Više od niskih cena
  • 011/407-21-09
  • 065/23-16-580

Leica - istorijat

Istorijat Leica kompanije započinje 1849. godine, kada Carl Kellner osniva ‘’Optical Institute’’, sa namerom da proizvodi objektive i mikroskope. Kellner  će takođe ostati upamćen i po stvaranju  akromatskog okulara, danas poznatog kao ‘’Kellner eyepiece’’, koga danas sreću oni koji se bave astronomijom i teleskopima. Nakon njegove smrti 1855. godine, kompaniju preuzima njegova supruga. 1864. godine kompaniji se pridružuje Ernst Leitz I senior, gde posle godinu dana postaje partner. Četiri godine kasnije, on preuzima kompaniju i menja joj naziv u ‘’Ernst Leitz GmbH’’, pa je istorija mogla da počne. Kompanija je vrlo brzo postala lider na tržištu pa je već 1907. godine imala preko 100.000 prodatih mikroskopa. Inače,  svoj naziv duguje kombinaciji prva tri slova prezmena Leitz (Ernst Leitz - osnivač) i prva dva slova od reči camera - Lei-Ca.

 

000 Leica.jpg

Upisana zlatnim slovima

© Zoran Rodić


Nekada je fotografija podrazumevala ogromnu kutiju na stativu, a pravu malu revoluciju su započeli mali fotoaparati.  Kodak Brownie je 1900. godine započeo eru malih fotoaparata, pomalo čudnog izgleda sa 120mm filmom. Međutim, 1925. Leica postavlja temelje nečega što je i danas u neku ruku standard, a reč je o 35mm filmu. Oscar Barnack je ime zaslužno za stvaranje prve Lajke pod imenom Ur-Leica. Ona je zapravo još 1914. godine patentirana u Njujorku od strane Ernst Leica II juniora, ali da je I svetski rat očigledno odložio njeno puno predstavljanje sve do 1925.

001 oscar_barnack.jpg

Oscar Barnack

 

Zapravo, Oscar Barnack je u neku ruku slučajno postao otac 35mm fotografije, jer se do tada film tih dimenzija koristio u filmskoj industriji. Pretpostavlja se da je Oscar jos 1912. za lične potrebe napravio nekoliko Ur-Leica primeraka  kako bi testirao film. Osnovna ideja je bila, testirati objektive i filmove na što manjem aparatu. Iz toga se rodila druga ideja vodilja, odnosno:  "Small negative, large picture". Max Berek je drugo ime zaslužno u ovoj priči, a njegov doprinos je bio konstruisanje adekvatnog objektiva za ovaj fotoaparat. On je napravio 50mm f/3.5 objektiv, prilagođen 24 x 36mm formatu.  U narednim godinama, odeljenje foto opreme postaje značajan izvor profita za Leica kompaniju. Primera radi, cena Lajke pre II svetskog rata je iznosila nekih 90 dolara, što bi danas bilo ekvevaletno iznosu od 1200 dolara.
Baš kao i kesica čaja, Leica počinje polako da menja sliku na tržištu foto opreme, pa je tako ‘’Leica II’’, proizvedena 1932. dobila svoju kopiju u vidu ruskog ‘’FED-a’’. Generalno, vizuelni identitet i uopšte ergonomija analognih fotoaparata , jesu na neki način uslovljeni položajem filma, odnosno kasetom za film i prijemnog kalema. Taj vizuelni identitet se zadržao i do danas, čak i kada su digitalni fotoaparati u pitanju, bilo da su oni dSLR ili mirrorless. Sa druge strane, Leica je napravila jedan izuzetno dopadljiv dizajn, koji je i dan danas ideja vodilja dizajnerima u foto kompanijama.

Kada se na tržištu pojavio Fuji X100,  Dr. Andreas Kaufmann je pozitivno odreagovao: "The Japanese camera producers have started to copy Leica, again. That is a good sign, I think."

Leica je već 1946. godine imala preko 400.000 prodatih primeraka, što samo svedoči o njenoj popularnosti. 1948. godine Leica patentira M bajonet, za čije je stvaranje zaslužan Hugo Wehrenpfennig. Godinu dana kasnije, Leica formira ‘’Leitz Glass Research Laboratory’’ koje je radilo sve do 1989.
1954. godine je započeta M serija, koja je i dan danas aktuelna u vidu M9 modela. Predstavljena je Leica M3, sa pomenutim M bajonetom i odličnim tražilom koje predstavlja kombinaciju viewfindera i rangefindera, baš kao što je to imao i Contax II. Laica M3 je prodata u preko 220.000 primeraka i proizvodila se sve do 1966.

 

leica-m3 1.jpg

Leica M3 - po nekima najlepši fotoaparat ikada

© Zoran Rodić

leica-m3 2.jpg

Ko još ima ovako lepe linije? Porsche?

© Zoran Rodić


Leica je svoje prisutvo raširila na Francusku, Potugal i Kanadu, što je i razumljivo jer je tržište severne Amerike uzimalo preko 70% tržišta. Leica je bila spremna i na kooperacije, pa će svakako ostati upamćena ona sa Minoltom iz 1973. godine, što je rezultiralo Leica CL modelom, odnosno Leica Minolta CL, gde su obe proizvedene u Portugalu. To je jedan od najlepših rangefinder fotoaparata, sa Leica M-Monut objektivima Leitz Summicron-C 40mm f/2 i Leitz Elmar-C 90mm f/4.  Leitz Minolta CL, je koristila Minolta M-Rokkor-QF 40mm f/2.

leica-cl--summicron-c-40mm-.jpg

Leica CL sa Leitz Summicron-C 40mm f/2

© Zoran Rodić

minolta cl.jpg

Minolta CLE i  Minolta M-Rokkor-QF 40mm f/2

© Zoran Rodić

 


Malo je poznata činjenica da je ‘’Leica Camera AG’’ u periodu od 1960 do 1973 ozbiljno radila na autofokusnom sistemu, ali da tada nije bilo preterano zainteresovanih za taj detalj. Na sajmu ‘’Photokina’’ održanog 1976. sa projektom Correfot, Leica je predstavila svoj osnovni projekat, a dve godine kasnije i prvi SLR sa funkcionalnim autofokusnim sistemom. Patent je prodat Minolti, koja je 1985. napravila prvi autofokusni SLR sa integrisanim AF sistemom, pod nazivom Minolta 7000. Ipak, prvi autofokusni fotoaparat u većoj serijskoj proizvodnji je  Konica C35 AF, point and shoot fotoaparat iz 1977.

 

Leica-Correfot-Auto-Focus-System.jpg



1984. godine je predstavljena Leica M6 sa integrisanim svetlomerom, i proizvodila se sve do 1998. u nekoliko varijanti. Proizvedena je i u nekoliko specijalnih serija u malim količinama koje danas postižu velike cene kod kolekcionara.

 

leica-m6.jpg

Ili možda Leica M6 najlepša?

© Zoran Rodić


1987. godine ‘’Leica Camera AG’’ ima preko 9.000 zaposlenih, a postojeći Leica brendname, koriste četiri nezavisne kompanije, koje međusobno nemaju operativne ni finansijske veze: Leica Microsystems GmbH , Leica Biosystems, Leica Geosystems AG, i Leica Camera A. G. Priznajem, dugo sam bio ubeđen da Leica Camera A.G. nije profitabilno odeljenje, i da zapravo predstavlja puko održavanje imena i tradicije, te da nisu uslovljeni uspehom na tržištu. Međutim, istina je da Leica Camera AG i te kako ume da brine o sebi i da ostvaruje pozitivan bilans, i pored činjenice da su za današnje uslove prilično skupi, i da prilično neguju tradiciju retrodizajna i odsustva autofokusnog sistema.
Baš kao što je nekada bila aktuelna saradnja sa Minoltom, danas je aktuelna saradnja sa Panasonikom, koja je započela 2001. godine. Ovde se ponovo pojavljuje i termin ‘’Re-branding’’ koji podrazumeva stvaranje novog imena, redizajn logotipa pa čak i novi vizuelni identitet za proizvod koji će se na taj način diferencirati od svog brata blizanca. Osim razvoja objektiva za njihove kompakt fotoaparate, kamere i projektore, Leica je sa Panasonikom ušla i u pomenuti ‘’Re-branding’’, što je rezultiralo Leica Digilux, Leica D-Lux, Leica V-Lux modelima, od kojih najvise pamtimo Panasonic LX 100.

2006. godine Leica predstavlja prvi digitalni rangefinder fotoaparat, Leica M8 sa APS-H - 10 megapixelnim  Kodakovim KAF-10500 CCD  senzorom. Još jednom Leica dobija epitet kesice čaja, jer još jednom postavlja standarde u digitalnom foto svetu. Koju godinu kasnije,  sve je više fotoaparata koji nemaju ‘’Optical Low Pass Filter’’ (počev od Nikona d800e) , baš kao što je nastupila i pomama za mirrorless fotoaparatima.
Svoju novu iteraciju, M serija koja traje od 1954. godine … dobija u vidu Leica M9 modela (2009.) koji ovaj put poseduje 18 megapixelni Kodak (KAF-18500) CCD  full frame senzor, takođe bez AA filtera. Leica nije ostala samo u ovom formatu i sa ovom ponudom, pa su tu prisutni Leica S2 medium format  Leica X1 sa APS-C CMOS senzorom. Kako bilo, 2010. godine prodaja skače za 139.6 %.

Priča oko Leica brenda, nije potpuna ukoliko se ne osvrnemo na objektive. U svakom slučaju, govorimo o vrhunskim optičkim primercima, koji su oduvek bili u samom vrhu ponude uopšte. Malo je onih koji mogu da se pohvale objektivima poput Leica 50mm Noctilux-M f/1.0 ili  50mm Noctilux-M ASPH f/0.95. Ovo je u svakom slučaju poseban objektiv, a meni je oduvek bila simpatična izjava Peter Karbea, glavnog u ‘’Leica optics design’’ odeljenju, o tome kako se upotrebljava ovaj objektiv: "Aperture is only for depth  of field, not light control." U svakom slučaju, valja dobro promisliti pre kupovine ovog objektiva jer 10.000 dolara nije mala cifra. Leica 50mm APO-Summicron-M ASPH f/2.0 je takođe njegovih ruku delu. Leica 35mm Summilux-M ASPH f/1.4 je takođe vrhunsko delo optike, baš kao i 90mm Summicron-M ASPH f/2.0… i da ne nabrajam dalje celu liniju prajmova koje Leica nudi.

Pojava mirrorless fotoaparata, donela je još jednu značajnu novinu, odnosno mogućnost upotrebe skoro svih postojećih objektiva uz adekvatan adapter. Mala registar distanca je omogućila da se na postojećim Sony, Fuji, Olympus mirrorless fotoaparatima koriste stari Canon, Pentax, Olympus, Zeiss i naravno Leica objektivi. Štaviše,  Fuji u svojoj ponudi poseduje i M adapter, što je jedan deo vlasnika tog brenda posebno obradovalo.

 

nex-3n--leica-summitar-50mm-f20.jpg

© Zoran Rodić


M39 adapter je prilično tanak, pa ukoliko imate mirrorless kompaktnost će uz njega dobiti još više smisla. Primera radi, u kombinaciji sa sićušnim Sony Nex 3n, Leica Summitar 50mm f2.0 je delovao skladno, i nije zauzimao previše prostora. Ovaj objektiv se proizvodio u periodu od 1939-1953.  godine i danas se može pronaći po ceni od 300 do 500 dolara, a zanimljivo je da i posle svih tih godina ovi objektivi izgledaju očuvano, i što je najbitnije daju odličan izlazni rezultat.

Leica poseduje i ‘’Leica Cine Lenses’’ seriju koja je predstavljena na Photokina 2010, …zapravo Leica Summilux-C liniju koja košta 262.000 dolara i Summicron-C Cine po ceni od 100.000 dolara. Ovi objektivi su korišćeni za snimanje filma ‘’Birdman’’, koji je 2015. dobio i oskara. Sniman je i Gambit od brace Coen, Iron Man 3, X-Men , Transformers: The Age of Extinction, The Book Thief, Dawn of Planet of the Apes i da na nabrajam dalje. Ako se vratimo unazad, videćemo da Leica nije stranac na ovom polju, i setićemo se Steven Spielbergovog filma "Empire of the Sun" iz  1987.  a moramo znati da je i Oskar Barnack 1911. sa početka ove priče napravio  Cine kameru.
Ako se iko zapita, kako to da Leica i dan danas opstaje na ovom tržištu, i pored činjenice da su njihovi proizvodi poprilično iznad prosečnih cena foto opreme. Osim što je Leica decenijama bila lider, i neko ko postavlja standarde nudila je i vrhunsku izradu i vrhunski izlazni rezultat. Da li su današnji položaj na tržištu obezbedili i inercijom, zahteva malo dublju analizu. Leica je ime i brend koji su mnogi poznati ljudi koristili, bilo da su iz sveta fotografije ili iz nekog drugom okruženja. Leica se nikako nije mogla nazvati modnim detaljom, jer su je koristili vrhunski fotografi, a hiljade nama danas poznatih fotografija koje pamtimo, jesu napravljene sa njome. Setićemo se čuvene  "Afghan girl" fotografije iz 1984. koju je napravio Steve McCurry. Da nabrajam dalje? Henri Cartier-Bresson, Robert Capa , Sebastião Salgado, Aleksandr Rodchenko, André Kertész, Walker Evans, François-Marie Banier, Garry Winogrand, Ed Clark, Ernest Hemingway,  Jan Grarup, Robert McNeely, Bruce Gilden, Eugene Smith, Robert Frank, Ilse Bing, William Klein, Nobuyoshi Araki, Garry Winogrand, Inge Morath, Lee Friedlander, Sheikh Saud Al Thani, Leni Riefenstahl, pa i aktuelni ruski predsednik Dmitry Medvedev. Tu su i Bryan Adams, Seal, Annie Leibovitz, Lenny Kravitz, Eric Clapton, Miles Davis, Ann Curry, Chow Yun Fat, Katie Hoff, Scarlett Johansson, Brendan Fraser, Jeff Bridges, Brad Pitt, Brigitte Bardot, Charles Bronson, Andy Lau, Woody Allen, Jamie Cullum, Kanye West, Yul Brynner, Wim Wenders, Bruce Springsteen. Paris Hilton sam izbacio sa liste! A mogu dodati ime Stanley Kubrick, Mary Ellen Mark, Daniel Craig, Lou Reed, David Bowie i tako dalje. Jan Grarup je sa svojom Leica M Monochrom u Avghanistanu, 2013. dobio nekoliko nagrada – ‘’World Press Photo Award’’. Catherine LeRoy (1944-2006) je u Vijetnamu, kao prva žena fotograf osvojila Robert Capa Gold Medal Award.
Sva ova imena, mogu značiti sve a ujedno i ništa. Ako ne umete da fotografišete, džaba vam sve. Visoka cena na neki način filtrira potencijalnog korisnika, pa će poseta Leica forumu ponekad delovati kao odlazak u drugu dimenziju, koja obiluje amaterima sa opremom vrednom preko 20.000 dolara, a bez elementarnog smisla za fotografiju.

 


Leica IIIf.jpg
  Ernest Hemingway je korisio Leica IIIf

© Zoran Rodić

 

Leica IIIf Djuro.jpg
LEICA IIIf koju je dobio nekadašnji načelnik UDB-a Djura Stanković

© Zoran Rodić

 

Leica IIIc.jpg
Vivian Maier je ponekad koristila Leica IIIc, baš kao i Henri Cartier-Bresson

© Zoran Rodić



Modeli LeicaIII (a, b, c, d, e, f, g) serije, pravljeni su između 1940 i 1951. godine. Ovaj primerak je iz 1947. godine  i nosi na sebi nosi Leitz Elmar 50mm f/3.5 (u originalu je išao sa IIIf).

 

leica md2.jpg

Leica MD2, jako specifičan model proizveden 1980 godine u Kanadi, i to  u 1000 primeraka.  viewfinder nije ni predviđen,  jer ovaj 35mm foto aparat, sa svojim M-mountom, ide preko adaptera na mikroskop. Na ovim prostorima mu se odomaćio nadimak : ‘’Ćorava Lajka’’ a kolekcionarska cena ide do 400 evra.

© Zoran Rodić



23. maja 2014.na stogodišnjicu nastanka prototipa prvog modela, koji je napravio Oskar Barnack, otvorena je nova Leica fabrika u Wetzlar-u. Kako bilo, Leica je jedna od retkih kompanija koje su opstale ovako dugi niz godina, i koji su uspeli da sačuvaju svoj identitet. Voigtländer je svakako najstariji brend u svetu fotografije, i koji datira još 1756. godine, ali se ne može reći da je to ista kompanija kao sa početka. Kriza kroz koju je Leica kao kompanija prošla 2004. godine imala je srećan završetak, jer se tu našao Dr. Andreas Kaufmann, koji je naredne dve godine, korak po korak preuzimao vlasništvo nad tom kompanijom. Moglo bi se reći da je Dr. Andreas Kaufmann dosta otvorenih shvatanja, i da je to u neku ruku sveža krv koja je bila potrebna ovoj kompaniji. U ponudi je priličan broj fotoaparata koji pokriva različite segmente današnjih aktuelnih standarda, pa pored aktuelnih M9, M240, imamo i Leica SL mirrorless sa nekoliko AF objektiva, poput: Leica 24-90mm Vario-Elmarit-SL ASPH f/2.8-4.0, Leica 90-280mm APO Vario-Elmar-SL f/2.8-4.0, Leica 50mm Summilux-SL ASPH f/1.4.

 

group-sex.jpg

Grupni sex?

© Zoran Rodić



Nabrojaću samo neke modele koji trenutno dominiraju Leica ponudom :
Leica M (Typ 262)
Leica M Edition 60
Leica M Monochrom (Typ 246)  
Leica M-E Typ 220
Leica M-Monochrom
Leica Q (Typ 116)
Leica SL (Typ 601)  
Leica V-Lux (Typ 114)
Leica X-U (Typ 113)

 

leitz-wetzlar-elmar-c-90mm-f4_.jpg

Leitz Elmar-C 90mm f/4

© Zoran Rodić




Ni ponuda objektiva nije za zanemariti, pa bi ona u ovom trenutku mogla izgledati:
Leica APO-Vario-Elmarit-SL 90-280 mm F2.8–4
Leica Vario-Elmarit-SL 24-90mm F2.8-4 ASPH
Leica Summilux-SL 50mm F1.4 ASPH iz prošle godine, a od 2014. su u ponudi:
Leica Summarit-M 35mm F2.4 ASPH
Leica Summarit-M 50mm F2.4 ASPH
Leica Summarit-M 75mm F2.4 ASPH
Leica Summarit-M 90mm F2.4 ASPH
Leica Vario-Elmar-T 18-56mm f/3.5-5.6
Leica Summicron-T 23mm f/2 ASPH
Leica APO-Vario-Elmar-T 55-135mm F3.5-4.5  
ili starija stakla od 2010. pa do danas:
Leica APO-Summicron-M 50mm f/2 ASPH
Leica Super-Elmar-M 21mm f/3.4 ASPH
Leica Summilux-M 35mm f/1.4 ASPH

 

Šta reći na kraju? Nadam se da sam makar malo uspeo da opišem šta je Leica danas, šta je bila nekada i zašto uvek ima moj duboki naklon. Bez ikakve sumnje, da nije bilo ove kompanije... ko zna koliko bi dugo čekali na ovo što imamo danas.

Komentari (1)

avatar

Zoran Rodic


Zoran Rodic | 06. Mar, 2016, 16:22

[font=arial>[size=10pt>Istorijat Leica kompanije započinje 1849. godine, kada Carl Kellner osniva ‘’Optical Institute’’, sa namerom da proizvodi objektive i mikroskope. Kellner  će takođe ostati upamćen i po stvaranju  akromatskog okulara, danas poznatog kao ‘’Kellner eyepiece’’, koga danas sreću oni koji se bave astronomijom i teleskopima. Nakon njegove smrti 1855. godine, kompaniju preuzima njegova supruga. 1864. godine kompaniji se pridružuje Ernst Leitz I senior, gde posle godinu dana postaje partner. Četiri godine kasnije, on preuzima kompaniju i menja joj naziv u ‘’Ernst Leitz GmbH’’, pa je istorija mogla da počne. Kompanija je vrlo brzo postala lider na tržištu pa je već 1907. godine imala preko 100.000 prodatih mikroskopa. Inače,  svoj naziv duguje kombinaciji prva tri slova prezmena Leitz (Ernst Leitz - osnivač) i prva dva slova od reči camera - Lei-Ca. >>> nastavak na blogu[/size>[/font>


[center>[/center>

Podelite svoja iskustva ili postavite pitanje

Na ovoj stranici je prikazano poslednjih pet komentara.
Pratite kompletnu diskusiju o ovoj vesti i učestvujte u njoj na našem forumu:
Digitalni fotoaparati forum » Leica - istorijat

Da biste mogli da postavljate komentare morate prvo da se registrujete.

Podelite sa prijateljima!