Eklektikos – birati najbolje. I zaista, kada se malo više udubite u sve ono što značajnije definiše ovaj aparat, videćete da je on zapravo spoj rešenja koja su se pokazala veoma dobrim. Setimo se priče oko modela Panasonic LX 100 i re-brandinga kao pojave. Naime, saradnja kompanija Panasonic i Leica je dovela do toga da pojedini modeli imaju svoje klonove pod drugim imenom. Tako je LX 100 dobio svog klona pod imenom Leica D-Lux, a model o kojem sada govorim, Panasonic FZ 1000 u paralelnom svetu nosi ime Leica V-Lux (Typ 114). Ukratko, kao i slučaju sa LX 100, re-branding nam je doneo sitne kozmetičke razlike… a kada govorim o paralelnim svetovima, onda zapravo mislim na ‘’krucijalne razlike’’ između ova dva modela. Leica ima dužu garanciju, daje licencu za Adobe Lightroom, ima crvenu tačku i naravno… skuplji je za 400 dolara. Ali, nije to sad ni toliko bitno, koliko činjenica da je ova saradnja sa Lajkom, donela jedan zaista prefinjen dizajn aparata (na kraju krajeva i jedno otmeno pakovanje) i što je najvažnije, objektiv koji krasi ovaj aparat jeste Leica DC Vario-Elmarit f/2.8-4.0 ASPH. I ako se vratimo na sam početak ovog teksta, reč eklektikos dobija na smislu kada spoznamo da FZ 1000 poseduje Sonijev 13.2 x 8.8 mm tzv. 1’’ senzor, koji smo videli u Sony RX 100 III modelu. Nekako se čini da je saradnja između brendova, nikad učestalija i konstruktivnija.
Dizajn i ergonomija
Govorimo o prilično masivnom 831 grama teškom, kvalitetno izradjenom i ergonomski pažljivo definisanom telu dimenzija 137 x 99 x 131 mm. U oči upada prilično veliki objektiv, pa sveukupni utisak jeste da gabaritski može da se meri sa dSLR aparatima srednje klase u kombinaciji sa ozbiljnijim objektivom. Prednji grip omogućava da aparat stabilno i prijatno leži u ruci, što realno uz ove dimenzije i ne bi trebao da bude prevelik problem za razvojne timove koji se ozbiljno bave ovom tematikom. Sredinom gornje površine aparata dominira hot shoe, stereo mikrofon i pop-up blic. Dva kontrolna točkića i priličan broj tastera, čine ovaj aparat prilagodljivim navikama najizbirljivijih. Levi kontrolni točkić daje kontrolu nad sledećim izborom: single-shot, continuous, bracketing, self-timer i interval, dok desni sadrži osnovne i standardne opcije svojstvene ozbiljnijim aparatima. S obzirom da aparat poseduje i 3.5 mm port, na hot shoe je moguće priključiti i eksterni mikrofon.
Ispod ''haube''
Pomenuti senzor od 13.2 x 8.8 mm, poznatiji kao 1’’ tip senzora već smo imali prilike da sretnemo kod Sony RX 100 III kompakta. Štaviše, ovaj senzor je prisutan i kod direktnog konkurenta Sony RX 10. Venus procesor je taj, koji je 4K video snimanje izneo na ledjima, omogućivši da FZ1000 bude među prvim aparatama sa tom opcijom, a da je sa cenom ispod 1.000 dolara. Stabilizacija je 5-axis 'Power OIS' , i odlično obavlja posao što je jako bitno kod aparata sa ekstremnim žižnim daljinama. Autofokus je CDAF sa 49 AF tačaka, a prisutan je rafal od 12 fps i ISO vrednosti u rasponu od 125-12800 (proširivo 80-25600). Maksmalna brzina zatvarača je 1/4000 ili bulb do 2 minuta, a ako odaberemo elektronski zatvarač dobićemo 1/16000 koji će se automatski aktivirati ukoliko odaberemo ‘’Silent mode’’, što će takođe pogasiti sve zvukove, AF assist lampu ili blic.
Optika
Leica DC Vario-Elmarit f/2.8-4.0 ASPH je taj koji zapravo aparatu daje markantan izgled, ako mogu tako da kažem. I ako je navoj za filter dimenzija 62mm, on zapravo ne oslikava prave dimenzije objektiva. Objektiv je raspona od solidnih 25 do 400 mm, i rasponom blende u opsegu od f/2.8 do f/4 . Da samo spomenem, prethodni model DMC-FZ200 je imao 25-600mm raspon i fiksnu 2.8 blendu duž celog raspona. Konstrukcija objektiva je takva da podrazumeva 15 elemenata u 11 grupa, sa 4 ED i 5 asferičnih stakala. Na samom objektivu se nalaze dva klizača od kojih sa jednim isključujemo ili uključujemo stabilizaciju, a sa drugim prebacujemo u manual fokus, odnosno zumiranje. Jasno, poslednje dve opcije se odnose na prsten oko objektiva, koji inače nije moguće definisati za neku drugu namenu, osim za ove dve pomenute.
Blic
Prisutan je pop-up blic, koji se ručno aktivira. Ukoliko je objektiv postavljen u najširi opseg, domet je 13.5 metara dok je na najdužem rasponu domet 9.5 m. Blic ima i napredne mogućnosti, pa je prisutna i wireless kontrola tri grupe eksternih bliceva. Stvar za svaku pohvalu.
Tražilo
Tražilo je elektronsko, sa 2.359.000 tačaka i spada u red onih koji kod mene grade sve pozitivniji odnos prema ovom tipu tražila. Identično tražilo imamo prilike da vidimo i u ozbiljnijem aparatu, kao što je Panasonic GH 4. Ono je prilično istureno, ali kako je ceo aparat masivan, taj detalj se savršeno uklapa u dizajn. Sa leve strane tražila se nalazi diopter i klizač za aktiviranje pop-up blica.
Ekran
U pitanju je meni omiljeni tip pokretnog ekrana, TFT-LCD dijagonale standarnih 3’’ sa 921.000 tačaka. Prikaz je odličan, a uz ovako pokretan ekran upotrebljiv je i po ekstremno sunčanom danu.
Autonomija rada
S obzirom na dimenzije aparata, i da je grip proporcionalno gabaritan, logično je bilo za pretpostaviti da je i baterija velika. Ruku na srce, ona to i jeste a po CIPA standardima pruža autonomiju rada od 360 snimaka. Lithium-ion baterija nosi oznaku DMW-BLC12PP i dolazi u kompletu sa pripadajućim punjačem, koji bateriju napuni za nešto više od dva sata. Iskreno očekivao sam autonomiju rada za preko 400 snimaka, ali šta je tu je. Rezervna baterija je uvek prisutna i poželjna opcija.
Video
I pored svega, video je jedan od najačih aduta ovog aparata. Danas je na prste jedne ruke moguće nabrojati aparate koji imaju mogućnost snimanja video zapisa u 4k kvalitetu. Tu od Panasonic modela, spadaju GH 4 i LX100, što ovaj brend ozbiljno izdvaja od ostatka ponude na tržištu. Ponuđene su sledeće dimenzije: 3840x2160 (30p), 1920 x 1080 (60p, 60i, 30p, 24p) 1280x720 (30p), 640 x 480 (30p). Pomenuo sam već da aparat poseduje i 3.5mm port, što je idealno za one koji žele eksterni mikrofon. Opcija vađenja fotografije iz video snimka je takođe više nego korisna mogućnost, i kao rezultat daje kvalitetnu fotografiju od 8mp. Da ipak spomenemo, kako vam je za reprodukciju 4k video materijala potreban i 4K HDTV televizor.
Reč za kraj
Tržište aparata fizički sličnih dSLR modelima, sa objektivima širokog raspona ponekad deluje kao da je na steroidima. Panasonic FZ1000 se izdvaja po nekoliko osnova. Najpre, nije uleteo u suludu trku sa milimetrima na krajnjem rasponu, već se zadržao na skromnih 400mm . Primera radi, Nikon P600 nudi celih 1.440 mm, a Canon SX60 HS tek za nijansu koji milimetar manje - 1.365 mm. Zapravo, dimenzije senzora od 13.2 x 8.8 mm sa 20mp mu donekle određuju direktnog konkurenta i to u vidu Sony RX10 modela. Za razliku od FZ1000, pomenuti Sony se proteže samo do 200mm, doduše sa fiksnom 2,8 blendom duž celog raspona. Međutim, Sony nema 4K video snimanje što nekima može biti ključno. Sve u svemu, FZ1000 zaista izgleda kao srednje i umereno rešenje u ultrazoom ponudi. A on nam nudi odličan objektiv, senzor, ergonomiju i podosta detalja koji mogu prevagnuti. Pomenuto 4K snimanje video materijala, mogućnost priključivanja eksternog mikrofona, wireless kontrola eksternih bliceva, timelaps opcija, poboljšana smartphone kontrola… čine ovaj aparat vidljivijim u moru konkurencije. Ako bi hteo neku manu da mu pronađem, to bi možda bilo odsustvo touchscreen mogućnosti i recimo, odsustvo ND filtera… što je generalno, lako rešivo.
LINK: Panasonic DMC FZ 1000
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz