Sony na momente podseća na neku čudnu životinju kojoj su zadnje noge razvijenije od prednjih udova, što se manifestuje nestabilnošću prilikom trka ili pri brzoj promeni pravca. Moje poređenje nedvosmisleno ukazuje na poveliki disbalans između ponude fotoaparata i objektiva koji su im namenjeni. A7 ergela fotoaparata predstavlja jedno malo revolucionarno čudo, započeto oktobra 2013. izlaskom dva modela Sony A7 i Sony A7r namenjenih entuzijastima, naprednim korisnicima i profesionalcima. 6. aprila 2014 godine izlazi i treći u nizu sa ništa manje iznenađujućim nastupom. U vremenu kada se trka u megapikselima besomučno povećava, Sony lansira fotoaparat sa 12 megapiksela, gurajući prst u oko svima onima koji se utrkuju baš na tom polju. Kada se podvuče crta, sva tri fotoaparata su izvanredna a najveću manu im predstavlja manja ponuda objektiva, koji bi u ovom slučaju bili pomenuti slabiji prednji udovi. Ruku na srce, njih nije da nema… ali je povelik broj oni koji nisu sebe pronašli u trenutnoj ponudi, a postoje i oni koji nisu zadovoljni ni kvalitetom postojećih, uslovno rečeno - njima odgovarajućih karakteristika. Sony nastavlja da gazi sa fotoaparatima, pa su prva dva dobila svoju zamenu dok treći, još uvek čeka na nju. Zapravo, moglo bi se reći da je još uvek aktuelan i prilično zanimljiv, redak za videti poput neke retke životinje. Svi znaju da postoji, ali niko da je vidi uživo. Međutim, meni se osmehnula sreća, pa sam imao prilike da dobijem ovaj fotoaparat na nedelju dana, u kombinaciji sa Carl-Zeiss Vario-Tessar T* FE 24-70mm f/4 ZA OSS objektivom. Kad malo bolje razmislim, ni tiranosaurus reks nije imao baš razvijene prednje udove!
Dizajn i ergonomija
Kada su u pitanju Sony mirrorless fotoaparati, utisci onih koji se prvi put sreću sa njima su prilično jasno podeljeni. Retko ko će biti oduševljen dizajnom, dok će ostatak biti jasno polarizovan na one kojima se ne dopada i na one koji benefit vide u nečem drugom, pa su skloni da progledaju kroz prste takvom rešenju. Sony A7s dominira donjom polovinom liste lepih fotoaparata, a taman što smo se donekle navikli na ovakav vizuelni identitet, Sony nas je počastio jednim lošim spoljnim finišom. Grip i zadnji deo deluju krajnje pristojno, dok druga strana i gornja platforma deluju kao na brzinu sklepana druga polovina. U celoj priči najviše smeta ta sjajna površina koja pamti svaki otisak ili mrlju, a skoro da sam ubedjen da ce prednja desna polovina aparata nakon nekog vremena imati vidljive ogrebotine. Sony je u ovom delu mogao da se ugleda na Fuji XT-1 ili makar na svoj RX1r, koji su jedni od najlepših kada je ovaj detalj u pitanju. Što se tiče same udobnosti korišćenja, Sony i dalje ubedljivo vodi a jedini koji možda može da mu se približi je Fuji XT1, sa takođe jasno definisanim i udobnim gripom. Iskreno rečeno, spadam u onu drugu grupu, koja neće dati najveću ocenu izgledu, ali će ostati oduševljena ergonomijom i svim drugim odlikama.
Gornjom platformom dominira veliko i iznad svega vrhunski odlično tražilo sa priključkom za blic, dva kontrolna točkića, taster i okidač. Prednja strana je očekivano skromna, pa na izvanrednom gripu imamo samo jedan kontrolni točkić. Zadnjom stranom dominira odlični tilt LCD od 3’’, jedan kontrolni točkić, tzv. jog dial i sasvim dovoljan broj tastera. Uz tri programabilna tastera, tri točkića i niz tastera vi naprosto ne morate skidati oko sa tražila dok podešavate sve bitne parametre fotografisanja. Ovde Sony A7s dobija najvišu ocenu i tu mu se zaista nema šta prigovoriti. Ono što nisam uspeo da pronađem jeste da nekom od tastera dodelim opciju ‘’silent mode’’, što će možda biti rešeno nekim budućim firmverom. Telo A7s je od legure magnezijuma, dimenzija 127 x 94 x 48 mm i težine 489 g. Primetiću još jednu ‘’sitnicu’’, i ona se odnosi na gabarite. Osnovna zamisao posedovanja mirrorless fotoaparata jeste smanjivanje dimenzija i uopšte težine opreme koju fotograf nosi sa sobom. Imati A7s i Carl-Zeiss Vario-Tessar T* FE 24-70mm f/4 ZA OSS objektiva baš i nije malena kombinacija, i zahtevaće torbicu jednako veliku da primi jedan entry level dSLR i Canon EF 17-40 L objektivom. Štaviše i po težini je skoro pa identična kombinacija. Ali imati A7s u kombinaciji sa skromnim prajmom je već nešto drugo.
Ispod 'haube'
Došli smo do dela koji vas silom prilika tera da sve mane u vizuelnom identitetu pomnožite sa nulom. Sony je difinitivno uzdrmao tržište digitalnih fotoaparata ponudivši EXMOR CMOS full frame (35.8 x 23.9 mm) senzor u jednom zaista malom telu. Sony je izbacio tri modela sa različitim brojem megapiksela, gde je ‘’obični’’ A7 posedovao 24 mp a A7r već zavidnih 36mp. Na iznenađenje svih, poslednji se pojavio A7s sa tek 12mp, što daje potpuno novu dimenziju ovom fotoaparatu. Senzor ima znatno veće piksele, što ga čini pogodnim za probijanje granica kada su u pitanju ISO vrednosti, a one se kreću u rasponu od 100 do 102.400, sa proširivim vrednostima od ISO 50 do fascinantnih 409.600. Slične ISO vrednosti smo imali prilike da vidimo i u modelu Nikon D4s koji ima ISO raspon od 100-25.600 i proširiv od ISO 50 - 409.600. Vrednosti nisu samo mrtvo slovo na papiru, pa će ovaj fotoaparat napraviti snimak u situacijama kada vam za neki drugi model neće ni pasti na pamet da ga izvadite iz torbe. ISO 50 je zlata vredan u jačim svetlosnim uslovima, kada želite iskoristiti prednosti širom otvorene blende, a sa druge strane ISO 6400 je sasvim odličan dok će 12.800, 25.600 i 32.000 biti sasvim upotrebljivi. Znaci ozbiljnog šuma počinju da se pojavljuju od 64.000 pa na dalje gde bih krajnju granicu upotrebljivosti postavio na 102.400. ISO 256.000 već zahteva ozbiljne korekcije i imaće opravdanje samo ako ste napravili fotografiju na mesečini, i smanjili je na 1600 piksela po dužoj strani, srećni što se u takvim uslovima i uopšte napravili fotografiju. Nesumnjivo, mora se priznati da je ovde A7s briljirao i da kao takav naprosto nema konkurenciju kada je u pitanju upotrebljivost u lošim svetlosnim uslovima.
ISO 102.400 je enigma za neke programe
ISO 102.400 provučen kroz PhotoNinja64_1.2.5. Ispegla šum, ali izmeni EXIF i daje netačnu informaciju o ISO vrednostima. FastStone, takođe staje sa vrednosti od 65535 bez obzira koliko je preko.
Sledi par primera na različitim ISO vrednostima:
ISO 50
ISO 200
ISO 800
ISO 1600
ISO 3200
ISO 6400
ISO 12.800
ISO 25.600
ISO 32.000
ISO 64.000
ISO 102.400
ISO 256.000
Da ne idemo dalje... akvarel nam nije potreban
Kompenzacija ekspozicije ide u rasponu od ±5 u koracima od 1/3 EV, 1/2 EV, a maksimalna brzina zatvarača je 1/8000. AF sa detekcijom kontrasta, odnosno CDAF sa svojih 25 tačaka izvanredno radi posao. Nisam spreman da se zakunem da bolje radi od Sony A6000 ali mogu reći da prilično dobro, čak i u slabijim svetlosnim uslovima. Tracking AF se zapravo ne zove tako, već Center Lock On AF i nije baš intuitivan za podešavanje, a rezultati koje sam dobio nisu baš bili reprezentativni. Neka ostane na tome da nisam imao vremena da proniknem sve tajne, ali nisam spreman ni da se zakunem da bih nešto bolje odradio i mesec dana posle.
Optika
U ovom slučaju, fotoaparat je došao u kompletu sa E-mount Carl-Zeiss Vario-Tessar T* FE 24-70mm f/4 ZA OSS objektivom. Prvo što primećujem jeste da objektiv uopšte nije skromnih gabarita, i da je po dimenzijama apsolutno prikladan dSLR fotoapratima, a ne mirrorless koji po prirodi stvari zahtevaju manje objektive. Objektiv ima 12 elemenata u 10 grupa sa 5 asferičnih i jednim ED elementom, sa 7 listića blende. Dimenzija filtera je 67mm a težina objektiva iznosi ne tako malih 426 grama. Carl-Zeiss Vario-Tessar T* FE 24-70mm f/4 ZA OSS je zaptiven i poseduje stabilizaciju, a dostupan je i "focus by-wire".
Objektiv je na najširih 24mm potrebno privrnuti da bi dobli oštrinu po celom kadru, dok se i na krajnjem rasponu objektiv nije proslavio. Žižna daljina oko cca 60mm i f/6.3 su nekako dale najbolje rezultate, kao i raspon od 35 – 50mm na f /5,6. Što se tiče bokeha, uz ovakav raspon i otvor blende ne možemo ni očekivati neke očaravajuće rezultate.
Moram priznati da je objektiv odlične izrade, a o zoom prstenu i njegovom kvalitetu je izlišno i govoriti, kada je u pitanju ovaj proizvođač. Sa druge strane, finiš i završna obrada su iritantni u smislu otisaka koji ostaju vidljivi čak i posle brisanja. Nisam baš sklon da razumem odluku za odabir ovakvih materijala.
31mm, ƒ/4.0, 1/250, ISO 100
41mm, ƒ/5.6 1/640, ISO 100
Bokeh nije briljantan 70mm, ƒ/4.0, 1/80, ISO 100
25mm, ƒ/4.0, 1/400, ISO 100
42mm, ƒ/6,3, 1/400, ISO 200 i dva kropa
64mm, ƒ/6,3, 1/160, ISO 200 i tri kropa
25 mm, ƒ/6,3, 1/500, ISO 100 i dva kropa
70 mm, ƒ/6,3, 1/500, ISO 100 i jedan krop
70 mm, ƒ/6,3, 1/400, ISO 100 i jedan krop
Za kraj, kada provučem izlazni rezultat kroz cenovni rang u kome se nalazi ovaj objektiv… neminovno moramo staviti prst na čelo. Biću prilično jasan i nedvosmislen… ovaj objektiv naprosto ne vredi ovoliki novac. Da se razumemo, ovo nije loš objektiv ali bi 30% manja cena bila sasvim realna. Za ovaj novac, ovaj objektiv je morao imati f/2.8 blendu, sa dobrim rezultatima na većim blendama.
Tražilo
Tražilo je još jedna od svetlih tačaka ovog fotoaparata, i bio sam spreman da ga spreman da mu dodelim aposlutno prvo mesto, dok sasvim slučajno nisam došao u dodir sa Fuji X-T1 modelom. Nijanse su u pitanju, ali svakako da govorimo o samom vrhu elektronskih tražila koje danas imamo u ponudi. Na momente se može primetiti da je u pitanju elektronsko tražilo, i to u situacijama kada se posmatra bela površina koja neće biti čisto bela već pomalo blago plavkasta. Postoje situacije kada će jači kontrast doći do izražaja (prostorije kojima dominira narandžasta ili zelena), ali moram priznati da je u većini slučajeva aposlutno nemoguće napraviti razliku između optičkog i elektronskog tražila. XGA OLED tražilo ima pokrivenost od 100% sa 0,71x uvećanja i 2.400.000 tačaka. Diopter je prisutan i funkcioniše u rasponu od -4.0 to +3.0. Ukratko, sjajno tražilo.
LCD ekran
Sony A7s poseduje za nijansu slabiji ekran nego što to imaju A7 i A7r. TFT LCD ekran od 3,0" sa 921.000 tačaka i dalje daje izvanrednu količinu informacija, i uz podešavanja osvetljenja od 5 koraka između -2 i +2 biće upotrebljiv po sunčanom danu. Ekran nije osetljiv na dodir, ali je pokretan na način koji Sony već tradicionalno forsirao kroz Nex, a sada i A seriju fotoaparata.
Autonomija rada, memorijska kartica i priključci
Odeljku za bateriju se pristupa sa donje strane, i nije potrebno skidati pločicu za stativ da bi joj se pristupilo. Baterija nosi oznaku NP-FW50 i omogućava autonomiju rada od 380 snimaka. Kada je video u pitanju, autonomija rada iznosi približno 55 minuta sa tražilom, odnosno 60 min sa LCD ekranom. Deklarisanje vrednosti su po CIPA standardima.
Odeljak za memorijsku karticu ne deli isti prostor sa baterijom, već je svoje mesto našao sa zadnje strane aparata, odnosno na zadnjem gripu. Ovo ga čini savršeno pogodnim za rad sa stativa. Podržane kartice za rad su SD/ SDHC/SDXC, Memory Stick Pro Duo/ Pro-HG Duo. Mišljenja sam da bi ovakva sprava ipak morala da poseduje podršku za dve memorijske kartice.
Od priključaka prisutan je USB 2.0 (480 Mbit/sec), Micro HDMI, i wireless sa NFC podrškom. Preko HDMI izlaza je predviđeno snimanje 8bit 4:2:2 4K video dok se 1080/60p standardno snima na memorijsku karticu.
VIDEO
Ukratko rečeno, Sony A7s je punokrvna 4 video kamera. U tom slučaju, veći objektivi šireg raspona ne postaju teret, već sastavni deo sistema o kome se više ne razmišlja da li je mirrorless ili nešto drugo. Video materijal se snima u XAVC S 1080/60p(50Mbps), 30p (50Mbps), 24p (50Mbps). 720 120p (50Mbps). AVCHD 60p (28Mbps), 60i (24Mbps/17Mbps), 24p (24Mbps/17Mbps) u MPEG-4, AVCHD, XAVC S formatu. Što se tiče snimanja video materijala u 4K kvalitetu ono je omogućeno isključivo se externim uređajem koji se priključuje preko HDMI izlaza. Kada je u pitanju XAVC S video format, za njegovo snimanje je nužno imati SDXC karticu od 64 GB. Da bude jasno, A7s nije porodična kamera kojom beležite rođendane i slično, već sprava kojom bi trebalo da rukuju ljudi od zanata koji i jesu zapravo ciljna grupa.
Reč za kraj
Sony A7s je zapravo jedna hibridna tvorevina, mešavina vrhunske video kamere i odličnog fotoaparata. Njegova najveća snaga dolazi do izražaja u slabim svetlosnim uslovima, bilo da je u pitanju fotografisanje ili snimanje video materijala. Zapravo, teško mu je pronaći manu, mada ni to nije nemoguće. Za današnje prilike 12 megapiksela može biti ograničavajući faktor, ali opet se postavlja pitanje kompromisa i stvarnih potreba. Ograničavajući faktor može biti i izbor objektiva, jer Sony i dalje nema punu paletu odličnih objektiva, kakvu poseduje konkurencija. Odličan jpeg, dobar dinamički raspon, solidan autofokusni sistem koji iznenađujuće dobro radi u lošim svetlosnim uslovima, mogućnost 4K video snimanja, a da ne govorim o izvanrednim ISO performansama. Ergonomija, tražilo i ekran takođe briljiriju što još više ovaj fotoaparat postavlja na sam vrh. Ovo u svakom slučaju nije običan fotoaparat, i nije namenjen svakome već onima koji tačno znaju šta kupuju, zašto kupuju i imaju vrlo jasnu viziju kako to iskoristi na najbolji mogući način. Svojevrstan filter predstavlja i njegova cena koja će sigurno oterati one koji dobre fotoaparate kupuju jer im se može.
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz