UVOD
Oni koji analitički prate tržište foto aparata, očekuju napredak i nova rešenja… analizirajući svaki kvadratni centimetar aparata, dok pravi kupci nisu opterećeni genezom produkta, već u momentu kupovine očekuju od aktuelnog modela najviše u odnosu na konkurenciju. Sony SyberShot RX100 III je treći u nizu RX serije, započete juna 2012. godine. Izbacujući novi model na svakih godinu dana, Sony se nije ustručavao da na ovako malom aparatu primenjuje različita rešenja, zadržavajući u osnovi prvobitnu ideju – veći senzor, sa mnogo megapiksela u što manjem telu. Ono u čemu je istrajao su svakako dimenzije senzora od 13.2 x 8.8 mm sa 20 megapiksela, što sigurno jeste faktor koji ga izdvaja. Međutim, u poslednje vreme tržište je proširilo svoje želje i nije stalo na megapikselima, visokim ISO vrednostima, što većim optičkim zumom ili otvorom blende, već je iskazalo potrebu za kvalitetnim elektronskim tražilom. Sony je prepoznao takve zahteve i svoj poslednji model RX 100 III učinio različitim od konkurencije, upravo na taj način… ubacujući pop-up elektonsko tražilo. Malo li je?
Sony RX 100 III - Tabela sa specifikacijama
Dizajn i ergonomija
Teško je govoriti o ergonomiji kada su u pitanju aparati ovih dimenzija, jer za neka briljantna rešenja, naprosto nedostaje prostora. U slučaju RX 100 III, javlja se osećaj da je leva strana aparata teža od desne i da tu nije nešto dobro izbalansirano. Opravdano ili ne, pomenutom osećaju značajno doprinosi nedostatak prednjeg gripa što značajno otežava stabilno držanje aparata. Kao i kod RX100 II, situaciju ne olakšava ni dizajn prostora za palac sa zadnje strane. Naime, osim što je skromnije definisan, on je i dodatno skučen smeštanjem tastera za video, što je recimo daleko bolje rešeno kod Canona G7X. Naprosto, kod ovako malih aparata počinjete da shvatate koliko je bitan svaki gram ili milimetar, i koliko sve zapravo utiče na sveukupni utisak. U svakom slučaju, neizbežno je dodatnu sigurnost potražiti u neck odnosno wrist strap-u, kako vaš ljubimac svoju karijeru ne bi završio na betonu. Štaviše, obavezno preporučujem ‘’Flipbac camera grip’’, nije skupo a značajno rešava problem rukovanja aparatom.
Što se tiče kontrolnih tastera, oni su prisutni u meri koja brojčano i funkcionalno zadovoljava očekivane standarde koji pružaju kontrolu nad parametrima pri fotografisanju. Njihova veličina je stvar kompromisa, jer je nemoguće na malom telu imati više nego pristojan LCD ekran i velike kontrolne tastere.
Ispod ''haube''
Glavni adut je već viđeni Exmor R® CMOS senzor od 20.1 megapixel, a kako nisam pristalica ‘’inčovanja’’ senzora, definisaću ga njegovim stvarnim dimenzijama - 13,2 x 8,8 mm. Primera radi, senzor tih dimenzija imamo prilike da vidimo i u Nikon J4, aktuelnom mirrorless aparatu. Za razliku od senzora kojeg je nasledio od RX100 II modela, procesor je zamenjen novim Sonijevim BIONZ X. Korisna stvar je i ubacivanje 3EV ND filtera.
Optika
Za razliku od prethodna dva modela, Sony RX100 III ima nešto drugačiji raspon. Umesto dosadašnjih 28 - 100 mm, krenulo se od malo šireg početnog opsega, da bi se i na kraju skratila maksimalna žižna daljina. Objektiv na RX100 III ima raspon od 24 - 70 mm, pa je logično i otvor blende na krajnjem rasponu znatno veći nego pre, sa veoma brzih f/1.8-2.8. SteadyShot optička stabilizacija je prisutna, a za pohvalu je implementacija ND filtera.
Objektiv ‘’ima’’ i prsten, tako da je u zavisnosti od odabranog moda za fotografisanje moguće menjati žižnu daljinu, blendu ili naprosto zumirati ukoliko ste u auto modu. Kad smo kod brzine, objektiv nije šampion brzine, a ne može se podičiti ni bešumnošću. Primera radi objektiv kod Canon G7X je neznatno brži i tiši.
Blic
Pristalica sam teorije zavere gde svaki projekat digitalnog aparata za prvu tačku ima sledeće: ''Nikad im ne daj sve, obavezno nešto zakini''. I tako, za razliku od Sony RX100 II, gornja platforma je ostala uskraćena za hot shoe a na njeno mesto je postavljen blic, dok je tražilo smešteno na ivicu. Siguran sam da bi uz hot shoe, eksterni blic poput onog uz Panasonic LX 100 bilo korisnije rešenje, ali priznajmo da se onda značajno narušava koncept švajcarskog noža. Možda bi čak i onaj pop up blic iz Canon S110 bio prikladniji, ali umesto njega smo dobili već viđeni tzv. ''transformers'' blic koji plače za nehotičnim odlamanjem. Blic se zatvara pritiskom prsta na dole, i kada to radite potrudite se da prst bude na sredini. Jer ako pritisnete na nekom od krajeva, rizikujete da onaj drugi kraj ne ulegne do kraja. Ok, rešava se lako... pritisnete još jednom.
Tražilo
Pop-up SVGA OLED elektronsko tražilu sa prikazom od 1.440.000 tačaka je svakako najzabavniji deo aparata. Ubaciti ovako funkcionalno tražilo na ovako mali prostor svakako da je bio izazov. Naravno, ovo tražilo je stvar kompromisa i da bi ono bilo stavljeno u funkciju, moralo se posegnuti za dva stepena izvlačenja. Prvi na gore, iz tela aparata… a zatim i unazad.
Konstrukcija je mogla biti za nijansu bolja, jer poslednji korak odaje minimalne znake nestabilnosti i mrdanja. To zaista ne smeta pri fotografisanju, ali zaista imate utisak da bi ga mogli bez problema iščupati sa dva prsta. Naravno, Sony je krenuo od pretpostavke da niste kupili aparat zarad čupanja tražila i blica, pa nemojte ni strahovati da će doći do spontanog samoodlamanja. Aparat je moguće uključiti izvlačenjem tražila, ali nije jasno zašto se uvlačenjem tražila aparat isključuje. Više nego pohvalno jeste diskretno smešten senzor koji detektuje oko na tražilu, isključujući LCD u isto vreme. Diopter je prisutan, i ako spartanskog izgleda… sasvim korektno rešava problem u sekund dva. Prikaz je sasvim solidan, štaviše iznenađujuće dobar.
U svakom slučaju, ovo tražilo ne ostavlja prostor za izgovore drugima da svoje modele ne obogate ovako korisnom stvarčicom. Dakle, stvar volje.
LCD
Ekran je pokretan i pokriva raspon od 180 (zatrebaće za selfie) do 45 stepeni za normalnu upotrebu. Nosi oznaku WhiteMagic TFT-LCD veličine 3’’ sa prikazom od 1.228.800 tačaka. Touchscreen opcija je izostala a prikaz i reprodukcija očekivano kvalitetni. Iskreno, danas je jednako teško pronaći loš LCD jednako koliko i onaj koji ima odličan prikaz na jakom suncu. Štaviše, sklon sam da zažalim za starim pokretnim ekranima koji su imali jedan zglob na svojoj levoj strani. Nekako, čini mi su osim šire operativnosti, bolji i za teže svetlosne uslove… kao što je sunčan dan na plaži.
Autonomija rada
Izvor napajanja je punjiva NP-BX1 lithium-ion baterija, zapravo identična onim koje su koristila prethodna dva modela. Na žalost, opstaje trend da se ne isporučuje punjač već se baterija puni preko Micro USB port-a, pa je možda dobro da razmislite o nabavci BC-TRX punjača. Što se tiče autonomije rada, ona varira od izbora LCD ili EVF. Uz upotrebu LCD ekrana život baterije je deklarisan na 320 snimaka, dok upotreba tražila drastično obara vrednost njenog trajanja, pa ona iznosi 230 snimaka.
Video
I ako ne poseduje 4k mogućnosti video zapisa, Sony RX 100 III ima svoje adute kako bi se izdvojio od konkurencije. Odmah da naglasim kako Sony RX 100 III ima napredni XAVC S kodek koji omogućava snimanje 1080/60p materijala pri 50 mbps. Nije zgoreg primetiti, da će ovo ostati mrtvo slovo na papiru ukoliko ne posedujete SDXC 64GB karticu. Značajna novina je i činjenica da se ovaj put koristi pun potencijal senzora za snimanje video materijala, pa tako novi Bionz X procesor čita svih 20 miliona piksela. Naime, prethodna dva modela nisu koristila pun kapacitet senzora, već su zarad smanjivanja količine materijala preskakali piksele. To je za rezultat imalo tzv ''Moire'' efekat, što je sada kao pojava svedeno na najmanju moguću meru. Bitna informacija je da se u M modu pri snimanju video materijala može kontrolisati blenda i brzina zatvarača, kao i ND filter.
Reč za kraj
Na kraju možemo reći je Sony RX 100 III aparat koji već treću godinu za redom sa punim pravom pronalazi svoje mesto na tržištu. Kako i ne, kada u malom pakovanju imamo značajno veći senzor nego što ga ima većina kompakt aparata, objektiv pristojnog raspona sa više nego poželjnim otvorom blende. Tražilo je apsolutni benefit, i može biti ključni detalj pri izboru. Naravno, listi želja uvek se može pridodati štošta, pa tako primećujemo nedostatak hot shoe konektora, možda čak i touchscreen opcije na LCD-u, 4K video mogućnostima i nekakav… makar i simboličan grip. To svakako otvara mogućnosti za unapređenja nekoj sledećoj iteraciji u RX seriji.
Senzori današnjice su napredovali do te mere, da izlazni rezultat više nije upitan. Zato se i današnji aparati sve više razlikuju sve više sa onim što je oko senzora, u čemu ovaj aparat prednjači. I definitivno na kraju, ako bi morao u dve reči da definišem ovaj aparat… to bi svakako bilo: ''švajcarski nožić''.
LINK: Sony Cyber-shot DSC-RX100 III
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz