Pulicerova nagrada je svakako, jedna od najprestižnijih nagrada koju novinari i fotoreporteri mogu dobiti. Dobitnika očekuje diploma i 10.000 dolara, ili čak zlatna medalja koja se dodeljuje u kategoriji javnje službe. Fotografima amaterima i entuzijastima ostaje samo da se i dalje šale na konto ove nagrade, kako im je eto… samo za dlaku pobegla fotografija-pulicerka. Ali, tu ima još jedan mali problem, koji više pogađa fotografe profesionalce nego fotografe amatere. Naime, Pulicerova nagrada je rezervisana isključivo za američke građane, osim u slučaju kada im je delo objavljeno u američkim novinama, ili je u pitanju tekst o američkoj istoriji.
Primera radi, Pulicerovu nagradu je dobilo tek nekoliko srba poput naučnika Mihajla Pupina, pesnika Dušana Čarlsa Simića i novinara Voltera Bogdanića, koji je ovu nagradu primio čak tri puta. Iz ovoga naslućujemo da novinarstvo i fotografija nisu jedine kategorije koje mogu dobiti ovu prestižnu nagradu, pa možda nije loše da se vratimo malo na početak.
Džozef Pulicer (Joseph Pulitzer 1847.-1911.)
Džozef Pulicer (Joseph Pulitzer 1847.-1911.) je bio američki novinar i publicista koji je u istoriju novinarstva uneo značajne izmene. Rođen je u Mađarskoj, ali vrlo mlad odlazi za Ameriku gde postaje i učesnik američkog građanskog rata. Tečno je govorio francuski i nemački, a engleski je išao nekako u hodu, uz sve poslove koje je radio. A radio je kao konobar, nosač prtljaga ili čak i kao mazgar da bi nekako završio i u medijskom biznisu.
Bio je vrlo ambiciozan, pa uskoro postaje jedan od najsposobnijih novinskih izdavača. St. Louis Dispatch je prvi časopis koji je kupio, a deset godina kasnije 1883. godine kupuje ’’New York World’’ koje obiluje skandalima i senzacijama. Uspeva čak i da postane član američkog kongresa, ali vrlo brzo napušta politiku i vraća se u novinarstvo. Fokus njegovih interesovanja jeste borba protiv korupcije u potenciranje skandala, što je mu je u neku ruku i dalo titulu oca žute štampe ali i pokretača istraživačkog novinarstva.
Njegov nezgodni karakter je bio razlog neuspešnog pokušaja da otvori prvu školu novinarstva na svetu u okviru Univerziteta Kolumbija 1892. godine. Njegova želja se ostvarila tek nakon njegove smrti, gde je naredni rektor Univerziteta Kolumbija 1912. prihvatio testamentom ostavljenih 2 miliona dolara u tu svrhu. Tada već nije mogao poneti titulu prve škole novinarstva, ali je uz ova sredstva postao najveći i najprestižniji u svetu. Na osnovu njegove želje, ustanovljena je i Pulicerova nagrada koja se dodeljuje od 1917. godine. Od tada, svakog aprila fakultet novinarstva Kolumbija dodeljuje nagradu za dostignuća u 21 kategoriji, koje obuhvataju novinarstvo, književnost i sl.
Pulicerova nagrada za fotografiju se dodeljuje od 1942. a 1968. je podeljena u dve kategorije: Pulitzer Prize for Feature Photography i "Pulitzer Prize for Spot News Photography", koja je 2000. preimenovana u ’’Pulitzer Prize for Breaking News Photography.’’
The Napalm girl of Trangbang – Devetogodišnja Kim Phuc je preživela a Nick Ut je za ovu fotografiju dobio Pulicerovu nagradu 1973.
Saigon execution – 1969. – Eddie Adams
I pored ovako potresne scene, uvek se stresem kad vidim ’’EXIF’’: Nikon rangefinder, Kodak 35mm Tri-X film sa 35mm objektivom , 1/500 i f/11. Dobitnik Pulicerove nagrade 1969.
The Vulture and the baby – Potresna fotografija, snimljena u Sudanu. Mesec dana nakon što je dobio Pulicerovu nagradu za ovu fotografiju Kevin Carter je izvršio samoubistvo.
Kroz tekstove o Džonu Filipsu i Robertu Kapi, mogli smo spoznati da fotografija nije bila cenjena u periodu kada je ustanovljena Pulicerova nagrada. Više se pridavalo značaja pisanoj vesti, a značajno manje fotografiji, što je i jedan od osnovih razloga kasnog uspostavljanju ove kategorije. Časopis ’’Life’’ je značajno uticao na razvoj reporterske fotografije, baš kao i burna ratna dešavanja iz tog perioda. Vremenom, fotografija počinje da se ceni, a i sama Pulicerova nagrada čini da je broj onih koji žele ovu nagradu sve veći. Pulicerova nagrada se po tradiciji dodeljuje na svečanom ručku u Low Memorial biblioteci na Univerziteta Kolumbija.
Zanimljivo je da žiri ima apsolutno pravo da ukoliko utvrdi da kvalitet nije na nivou očekivanog, naprosto preskoči nominaciju i izostavi dodelu nagrade, kao što je to bio slučaj 2012. kada u kategoriji književnosti nije bilo dobitnika, ili 2014. za novinski prilog. Bilo je i slučajeva oduzimanja nagrade kada je otkriveno da je novinarka Washington Posta, napisala izmišljen članak. Janet Cooke je tako zabeležena kao jedina osoba koja je morala vratiti nagradu. Do sada su najviše nagrada osvojili New York Times, Wall Street Journal i Washington Post, a svako da se sećete afere Wategrate iz 1973.
Ovogodišnju Pulicerovu nagradu za fotografiju su podelilie Agencija Reuters i The New York Times a za tematiku su imale migrantsku krizu.
Sergey Ponomarev, The New York Times - November 16, 2015.
Yannis Behrakis, Thomson Reuters - August 11, 2015.
Yannis Behrakis, Thomson Reuters - september 10, 2015.