHC/SDXC, Memory Stick Pro Duo/ Pro-HG Duo. Od priključaka prisutan je USB 2.0 (480 Mbit/sec), Micro HDMI, i wireless sa NFC podrškom. Takođe su prisutni konektori (3,5mm) za slušalice i eksterni mikrofon XLR-K2M/ECM-XYST1M.
VIDEO
Sony je oduvek pridavao značaja video mogućnostima, pa će i APS-C modeli poput a6000 ili a6300 ostaviti jak utisak na vas. Primera radi, Sony A7s i njegov naslednik su fotoaparati direktno usmereni ka tom segmentu, sa namerom da pruže maksimalno. Postoji razlika između A7s II i Sony A7r II po tom pitanju, ali se nikako ne može reći da ovaj drugi zaostaje, štaviše A7r II je prvi full frame fotoaparat koji nudi 4K video zapis. Optimizovan je za snimanje 4K (QFHD: 3840 x 2160) video zapisa, a podatke obrađuje sa svakog piksela, što rezultira većim brojem detalja i odsustvom moarea.
Video zapis se snima u rezolucijama: 3840 x 2160 (30p, 25p, 24p), 1920 x 1080 (60p, 60i, 24p), 1440 x 1080 (30p), 640 x 480 (30p) a komprimuje u XAVC S: MPEG-4 AVC/H.264, AVCHD: MPEG-4 AVC/H.264, mp4: MPEG-4 AVC/H.264, ponuđeni formati zvuka su AVCHD: Dolby Digital (AC-3) 2 kanala, Dolby Digital Stereo Creator, mp4: MPEG-4 AAC-LC 2 kanala, XAVC S:LPCM 2 kanala.
Prisutni su portovi za slušalice i mikrofon, što značajno izlazi u susret videografima.
Reč za kraj
Rekao bih da Sony A7r II predstavlja samo još jedan korak u smeru ka tvorevini koja nema ogledalo a ujedno nije opterećena gabaritima. Ubeđen sam da će svaki naredni model biti za nijansu veći od prethodnog, što je značajan iskorak u odnosu na osnovnu ideju koju mirrorless fotoaparati nose sa sobom. Sony A7r II nije značajno velik fotoaparat, ali se on ne može posmatrati kao usamljena jedinka. Bitan faktor su i objektivi koji su u ponudi za njega, što najviše i utiče na sveukupni utisak. Sony je postao značajan faktor na tržištu fotoaparata, naročito kada su senzori u pitanju. Štaviše, kvalitet senzora je kičma uspeha A7 serije pa i niže klase sa APS-C senzorom poput A6300, što Soniju u ovom trenutku ne samo da garantuje dobru prodaju već i mogućnost da diktira trendove.
A trenutni trend je izbaciti ogledalo, pa nije neočekivano da jednog dana dobijemo mirrorless koji je po težini i dimenzijama jednak jednom Canonu 5ds ili Nikonu d810. Dodatni grip je u neku ruku neki prvi korak ka tome, jer će ga najpre zatražiti oni koji preferiraju gabaritski velike objektive i autonomiju rada koju nudi prosečan dSLR.
A kakav je krajnji utisak o ovom modelu. Nema sumnje da je senzor igrač koji ubacuje 50 koševa po utakmici i ostvaruje tripl dabl skor. Ostvaren je značajan napredak u odnosu na prethodnu verziju, u svakom segmentu počev od završnog finiša u vizuelnom smislu, pa do funkcionalnog ispod haube. Sony A7r II je apsolutno poseban fotoaparat koji od kupca ipak zahteva da zna zašto ga je kupio.