Kada pogledate vizuelni identitet današnjih fotoaparata koje proizvodi Fuji, odmah vam je jasno da je idejni tvorac imao kancelariju oblepljenu posterima Minolte CLE, Canon-a QL17, Olympus-a 35RC i najviše Leica M6 posterima. Naravno, posteri su čista pretpostavka, ali ono što vidimo danas nesumnjivo govori da su pomenuti aparati značajno levitirali u glavama dizajnera. Iskreno, u tome nema ničeg lošeg jer Fuji nije jedini koji u svojim kupcima pokušava da probudi neki emotivni momenat… a setimo se, Olympus je svoju Pen seriju maksimalno koristio a koristi i dalje. Kada sam prvi put video Fuji X30, prvo što mi je donekle zasmetalo jeste činjenica da ovakav aparat nema veći senzor. Međutim, odmah zatim shvatam da u Fuji ponudi već postoje aparati ovakvog vizuelnog identiteta sa većim senzorom, i da je ovaj model zapravo samo jedan u nizu koji celu ponudu čini potpunijom. Štaviše, Fuji X30 nije novajlija u timu, a tehničke karakteristike u sada već trećoj iteraciji jasno ukazuju da su one jasno definisane iskazanim potrebama kupaca, i da ima svoje mesto… kako u Fuji ponudi tako i među konkurencijom.
Dizajn i ergonomija
Već smo primetili da Fuji X30 odlikuje retro dizajn, što ga vizuelno značajno izdvaja od klasičnih kompakt fotoaparata na koje smo navikli poslednjih godina. Fuji X30 daje utisak kompaktnosti, odlične je izrade i operativno je funkcionalan jednako kao i mirrorless aparati iz srednje klase, čemu najviše doprinosi prisustvo elektronskog tražila i odličnog LCD ekrana. Oba gripa, prednji i zadnji značajno doprinose stabilnom rukovanju, jednako kao i istaknuta struktura same površine fotoaparata. Fuji X30 se uključuje dosta neuobičajeno, preko zoom prstena na objektivu. Odmah do njega je i kontrolni prsten kome je moguće dodeliti nekoliko funkcija, i to preko tastera koji se nalazi na prednjoj strani aparata. Takođe, napred se nalazi stereo mikrofon, AF assist lampa kao i Focus mode selektor (single, continuous i manual focus).
Zvučnik se nalazi sa donje strane, tamo gde već standardno očekujemo navoj za stativ i prostor za bateriju i SD karticu. Zadnjom stranom dominira 3’’ LCD, koji ostavlja dovoljno prostora ostatku dugmića i još jednom kontrolnom prstenu. I ne samo njima, već dovoljno prostora ostaje za tražilo, diopter i eye senzor. Gornja platforma je u dva nivoa, gde prvu zauzimaju pop-up blic i hot shoe, dok na nižoj imamo selektor modova i točkić za kontrolu kompenzacije ekspozicije, okidač i REC taster. Sve u svemu, ergonomiji i rasporedu tastera se zaista nema šta prigovoriti, osim da je možda valjalo pronaći mesta za ISO taster. Doduše, prisutni tasteri (šest komada) su programabilni, pa je moguće definisati svaki ponaosob u skladu sa potrebama.
Ispod 'haube'
Kao i prethodnik, Fuji X30 poseduje 12Mp 2/3-inch (8.6x6.6mm) X-Trans CMOS II senzor bez optičkog low-pass filtera. Zanimljivo, da ne kažem prosto neverovatno zvuči da ovaj fotoaparat ima manji senzor od Sony RX100 III modela, čije su dimenzije 13.2 x 8.8 mm, tzv 1’’. Iskreno, ovakvom aparatu bi pristajao najmanje jedan micro four thirds senzor od 17.3x13mm, ali već smo apsolvirali zašto nije tako. Ni procesor nije došao u novom izdanju, pa je EXR Processor II ostao i u ovoj iteraciji. ISO raspon je takođe ostao u istim granicama, i kreće se u opsegu od 100 do 12.800. Autofokus je hibridni, što znači da su u akciji PDAF i CDAF, a broj tačaka iznosi 49. Maksimalna brzina zatvarača iznosi 1/4000, dok je brzina rafala sasvim dovoljnih 12 fps. Generalno, aparat ima brz odziv pa će uključivanje aparata potrajati 0,5 sekundi a tzv. shutter time lag iznosti 0,01 sekund.
Optika
Po ugledu na procesor i senzor, ni objektiv nije doživeo unapređenje po pitanju raspona i blende. U pitanju je 28 - 114 mm, sa rasponom blende od pristojnih f/2.0 do f/2.8. Za pohvalu su jasno markirane žižne daljine u vrednostima od 28, 35, 50, 85 i 112 mm. Još jednom ću spomenuti da se fotoaparat uključuje baš preko zoom prstena, pa valja obratiti pažnju na jasno definisani graničnik, koji će vas sprečiti da tokom fotografisanja slučajno isključite fotoaparat. Minimalna fokusna distanca na početnih 28mm iznosi 9,9 cm, dok na maksimalnih 112mm iznosi 48,8cm. Super macro mod je moguć samo na 28mm, i tada minimalna fokusna distanca iznosi 1 cm. Zonerica se dokupljuje posebno, i ona nosi oznaku LH-X10. Fuji X30 nema opciju ND filtera, što je donekle nedostatak.
Blic
Prisutan je pop-up blic, dometa 7m i za njegovo aktiviranje je zadužen klizni prekidač koji se nalazi u gornjem levom uglu, na zadnjoj strani aparata. Oni koji hoće kvalitetniji blic, prisutni hot shoe će omogućiti upotrebu nekog kompatibilnog eksternog blica poput EF-X20, EF-20 ili malo jačeg EF-42.
Tražilo
Za razliku od Fuji X20 modela koji je posedovao optičko tražilo, sada imamo odlilčno elektronsko XGA OLED tražilo sa 100% pokrivenosti i rezolucijom od 2.360.000 tačaka. Odluka da se implementira elektronsko tražilo, je van svake sumnje benefit od kojeg profitiraju funkcionalnost i vizuelni identitet. Sa leve strane od tražila se nalazi diopter, koji vam omogućava da oštrinu prikaza prilagodite svojoj dioptriji, dok se sa desne strane nalazi eye-senzor, koji će detektovati oko na tražilu, i prebacivati prikaz sa LCD-a na njega i obratno.
LCD
Na listi onih koji su uznapredovali se nalazi i LCD ekran, sa odnosom stranica 3:2. Osim što je povećana dijagonala sa 2,8’’ na 3’’, povećana je i rezolucija na 920.000 tačaka. Pokretljivost ekrana je možda čak i najveći pomak, jer u odnosu na Fuji X20 kome je ekran bio fiksiran, sada je prisutan u formi popularnog tilt ekrana.
Autonomija rada
Kada je autonomija rada u pitanju, ovde je rezultat i napredak zaista impresivan. Fuji X20 je izvlačio po CIPA standardu nekih 270 snimaka, dok je nova NP-95 litijum jonska baterija lestvicu popela na celih 470 snimaka, što je zaista retko viđena mogućnost u svetu kompaktnih fotoaparata, naročito ako znamo da je pored velikog ekrana prisutno i elektronsko tražilo. Baterija dolazi u kompletu sa pripadajućimi punjačem BC-65N.
Video
Video snimanje je u podrazumevanom FullHD, odnosno HD kvalitetu: 1920 x 1080 / 1280 x 720 piksela (60 fps, 50 fps, 30 fps, 25 fps, 24 fps). U zavisnosti od odabranog kvaliteta, varira i količina snimljenog materijala, pa tako u FullHD kvalitetu na SDHC karticu od 4GB staje 13 minuta video materijala, dok u HD kvalitetu staje 25 minuta. Standardna preporuka je da se za snimanje video materijala koriste SD/SDHC/SDXC kartice sa oznakom ‘’Class 10’’ . Hot shoe uvek dobro dođe, pa i u ovom slučaju jer omogućava priključak eksternog stereo mikrofona MIC-ST1. Možda je nedostatak klasičnog zoom prstena oko okidača nedostatak, najviše osetan u ovom segmentu upotrebe fotoaparata. Primetio bih da REC taster nije dovoljno izdignut, kao i da je prilično sakriven što donekle može otežati startovanje snimanja.
Reč za kraj
Prosto je nemoguće da ovako dizajniran aparat ne izmami prijatne emocije na prvi pogled. Retro dizajn, čini svoje... pa u ovom dobu gde je skoro sve već viđeno, zaista je poseban osećaj kada shvatite da u određenoj klasi postoji model koji se izdvaja. Fuji je ovom prilikom postupio zaista pametno, jer je kroz tri iteracije ovog modela uspeo da jasno razgraniči očekivanja, a ujedno i jasno definiše klasu kojom planira da dominira. Fuji nije menjao broj megapiksela, žižnu daljinu objektiva kao ni vizuelni identitet, ali zato jeste poradio na bitnim delovima fotoaparata, kao što je implementacija elektronskog tražila, pokretljivosti LCD ekrana i povećane autonomije rada. Senzor i procesor se nisu menjali, ali ako pogledamo izlazni rezultat i brzinu rada koju omogućava ovakva kombinacija, onda slobodno možemo progledati kroz prste. Za očekivati je da sledeća iteracija upravo baš na ovom polju napravi izmene, što će opravdati postojanje nekog sledećeg X40 modela. Pored toga, prostora za izmene ima još dovoljno, pa bi recimo okidač mogao deliti prostor sa zoom prstenom, na šta su ljubitelji kompaktnih aparata navikli već godinama. Nedostatak posebnog ON/OFF tastera se može kompenzovati postojećim atraktivnim uključivanjem fotoaprata preko prstena na objektivu, ali bi recimo voleo da vidim jedan taster isključivo dodeljen kontroli ISO vrednosti. Rec taster bi mogao biti za nijansu pristupačniji, a ono što bih iznad svega voleo da Fuji konačno poradi jeste organizacija menija za podešavanje parametara, kao i izmena zvukova koji ih prate. Dakle, prostora za unapređivanje ima, a ono što je najbitnije... osnova je odlična.
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz