Neki bi rekli da se za crno belom fotografijom poseže uglavnom onda kada vam nije uspela verzija u koloru. Međutim, svi znamo da crno bela fotografija ima svoju istoriju, da je duboko ukorenjena i da zapravo predstavlja temelj fotografije. Pojava kolornog filma je fotografe stavljala pred svršen čin, gde su morali da biraju koji će film staviti u aparat. To je zahtevalo sposobnost previzuelizacije, koja je neminovna za adekvatan izbor tipa filma. Crno bela fotografija je snimak napravljen tonovima sive skale u kontinuiranom rasponu od crne do bele boje, i u takvoj konstalaciji fotografi su morali imati drugačiju mentalnu sliku sveta oko sebe, koja je podrazumevala percepciju u sivim tonovima. Na kraju krajeva, crno beli i kolorni film su različito napravljeni, od čestica srebra do boje raspoređene u tri sloja. Dinamički raspon crno belih filmova je veći nego kod kolornih filmova, i poseduju potpuno drugačiju spektralnu osetljivost. Pojava digitalne fotografije je neutralisala dilemu oko izbora tipa filma, i odluku odložila za kasnije, pa čak i ostavila mogućnost korekcije.
Dva različita lica iste fotografije. Zar nije očigledno koja pobeđuje?
Ne bez razloga, crno bela fotografija je sa punim pravom izborila svoj opstanak, štaviše sasvim je ravnopravno zastupljena. I zaista, postoje motivi koji daleko bolje izgledaju u crno beloj varijanti nego u koloru, a to nas neminovno vraća na prvu rečenicu ovog teksta, i razloge postojanja crno bele fotografije.
Sa druge strane, konverzija u crno belu fotografiju može je spasiti brisanja
Do nje se može doći na nekoliko načina, pa za one sa dubljim džepom imamo u ponudi Leica M Monochrom fotoaparat koji isključivo beleži crno bele fotografije, ili da posegnete sa standardnim dSLR/mirrorless fotoaparatom i njegovim crno belim presetima i dodatnim podešavanjima. Ovih dana se mnogo govori o kvalitetu takvih preseta, naročito kod Fuji mirrorless fotoaparata, ali ne možemo zaobići činjenicu da je beleženje raw formata i naknadna obrada, ipak opcija koja daje najveću slobodu i širinu u konačnom ishodu. Sa druge strane, uz malo prakse i poznavanje starih ‘’trikova’’ iz analognog doba, mogu se dobiti sjajni rezultati. Tajna leži u filterima koji su sprečavali da se komplementarne boje stope u jednu sivu nijansu. Upotreba pravog filtera, će jednu boju posvetliti a drugu potamniti, pa ćemo dobiti kontrast i tako učiniti fotografiju zanimljivijom za gledanje. Crveni filter potamnjuje plavo, ljubičasto i zeleno, a posvetljava crveno i nešto slabije žutu boju. Zeleni filter snažnije posvjetljava zelenu i žutu boju, a žuti filter može biti dobar izbor pri izradi portreta. Uz dodatna podešavanja kontrasta, oštrine i ostalih parametara vaš fotoaparat postaje moćan alat za izradu crno belih fotografija. Ovaj deo nije baš lak i zahteva dosta pažljivu analizu izlaznih rezultata, što donekle daje i čar celom ovom pristupu jer nas u neku ruku vraća korenima kada smo sa neizvesnošću čekali rezultat iz mračne komore.
Na sreću, internet je prepun fotografa koji su spremni da svoje iskustvo podele sa drugima, što značajno ume da skrati put u potrazi za idealnim rešenjem. Jedno od takvih je i podešavanje namenjeno vlasnicima Fuji mirrorless fotoaparata koje bi išlo ovako:
– Film simulation: BR (B&W Red Filter)
– Sharpness: +1
– Highlight Tone: +1
– Shadow Tone: +2
– Noise Reduction: -2
sa kojim sam dobio sledeći rezultat:
A kolorna verzija izvučena iz .raw rajla izgleda ovako
Naravno, morate biti svesni da kada napravite jpeg, povratka više nema pa je ipak za preporuku da koristite jpg + raw kombinaciju za svaki slučaj.
Obrađivati fotografiju u Photoshopu je takođe opcija, ali nisu svi toliko verzirani da bi za kratko vreme postigli zadovoljavajući rezultat, pa se i u ovom slučaju pronašlo rešenje u vidu dopunskih aplikacija. Njih ima pregršt, ali se kao i uvek neki izdvoje kao najbolji poput Google Nik Software Silver Efex Pro koji može raditi samostalno (standalone) ili kao dodatak (plugin) kroz Photoshop ili Lightroom.
Nik software poseduje 38 početnih preseta koje dodatno možete izmeniti podešavanjem parametara sa desne strane ekrana.
Control point, je opcija o koja nam je već poznata iz ranijih tekstova o Nik Software aplikacijama. Dakle, namestite kontrolnu tačku na željeno mesto, odredite opseg delovanja i selektivno podešavate osvetljenost, kontrast ili pojačavate strukturu.
Pisci softvera umeju često da nas iznerviraju svojim poimanjem ‘’user friendly’’ okruženja, ali na svu sreću postoje i oni koji vas oduševe s vremena na vreme. Jedna od takvih opcija je i History panel koji pamti svaku vašu izmenu na fotografiji, tako da je lako rekonstruisati šta se tačno radilo sa njom. Sjajno radi u kombinaciji sa Compare view opcijom, gde imate i vizuelni prikaz rezultata izmene.
U svakom slučaju, program je krajnje intuitivan a unapred predefinisani preseti će u većini slučajeva biti sasvim dovoljni, ili makar odlična polazna tačka za finalno doterivanje, koje zaista pruža velike mogućnosti. Svejedno, da li ste profesionalac ili amater ovo je jedan od retkih plaginova koji zaslužuju respekt u svakom smislu. Da li postoji još neki sličan program? Naravno, kao što rekoh, postoji ih nekoliko. Alien Skin Exposure je svakako jedan od njih, mada nije usko orijentisan ka konverziji u crno belu verziju, već je zadužen za simulaciju analognog filma, gde je crno beli film dominantan.
Slede dve fotografije obrađene u njemu, pa procenite njegovu upotrebnu vrednost...
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz