Tražilo - evolucija pogleda kroz objektiv

Kada se kupuje digitalni fotoaparat, uglavnom se najviše pažnje obraća na snagu senzora, i broj megapiksela. Besomučno se pregledaju primeri na 100% uvećanja a gledanje primera fotografija napravljenih sa visokim ISO vrednostima, takođe spada u omiljene 'sportove' prilikom odabira. Senzor jeste srce fotoaparata, ali se nekako zaboravlja da nije jedini bitan faktor i da tu postoje još neki elementi koji olakšavaju svakodnevni rad.  Jedan od takvih detalja je i tražilo, koje je na ovaj ili onaj način neizostavno od prvih dana nastanka fotoaparata, bio on analogni ili digitalni. Tražilo, viewfinder, okular, vizir, zuher, optičko ili elektronsko, interno ili eksterno… svima je zajedničko jedno: naprosto, mi moramo videti šta objektiv vidi odnosno šta tačno fotografišemo. Upotreba tražila pri fotografisanju  inicira prirodniji položaj ruku što daje dodatnu stabilnost pri fotografisanju, (veću nego što je to slučaj sa upotrebom LCD ekrana). Na kraju krajeva, kada prislonite oko na tražilo maksimalno ste koncentrisani na kadar i sva pažnja je usmerena na ono što fotografišemo i skoro da ne postoje šanse da vam nešto sa strane odvuče pažnju.  Od tražila se očekuje da bude svetlo i jasno, jer ako to nije... onda ometa rad. LCD ekran ima svoje prednosti i upotrebnu vrednost, ali sam ipak pomalo tradicionalan pa cenim da je svaki fotoaparat bez tražila isto što i (da citiram žene) -  muškarac bez brkova ili supa bez rezanaca.

Većina tražila poseduje diopter, pomoću kojega  podešavamo dioptriju sa opsegom od -2 do +1. Za dalekovide je namenjen ‘’+’’ dok je za kratkovide namenjen ‘’-‘’, a ukoliko i to nije dovoljno, posegnućete za dodatnim korekcionim sočivima. Zanimljivo, nisu svi današnji digitalni fotoaparati opremljeni diopterom, a jedan takav je Fuji Xpro1 što je prilično iznenađujuće, naročito ako znamo da pomenuti Fuji poseduje jedno od neprednijih tražila. Štaviše, njegovo tražilo je hibridno i predstavlja kombinaciju optičkog i elektronskog, a za korekciju ovog nedostatka posegnućemo za dodatnim korekcionim sočivima.
Priča oko preteča tražila je takođe zanimljiva. Velikoformatni aparati, su na početku koristili mutno staklo u ravni filma, koje su nakon kadriranja menjali sa pločom na kojoj se nalazila emulzija. Priča sa manjim fotoaparatima je još komplikovanija pa su u jednom periodu više podsećali na nišanske sprave nego na ono što danas koristimo u fotoaparatima. Primera radi, Amourette iz 1925. je posedovao upravo ovakav nišanski okvir.

I ako to na prvi pogled deluje prosto, ispostavilo se da nije baš jednostavno uskladiti ono što vidi objektiv sa onim što vidi fotograf. Problem koji je mučio konstruktore se zvao ‘’paralaksa’’. Javljala se i razlika u perspektivi, a paralaksi su više bili izloženi bliži predmeti od onih koji su udaljeniji.

Ako je neko prepoznatljiv po tražilima, onda je to svakako Leica. Njihovi modeli osim što plene kvalitetom, predstavljaju i pravi mali monetarni udar za džep mnogih. Primera radi, Leica Universal Wide-Angle Viewfinder M sa cenom od oko 900 dolara nudi savršen prikaz, promenu žižne daljine i razdaljine od objekta fotografisanja (focusing distance). Dakle, za 900 dolara svi problemi su rešeni.

Ovde vidimo Eksterni Viewfinder, tačnije "Leitz Viooh", sa opcijom podešavanja u odnosu na objektiv, u rasponu od 35 do 135mm. Ovde imamo prilike da ga vidimo u kombinaciji sa Leica III modelom i Leitz Elmar 50mm f/3.5 objektivom (M39).

Informacije radi, tražilo koje ima Leica M9 čini 1/3 od ukupne cene tog fotoaparata. To samo svedoči koliko je konstruisanje i izrada jednog takvog tražila kompleksan i skup posao. Poređenja radi, dolazimo do zaključka da takvo tražilo zapravo košta koliko i jedan punokrvni full frame dSLR novije generacije.

Zanimljivo je da postoji i analogni fotoaparat bez tražila,  i  proizvela ga je baš Leica. U pitanju je Leica MD2, jako specifičan model proizveden 1980 godine u Kanadi, i to  u 1000 primeraka.
Ono što se odmah da primetiti, jeste činjenica da nedostaje viewfinder, pa otud i nadimak ‘’ćorava lajka’’.

Naime, ovaj 35mm FullFrame aparat, sa svojim M-mountom, ide preko adaptera na mikroskop.
Leica M2 poseduje hot shoe, pa postoji i opcija kačenja nekog od eksternih tražila.

Hasselblad MK-70 eksterno tražilo

Eksterno tražilo za Leica fotoaparate

Zanimljivo rešenje smo imali i u vidu tzv. dvookih fotoaparata (TLR – Twin lens reflex) koji su posedovali dva objektiva identične žižne daljine, a koji su se nalazili jedan iznad drugog. Gornji objektiv je sprovodio sliku do tražila i bio je svetlosno jači, a donji objektiv je projektovao sliku na film.

Gledanje kroz ovaj tip tražila zaista predstavlja jedno zanimljivo iskustvo, kako zbog položaja pri fotografisanju, tako i zbog jedinstvenog kvaliteta prikaza. Mane su bile paralaksa i horizontalno okrenuta slika, što je prilično zbunjujuće na početku. Sve što se u realnosti kretalo u  desno, u tražilu bi išlo u levo i obratno.

Prvo pravo i normalno tražilo, napravila je firma ‘’Contax’’ 1949. godine i to sa modelom ‘’S’’. To je bio prvi 35mm fotoaparat sa ugrađenom pentaprizmom, i on je omogućavao fotografu da kroz tražilo tačno vidi šta fotografiše, i kakva će fotografija biti kada hemija završi posao. Istorija je mogla da započne novu eru, kojom dominira ogledalo i SLR (Single Lens Reflex) fotoaparati.
Optičko tražilo na (d)SLR fotoapratima je već pristojno rešenje, kako po pitanju paralakse tako i po kvalitetu prikaza. Ovaj sistem nam omogućava da vidimo scenu koju objektiv projektuje na film i to pomoću sistema ogledala i prizme. Sistem funkcioniše tako što pre pritiskanja okidača ogledalo stoji u donjem položaju, i projektuje sliku kroz tražilo. U trenutku kada pritisnemo okidač do kraja ogledalo se diže i u tom trenutku film/senzor biva eksponiran. U tom vremenu prikaza u tražilu nema,  jer je ogledalo podignuto da bi omogućilo pristizanje svetla  na film/senzor. Kada bi se gledao kvalitet prikaza i količina informacija koje nudi, u ovom trenutku bi tražilo na Canon 7dmk2 svakako zauzimalo prvo mesto. Tražila na entry level  i većini mid level modelima dSLR fotoaparata od skoro lagano gube bitku sa elektronskim tražilima koja srećemo kod mirrorless fotoaparata.

Tražilo na Sony A6000 mirrorless fotoaparatu

Digitalna tehnologija je na različite načine rešavala problem tražila, nekad krajnje jednostavnim rešenjima a ponekad i više kompleksnim. Optičko tražilo na kompaktnim aparatima svakako da spada u ovu prvu grupu sa jednostavnim pristupom. Naime, iznad objektiva se obično nalazi mali optički element koji obično pati od paralakse, jer objektiv i tražilo nisu u istoj ravni. Štaviše, kroz njega je vidljiv ponekad i objektiv koji će smanjiti i onako patetičnu vidljivost. Od toga nije bio imun ni Canon G1x, inače odličan fotoaprat. Ostaće večita misterija zašto Canon voli ponekad da posegne za takvim rešenjem.


LCD ekran je u neku ruku prethodnik elektronskih tražila. On prikazuje u realnom vremenu ono što objektiv vidi, a to je omogućila konstrukcija aparata gde svetlo kontinuirano pada na senzor. Gotovo idealno kadriranje, sa 100% pokrivenosti kadra i bez paralakse.  O informacijama koje takav ekran pruža, neću trošiti reči. Dovoljno je samo da pogledate svoj ekran, pa će vam biti jasno.
Digitalno tražilo (EVF) je zapravo isto što i pomenuti LCD ekran, osim što je manje i smešteno je iznad pomenutog ekrana.   Ona takođe mogu biti interna i eksterna, i ono što ih karakteriše jeste da su svakom danom sve bolja, sa sve boljim prikazom boja i bez lagovanja. Elektronska tražila vam daju mogućnost simulacije ekspozicije, pa ste u mogućnosti da u momentu vidite koliko su podešavanja ispravna, da uočite preeksponirane ili podeksponirane delove. Sastavni deo takvih tražila je i histogram, a sve te opcije možete dodavati ili sklanjati, jednostavnim odabirom kroz menije za podešavanje prikaza. Da bi se olakšalo korisnicima objektiva sa manuelnim fokusom, današnja tražila imaju focus peaking, i jednu još bolju stvar – uvećanje prikaza u dva koraka, odnosno zum u tražilu. 

Eksterno tražilo na Sony RX1r, fullframe kompakt fotoaparatu

Elektronska tražila su budućnost, i apsolutno nema nikakve sumnje da će kvalitetom prikaza dostići i prestići najbolja optička tražila današnjice. Pre neku godinu sam bio žestoki protivnik ovakvih tražila, ali napredak u razvoju ne ostavlja puno prostora za skepticizam. Sadašnji aktuelni modeli, poput Sony A7r II,  Sony A7s,  Sony A6000, Panasonic GH4, Panasonic LX100, Fuji X-T1, X-T10, Olympus OM-D E-M5 II i sl. nude velike rezolucije u tražilima, sa osvežavanjem i od 60 frejmova u sekundi. Mana se još uvek može pronaći, ali samo u slučaju kada se isključivo i samo posvetite njihovom traženju.

Za one koji hoće da fotografišu, elektronsko tražilo više nije prepreka.

Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz