Canon PowerShot G7X ostaće upamćen kao prvi Canon kompakt aparat sa senzorom dimenzija 13.2 × 8.8 mm ili 1’’ tip senzora, ako vam je tako lakše. Poredjenja radi u Nikon svetu bi to nosilo ime Nikon CX, i poseduju ih mirorless aparati poput Nikon 1 V1 / J1, dok kod Sony kompakt aparata senzor tih dimenzija poseduje recimo RX 100 serija. Sony? Eh da, kad ga već pomenuh, doduše namerno… kako ne reći da će Canon PowerShot G7X ostati upamćen po još jednom detalju. Senzor unutar njega je isti kao i u pomenutom Sony RX100 III. Ne samo po dimenzijama, nego zaista… to i jeste Sony senzor. Ako se vratimo desetak godina unazad setićete se dešavanja sa kraja 2005. kada je Canon primio veliki broj reklamacija za A seriju kompaktnih aparata (PowerShot A60, A70… ). Canon je dugo vremena nakon toga, besplatno servisirao felerične primerke, a isključivi krivac je upravo bio Sonijev CCD senzor, koji se tada ugrađivao u pomenutu seriju. Da li je to bio uzrok, ili nešto drugo ali mi zaista dugo nismo mogli videti neku ozbiljniju saradnju između ova dva velika brenda. Onaj ko godinama unazad ima dobru saradnju sa Sony kompanijom jeste Nikon, pa je ova informacija pokrenula lavinu spekulacija da li ce se saradnja proširiti i na dSLR klasu aparata. Međutim, kako stoje stvari… to se nije dogodilo, a kakva je budućnost, to ćemo tek videti narednih godina.
Dizajn i ergonomija
Kako je ovo direktan konkurent odličnom Sony RX 100 III modelu, možda je najlakše kroz ceo tekst povlačiti paralele. Prednja strana je jednako sparatanski rešena kod oba aparata uz vidno odsustvo makar simboličnog gripa. Zato se neću libiti da predložim ‘’Flipbac camera grip’’ kao rešenje. Gornja platforma je manje više standardna, uz odsustvo tražila i hot shoe priključka a uz prisustvo pop-up blica. Neizbežni ON/OFF taster , okidač za zoom prstenom i selektor modova jesu nešto očekivano, dok je točkić sa opcijom kompenzacije ekspozicije prilično iznenađenje za mene. Mišljenja sam da bi podešavanje brzine zatvarača bilo donekle korisnije, ali hajde da ne kritikujemo previše. Zadnja strana je prepoznatljiva i dobro upakovana. Najpre moram da pohvalim zadnji 'grip' namenjen palcu, koji direktno doprinosi stabilnijem rukovanju aparatom. Naime, kod Sony RX 100 III modela, taj grip deli prostor sa REC tasterom, što zaista doprinosi utisku da je aparat u disbalansu. Ekran je dobio prostora koliko je mogao, i tu nema primedbi a meni za podešavanja je klasičan Canonov, uvek intuitivan… bio i ostao.
Aparat poseduje dva kontrolna točkića, jedan na zadnjoj strani a drugi na prednjoj, oko objektiva. Ovaj prednji se vremenom pokazao kao zaista koristan, pa ga na svu sreću sve češće srećemo. Prednji je programabilniji, pa ga tako možemo koristiti kao Step zoom, Manual fokus, ili promenu broja otvora blende ili ISO vrednosti. Mogućnosti variraju od odabranog moda za fotografisanje.
Ispod 'haube'
Kao što sam već rekao, ovaj aparat odlikuju dva bitna noviteta. Ne samo što je u pitanju tzv. 1’’ senzor, dimenzija 13.2 × 8.8 mm, već se radi o Sonijevom 20.2MP BSI CMOS proizvodu sa maksimalnih 5472 x 3648 px. Procesor je aktuelni Digic 6 a ISO vrednosti se kreću u opsegu od 125-12800. Auto fokus je CDAF sa 31 fokusnom tačkom. Maksimalna brzina zatvarača iznosi 1/2000 a ‘’rafala’’ 6.5 fps. Aparat poseduje Wi-Fi sa NFC podrškom, što će vam uz odgovarajući smartphone ponekad olakšati upotrebu.
Optika
Jedna značajna razlika u odnosu ova dva aparata, jeste raspon objektiva 24 – 100 mm što je dosta duže od Sonijevih 24 - 70mm, dok oba aparata imaju identičan raspon blende f/1.8 - 2.8. Nije zgoreg pomenuti da je Canon objektiv pomalo tiši pri zumiranju. Minimalna fokusna distanca na početnih 24 mm iznosi 5 cm ili 40 cm na maksimalnih 100 mm. Canon PowerShot G7X ima implementiran ND filter, što je korisno u situacijama kada želite da produžite ekspoziciju u jačim svetlosnim uslovima…naprimer, ako želite da tekuću vodu napravite svilenkastom ili da zabeležite kretanje oblaka. Sve u svemu korisna stvarčica, koju poseduje i Sony RX 100 III. Međutim, kod ovog modela ND filter se uvek mora aktivirati ručno, dok Sony dopušta i Auto mod, tj. aktiviraće se onda kada se brzina zatvarača približi krajnjoj granici.
Blic
Blic je popup i aktivira se klizačem sa desne strane aparata. Kao što je teško ozbiljnije procenjivati ergonomiju kod aparata ovih dimenzija, tako je veoma teško izneti nešto specifičino za bliceve koji krase ove klase aparata. Canon blic im deklarisani raspon od 0.5 - 7 m dok je blic na Sonijevom modelu nešto jači sa opsegom od 0.4 - 10.2 m.
LCD
U pitanju je TFT-LCD tilt ekran osetljiv na dodir, dijagonale 3’’ i 1.040.000 tačaka. Tilt ekran je danas postao popularan, i ako se stari zglobni pokretni ekran u praksi pokazao dosta boljim. Mada, stoji činjenica da ovakav tip ekrana zauzima manje prostora, tako da je na ovako malom aparatu uspešno spakovan 3’’ ekran bez da kontrolni točkić i komande sa desne strane trpe zbog toga. Ekran je moguće ispraviti u položaj od celih 180 stepeni, što će posebno obradovati ljubitelje selfi fotografije. Rezolucija ekrana je 720 x 480.
Autonomija rada
Ono što mi se dopalo, jeste detalj vezan za punjač baterije. Kod Canona je on prisutan, dok Sonijev model koristi USB port za dopunu baterije. Sa druge strane, ma koliko cenio standardni AC (NB-13L) punjač, ne mogu a ne primetiti da Canon ima slabiju autonomiju rada u odnosu na Sony. Canon G7X izvlači skromnih 210 snimaka, za razliku od Sony RX 100 III sa 320. To iziskuje kupovinu dodatne baterije, naročito ukoliko planirate fotografisanje pri dužoj šetnji ili turističkom obilasku nekog grada. Zanimljiva je informacija da oba aparata koriste iste baterije od 4.5Wh, što nedvosmisleno govori da je ovde Sony dosta bolje optimizovao potrošnju.
Video
Danas je FullHD apsolutni standard kada su video karakteristike u pitanju, pa se razlike primećuju u nekim drugim detaljima. Pa tako, za razliku od Sony RX100 III, ovom modelu ekran osetljiv na dodir omogućava lagodnije fokusiranje prilikom kreiranja video zapisa. Izvorni naziv za to je ‘’pull-focus’’ i omogućava vam brzu promenu fokusa dodirom prsta. U odnosu na Sony RX 100 III, Canon G7x nije zahtevan po pitanju SD kartice. Posao će odraditi i SD kartica klase 10, za razliku od Sonijevog modela koji će zahtevati SDXC karticu od 64 GB ukoliko video materijal snimate u XAVC S formatu. Canon PowerShot G7X nudi snimanje materijala u 1920 x 1080 (60p, 30p), 1280 x 720 (30p), 640 x 480 (30p), u MPEG-4, H.264 sa stereo zvukom. Zvučnik za reprodukciju je mono.
Reč za kraj
Canon PoweShot G7 X se pojavio na tržištu kao direktan konkurent Sonijevom modelu koji već kroz treću iteraciju privlači značajnu pažnju. Kao takav, u Canon ponudi on je pozicioniran između dva modela, Canon PowesShot G1X II i Canon PowerShot S120. Kada se veći senzor pojavi u kompakt aparatu ovakvih dimenzija, on bez greške privlači pažnju onih koji znaju kako da iskoriste tu prednost. Senzor dimenzija 13.2 × 8.8 mm u kombinaciji sa aktuelnim digic 6 procesorom, objektivom raspona 24-100mm i otvorom blende od 1.8 do 2.8, nesumnjivo da predstavlja moćnu alatku koja ne zauzima previše prostora. Ova dva aparata dele identičan senzor i u mnogo toga su slični. Mogao samo ovaj aparat predstaviti samostalno, ali bih rekao da je za one koji imaju dilemu, možda ovako i najbolje. Izostanak tražila i nije tako loša situacija, jer u ovom trenutku kupac ima opciju izbora između dva modela, dva različita proizvođača. Elektronsko tražilo i raspon objektiva su dve najbitnije odlike aparata, oko kojih će kupci razmišljati. Oni kojima tražilo na ovako malom aparatu nije potrebno, odgovaraće niža cena. Ekran osetljiv na dodir i kontrolni točkić za korekciju ekspozicije takodje mogu prevagnuti tas na Canon stranu.
LINK: Canon PowerShot G7 X
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz