Nije neuobičajeno, a još manje čudno da većina ljudi koristi svoj aparat bez neke jasne predstave o parametrima koje je aparat sam odredio u skladu sa situacijom ili količinom svetla. Štaviše, izlazak iz auto moda može biti jako stresan, a najčešće nezanimljiv i nepotreban izlet u nepoznato. Ali dalji napredak je usko vezan za EXIF podatke, jer osim informativnog karaktera on poseduje i edukativni. Kako, čime i koliko su neka ključna pitanja na početku ozbiljnijeg upliva u fotografiju, a EXIF je upravo taj koji sadrži odgovore.
Moj prvi susret sa EXIF podacima datira od 1987. godine, kada me je ‘’majstor’’ ostavio u radnji uz uputstvo kako da fotografišem za ličnu kartu ili pasoš. Na poleđini jedne takve fotografije, ostavljene kao podsetnik, grafitnom olovkom je bilo zapisano koji aparat da koristim i sa kojim staklom, kolika je blenda, brzina i gde da ukljucim blic. Liči na današnji EXIF?
Ali krenimo redom. Godine su donele progres, pa je grafitna olovka evoluirala uz APS (Advanced Photo System) sistem. Početkom 1991, Canon, Fuji Photo Film Co, Eastman Kodak Company, Minolta Co., i Nikon Corporation ("System Developing Companies") su zajednički poradili na sistemu koji je između ostalog omogućavao da se određene informacije odštampaju na poleđini fotografije. Inicajalni info se upisivao na malu površinu između snimljenog kadra i ivice filma.
Ali danas, EXIF se ne piše olovkom na poleđini fotografije i nije podatak pored, već je smešten u isti fajl sa fotografijom, bila ona jpeg ili raw. Upisuje ga aparat direktno, i daje neuporedivo više informacija nego što smo nekada i mislili da nam treba. Kao i sve što ima veliki kapacitet, vremenom mora biti standardizovano za šta je zaslužna JEIDA (Japan Electronic Industries Development Association) koja je 12. Juna 1998. stvari dovela u red dokumentom koji je nosio naziv Exif. Version 2.1. EXIF ili Exchangeable image file format, nije samo privilegija fotografa, već se odnosi i na audio, video snimke i skenirane fajlove.
EXIF sadrži podatke o datumu nastanka fotografije, opremi kojom je napravljena, parametrima kao što su brzina zavesice, otvora blende, ISO vrednostima, žižnoj daljini, merenju svetla. Naknadno će pružiti i informaciju o datumu obrade fotografije, kao i softveru koji ste koristilu u tu namenu. Ukoliko imate mogućnost unosa Copyright informacija unutar digitalnog aparata, EXIF će i njih zapamtiti i kasnije prikazati. Zapravo, i fotografija koju vidite na LCD ekranu svog fotoaparata jeste zapravo umanjena iz exif-a… embedded jpeg. Exif se pokazao takodje koristan u slučajevima kada dokazujete da ste vi autor, i da je neko neovlašćeno koristio vaš materijal. Naravno, tu je nužno da posedujete originalni RAW fajl, kome je nemoguće editovati exif podatke. Sa jpeg fotografijama je to već moguće, ali o tome neki drugi put.
Pretpostavimo da fotografije najčešće gledamo preko browsera. Osim Opere, browseri nisu u stanju samostalno da iščitaju EXIF podatke. Ukoliko Instaliramo Opanda IExif, takvu opciju će dobiti i Internet Explorer. Najbolju i najpotpuniju informaciju pruža FxIF, addon za Firefox koji imate priliku da vidite na primeru iznad. FastStone, ACDSee i ostali programi namenjeni pregledanju fotografija, tu opciju imaju manje ili više odmah vidljivom… ali u svakom slučaju, svi je imaju. Društvene mreže poput Facebook-a odmah brišu exif, a servisi poput poput Flickr-a ili 500px te podatke dostavljaju ispod fotografije.
Aparati danas imaju GPS uređaje, pa vas preko čiodice na mapi mogu podsetiti gde ste tačno stajali dok ste fotografisali. Doduše, i to je mač sa dve oštrice ukoliko ste negde ostavili zanosni selfi iz kupatila. GPS (Global Positioning System) će svakome reći gde tačno živite, što ponekad ume biti nezgodno. Uostalom, čitali smo zadnjih godina nekoliko veselih članaka gde su upravo ti podaci napravili velike probleme autorima. Za takve postoji metadata removal tool. Da stvar nije ni malo naivna svedoči i program Xkeyscore u vlasnistvu NSA (National Security Agency) o kojem je posebno govorio Edward Snowden. Program osim mejlova, aktivnosti na društvenim mrežama, podataka o posećenim stranicama , prati i EXIF podatke. Dakle, mali savet: Objasnite svojoj deci da pripaze gde kače svoje fotografije i kakve podatke nesvesno daju uz njih. A vama ostaje da iz EXIF podataka izvučete ono najkorisnije.
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz