Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 065/23-16-580

Zašto (ne)volimo Sony fullframe?

Bio je dovoljan jedan kritički osvrt na Sonijevu liniju fullframe mirrorless fotoaparata, pa da se pokrene lavina reakcija na tekst, kako negativnih tako i pozitivnih. Tekst objavljen na Petapixel-u, otvorio je mnoga pitanja, a odgovori su zahtevali analize i predviđanja… šta je mirrorless doneo i šta nosi sa sobom. Prelazak sa analogne fotografije na digitalnu je izdvojio dva brenda, dok je ostatak mogao da bira između izlaska iz posla i tinjanja. Mirrorless kao pojava je stvorio prostor u kome Olympus, Fuji, Panasonic i Sony dobijaju šansu da rašire ruke i udahnu punim plućima. Svaki od 4 pomenuta brenda ima svoje mesto, i poseban je na neki način. Olympus je specifičan po svom micro four thirds senzoru, malim dimenzijama i više nego solidnom paletom objektiva. Panasonic nije daleko od Olympusa, sa kojim deli dosta toga zajedničkog a ono što ga izdvaja je GH  serija koja se videografima pokazala kao idealno rešenje. Fuji se najozbiljnije oslonio na retro dizajn, forsirajući APS-C senzor i impresivnu paletu objektiva sa neverovatnim odnosom vrhunski/ukupan broj.  X-trans senzor sa pomenutim objektivima, nudi prihvatljivu kompenzaciju svima onima kojima je Leica neispunjena želja, i koji ne tako retko opremu kupuju više srcem nego glavom.


Sony sa druge strane od početka forsira drugačiji pristup. Apsolutno lišen tradicije, ponudio je različit vizuelni identitet sa ne tako širokom paletom objektiva. Nezgrapan na početu, više podsećajući na tiranosaurus reksa, kome su zadnje noge više razvijene od prednjih udova, Sony je uspeo da u trci na 5,000 metara u prvom krugu napravi značajnu razliku od ostalih trkača. Soniju se može prigovoriti dosta toga, ali mu se ne može zameriti ostvareni uspeh i poslovna taktika koja je dovela do dvocifrenog procenta zastupljenosti na tržištu. Prelazak preko 10% nije zanemarljiv uspeh, koji u neku ruku već garantuje i diktiranje trendova, kao i postavljanje smernica za dalji razvoj ovakvih sistema. U svakom slučaju, Canon i Nikon imaju sve manje prostora da budu posebni i različiti sa svojim idejnim rešenjima, a najviše mogu da se pouzdaju u svoj brend i inerciju kod kupaca. Dovoljno je da naprave model približan nekom Sony fullframe modelu, pa će se bolje prodavati. U tome ide u prilog i informacija da se Canon EOS M prodavao bolje od većine aktuelnih Olympus ili Sony mirrorless modela, i ako je bio znatno lošiji od njih.


Ono što je primetno jeste da mirrorless fotoaparati donose neke nove momente, kako na tržištu tako i na društvenim mrežama, odnosno forumima, blogovima i sajtovima fotografske tematike.  Mirrorless fotoaparati su uspeli da minimalizuju razliku između Canon i Nikon dSLR fotoaparata, pa se oni sada mere istim aršinima. Uostalom, nismo li se već navikli na termin ‘’CaNikon’’? Kada ste poslednji put bili svedoci žestoke forumaške rasprave u kojoj su suprostavljeni stavovi vlasnika tih brendova? Razliku je napravila pojava mirrorless fotoaparata, koji sada u ponudi imaju različite formate senzora, jednakog ili boljeg izlaznog rezultata, kao i uporedivu paletu objektiva. Otuda se spontano stvorio jak front mirrorless vs dSLR, gde se predviđa skoro pa sigurni odlazak ogledala u penziju, kao uopšte i kraj jedne ere. Daje se prednost elektronskom tražilu, hibridnom autofokusnom sistemu i manjim dimenzijama fotoaparata. Tako smo uočili koliko CaNikon duet, zapravo ima dosta toga zajedničkog.


Međutim, postali smo svedoci spontanog ‘’sukoba’’ i u mirrorless taboru, čemu je najviše doprinela Sonijeva fullframe linija. Odmah da se ogradim, Sonijeve modele smatram izuzetnim fotoaparatima, koji daju impresivan izlazni rezultat i kojima je teško pronaći manu. Uostalom, nije tajna da Sony svoj uspeh isključivo duguje izvanrednim senzorima koji na tom polju prevazilaze i svoje konkurente iz dSLR sveta. Primetićete da u ovom komentaru, jasno izdvajam fullframe o APS-C modela, a evo i zašto. Mirrorless fotoaparati su u osnovi zamišljeni kao idealno rešenje za sve one koji u malom i kompaktnom pakovanju mogu dobiti izvanredan izlazni rezultat. Ciljna grupa su napredni amateri i entuzijasti, koji žele da takav fotoaparat uvek imaju pored sebe, bez da su opterećeni rancem ili teškom torbom.  Ali šta ako se izađe iz okvira kompaktnog?

 

sony a7.jpg

Zahteva torbu, baš kao i za dSRL - Sony A7s i Carl-Zeiss Vario-Tessar T* FE 24-70mm f/4 ZA OSS

 


Sony nedvosmisleno stavlja do znanja nameru da postane direktan konkurent dSLR modelima iz više klase, kao što su Canon 5ds ili d81. Nema sumnje da senzor može biti uporediv, i nema razloga da ne bude. Međutim, kvalitetan senzor nije jedina odlika vodećih dSLR  modela, a ako ostavimo po strani poređenja AF sistema, neminovno dolazimo do tačke gde poredimo dimenzije. dSLR tela su drugačije ergonomski definisana, pa pored toga što je olakšan celodnevni rad, više su prilagođena radu sa velikim objektivima. A njih je ponekad nemoguće smanjiti, što upravo dokazuje nova linija Sonijevih objektiva koji su po dimenzijama jednaki ili veći od objektiva za dSLR sisteme. Veći sensor, veći objektivi… primera radi:


Sony FE 50mm f/1.8 – 280g
Canon 50mm f/1.4 - 290g

Sony FE 70-200mm f/4.0G OS - 840g
Canon 70-200mm f/4.0L IS - 760g

Sony Distagon T* FE 35mm F1.4 ZA – 630g
Canon EF 35mm f/1.4L USM - 580g

Sony FE 90mm f/2.8 Macro G OSS -  602g
Canon EF 100mm f/2.8L Macro IS USM -  625 g

Da bi izbegli disbalans koji stvaraju ovako veliki objektivi na malom telu, posegnulo se za gripom kao rešenjem. Uz njega, osim povećane autonomije rada dobili smo i osećaj da ne kačimo aparat na objektiv, već obratno. Ali, gde se onda izgubila kompaktnost? Hoće li onda proizvođači mirrorless fotoaparata prestati da kompaktnost navode kao prednost? Hoće li sledeći E-mount naslednik A7rII biti veći fotoaparat? Ko je onda ciljna grupa kupaca? Da li je onda izbacivanje ogledala jedini ‘’benefit’’ koji nam dolazi?


Mirrorless sistemi su uspeli da postignu izlazni rezultat jednako dobar kao kod dSLR fotoaparata, i na dobrom su putu da se izjednače performance autofokusnog sistema,… elektronsko tražilo će napredovati u sadašnjoj formi ili kao hibrid, ali se bojim da ergonomija i masa nisu nešto što se mora stizati. A mišljenja sam da ni ne treba, jer to onda izlazi iz okvira osnovne zamisli šta mirrorless treba da bude. Iz tog ugla Olympus i Fuji deluju kao pravi predstavnici mirrorless generacije, dok će nam Sony razvojni timovi očigledno priređivati razna iznenađenja.  




Komentari

Podelite sa prijateljima!