Treba znati pre kupovine

Digitalni fotoaparati su visoko sofisticirani kompjuteri dizajnirani za snimanje i čuvanje fotografija u elektronskom formatu. Ovi mini kompjuteri su kompaktni, male težine i jednostavni za korišćenje. Fotografije se snimaju i čuvaju na memorijskim karticama i sa njima je lako manipulisati (reprodukcija, kopiranje, štampanje).

Šta je Megapiksel (Mp) ?

Megapiksel predstavlja jedinicu od 1 000 000 (milion) piksela. Piksel (pixel – skraćeno od picture element – koristeći skraćenicu „pix“ za picture) je osnovna jedinica digitalne slike (fotografije, monitora...) i predstavlja najmanju tačku od koje je sastavljena digitalna slika. Svaki piksel ima različit intenzitet boje koji se opisuje obično sa 3 ili 4 vrednosti RGB – red green blue ili CMYK cyan magenta yellow black. Termin megapiksel sem što daje broj elemenata digitalne slike on pokazuje i od koliko elemenata je sastavljen senzor digitalnog fotoaparata. Rezolucija digitalne fotografije predstavlja broj piksela po x i y osi, a njihov proizvod daje ukupan broj piksela te fotografije. Na primer fotografija u rezoluciji 3072 x 2304 je od 7 megapiksela. 3072 x 2304 = 7 077 888 = 7Mp

Koliko mi treba Megapiksela ?

Najbolje je izabrati digitalni fotoaparat prema broju megapiksela tako da taj broj megapiksela daje najbolji kvalitet odštampane fotografije na najvećem formatu koji želite da odštampate

Današnji digitalni fotoaparati imaju 4 i više Mp tako da sa njima je zadovoljavajući izbor dimenzija štampanja fotografija. Sa nekadašnjim 2 Mp fotoaparatima nisu mogle da se štampaju standardne fotografije 15 x 10 cm u najboljoj rezoluciji od 300 PPI.

Elektronski format fotografija

Digitalni fotoaparati snimaju fotografije u kompjuterski „razumljivim“ formatima – fajlovima, koristeći različite univerzalno prihvaćene standarde. Najčešći format je JPEG (Joint Photographic Experts Group). Fotografije u ovom formatu su kompresovane tako što je odstranjen višak informacija o fotografiji bez bitnijeg gubitka na kvalitetu iste. Pošto je JPEG format fajlova kompresovan on je i do 8 puta manji od nekompresovanih formata kao što su RAW i TIFF. U najvećem broju digitalnih fotoaparata je moguće menjati veličinu JPEG fajlova podešavanjem nivoa kompresije. Maksimalna kompresija daje najmanju veličinu fajlova, ali i najlošiji kvalitet. Minimalna kompresija daje najbolji kvalitet fotografija, ali su fajlovi najveće dužine.
Mnogi napredni digitalni fotoaparati poseduju mogućnost snimanja fotografija u RAW formatu. RAW fajlovi su veoma veliki i omogućavaju maksimalnu kontrolu i manipulaciju nad fotografijama uz specijalan kompjuterski softver koji se obično dobija uz kupljeni fotoaparat. Tim softverom je moguće promeniti neke parametre pod kojima je snimljena fotografija (kompenzacija ekspozicije, balans belog...). Ako planirate da vam fotografija bude hobi ili čak profesija digitalni fotoaparat sa RAW formatom će vam omogućiti maksimalnu kreativnu kontrolu nad snimljenim fotografijama. Zbog velikih dužina RAW fajlova korisno je imati ili rezervne memorijske kartice ili portabl hard disk sa čitačem kartica za čuvanje već snimljenih fotografija.

Memorijske kartice

Ono što je bio film za nekadasnje fotoaparate to su memorijske kartice za današnje digitalne fotoaparate. Za razliku od filma, fotografije na memorijskim karticama mogu se lako kopirati na kompjuter i potom izbrisati što omogućava ponovno korišćenje memorijske kartice. Zahvaljujući tome jednu scenu možete fotografisati više stotina puta i izabrati fotografije koje su ispale savršeno, a ostale izbrisati. Popularni tipovi memorijskih kartica su: Compact Flash, Memory Stick, SD i xD. One su dostupne u raznim kapacitetima i raznim brzinama prenosa podataka. Poželjno je imati kartice većih brzina u fotoaparatima od 5 Mp i većim.

Memorijske kartice velike brzine omogućavaju da fotoaparat može većom brzinom da upisuje fotografije na njih, a takođe i brže kopiranje fotografija na kompjuter. Brzina prenosa memorijske kartice 1X znači da kartica može da prenosi podatke brzinom od 150 kilobajta po sekundi (KB/s). Primeri:
Memorijska kartica brzine 40X prenosi podatke brzinom od 40 x 150KB/s = 6000 KB/s = 6 MB/s
Memorijska kartica brzine 133X prenosi podatke brzinom od 133 x 150KB/s = 19950 KB/s = 20 MB/s
Stvarna brzina prenosa podataka zavisi od kvaliteta kartice, broja fajlova na kartici kao i brzine prenosa podataka u samom fotoaparatu i brzine prenosa čitača memorijskih kartica ako se on koristi.

Baterije

Postoje 3 popularna tipa baterija u upotrebi. Tipovi baterija koje koriste fotoaparati zavisi od modela i marke proizvođača. Ako fotoaparat prima baterije AA veličine mogu se koristiti nepunjive Alkalne i punjive NiMH (nikl metal hidridne).

Alkalne baterije mogu provesti relativno dugo vremena na policama prodavnica bez značajnijeg gubitka energije i do njih je lako doći pošto se prodaju na svakom koraku. Nažalost kad se koriste u digitalnim fotoaparatima brzo se prazne pogotovu ako se koristi blic. Kad se isprazne ne mogu se puniti tako da se moraju kupiti nove.

NiMH baterije su najbolji izbor za fotoaparate koje koriste AA veličinu. One se mogu puniti čak 500 puta do punog kapaciteta energije i sadrže mnogo više energije nego alkalne ili NiCad (nikl kadmijumske). Punjači za NiMH baterije su pristupačnih cena i jako brzo se isplati korišćenje NiMH baterija u odnosu na alkalne. Loša strana ovih baterija je što su sklone samopražnjenju. U toku jednog dana mogu se isprazniti i do 4% pa je bolje puniti ih pred fotografisanje nego ih napuniti i ostaviti da stoje danima.

Litijum-Jonske (Lithium-Ion) baterije se obično dobijaju uz digitalni fotoaparat koji ih koristi. One se proizvode u različitim veličinama, oblicima i voltažama. Ova vrsta baterija ima najveću energiju u odnosu na veličinu. Rade efikasno pri različitim temperaturama i mogu se puniti stotinama puta. Imaju još jednu prednost, a to je da nisu sklone samopražnjenju. Za najbolje rezultate i dug život ovih baterija preporučuje se da se čuvaju u napunjenom stanju što omogućava nošenje rezervnih baterija koje će uvek biti pune i spremne da ne bi propustili taj najbitniji snimak.

Torbice

Digitalni fotoaparat treba da bude uvek čuvan u zaštitnoj torbici kad nije u upotrebi. To je najbolja zaštita od udaraca ili potresa kojima može biti izložen fotoaparat. Kod izbora torbice važno je da fotoaparat lepo i stabilno stoji u njoj. Ne treba da bude previše stisnut da ne bi došlo do neželjenih ispadanja iz ruke prilikom vađenja aparata iz torbice. Takođe treba obratiti pažnju da li u torbici ima dovoljno mesta za dodatnu opremu kao što su rezervne memorijske kartice, baterije, dodatni objektivi... Ako planirate da većinu vremena provodite na toplom suncu treba izabrati boju torbice koja nije crna.

LCD zaštitna folija

Jedan od skupljih delova digitalnih fotoaparata je LCD ekran. Bez obzira koliko ste pažljivi uvek postoji mogućnost da se zagrebe i ošteti. LCD zaštitne folije su jako jeftine i lako ih je promeniti u slučaju da se oštete, a kao dodatna pogodnost je što smanjuju odsjaj te LCD ekran ima bolju vidljivost.

Stativi

Da li ste se ikada pitali zašto vas jako retko ima ili nema nikada na vašim fotografijama. Rešenje za taj problem je stativ. Digitalni fotoaparati poseduju tajmer za odloženo fotografisanje od 10 sekundi što daje dovoljno vremena da se namestite, a takođe imaju u osnovi i rupu za stativ. Ova kombinacija je idealna za fotografisanje sebe ili sa dragom osobom kad nemate nikoga da vas slika ili ne želite nekome da date u ruke svoj fotoaparat. Stativ eliminiše pomeranje fotoaparata pri fotografisanju tako da će fotografije biti mnogo oštrije. Velika je pomoć pri kompoziciji fotografije, pri makro fotografiji kao i pri korišćenju velikog zuma. Za noćnu fotografiju stativi su skoro neophodni.

Blic

Ugrađeni blicevi koje imaju svi digitalni fotoaparati pružaju veliku pomoć pri fotografisanju pogotovu u slučaju kad predmet fotografisanja nije dobro osvetljen. Eliminišu senke i smanjuju „zamrljanost“ fotografija, ali nažalost jako su malog dometa i nalaze se blizu ose objektiva zbog čega se na fotografijama javlja problem „crvenih očiju“.
Dodatni blicevi nude mnogo veće mogućnosti pri korišćenju i mnogo veću snagu. Imaju mnogo veći domet, mogu se usmeravati, mnogo kraće vreme punjenja, a uz to skoro da eliminišu problem „crvenih očiju“. Usmeravanjem blica prema plafonu bele boje dobija se mnogo prirodnije osvetljenje u odnosu na ugrađene bliceve koji su usmereni direktno u predmet fotografisanja. Ako radite puno fotografisanja proizvoda, cveća, nakita ili ljudi u zatvorenim prostorijama dodatni blic je neophodan da bi se dobili optimalni rezultati.

ÄŒitači kartica i portabl hard diskovi

Korišćenje čitača kartica za prenos fotografija na kompjuter, umesto povezivanjem digitalnog fotoaparata i kompjutera preko kabla, donosi mnogo brži transfer i štednju baterija fotoaparata. ÄŒitač kartica koji je stalno povezan na kompjuter vam daje priliku da nastavite fotografisanje sa rezervnom memorijskom karticom dok se sa već popunjene kartice prebacuju fotografije na kompjuter.
Ako ste pravi zaljubljenik u fotografiju i fotografišete često, a nije vam pri ruci kompjuter kao na primer na putovanjima tu vam mogu pomoći portabl hard diskovi koji služe kao magacin za fotografije. Ti uređaji rade na baterije, imaju u sebi čitač kartica i veliki LCD ekran na kome možete pregledati snimljene fotografije. Idealni su kako za amatersku tako i za profesionalnu upotrebu.
Dok se prenose fotografije na kompjuter memorijske kartice se ne smeju vaditi iz čitača jer to može da prouzrokuje kvar kartice.

Podvodna fotografija

Pošto digitalni fotoaparati mogu da snime stotine fotografija na memorijsku karticu oni su odličan izbor za podvodnu fotografiju. Za mnoge modele postoje vodootporna kućišta za podvodno fotografisanje koja su jako izdržljiva kako na pritisak tako i na udarce. Sa njima je moguće praviti fotografije i na dubinama većim od 30 metara. Takođe ta kućišta se mogu iskoristiti i za fotografisanje po kiši.

Digitalni ramovi

Digitalni ramovi su novost pri prikazivanju vaših fotografija. Na njih se sa lakoćom mogu prebaciti vaše fotografije bilo sa kompjutera ili digitalnog fotoaparata, a neki imaju i čitač kartica. Za razliku od običnih ramova gde stoji jedna fotografija na digitalnim ramovima možete birati više fotografija koje će se smenjivati u određenom vremenskom periodu kao i efekte pri promeni ili prikazivanju fotografije. Sledeći put kad budete imali goste biće prijatno iznenađeni vašim digitalnim ramom.

Saveti za bolji kvalitet fotografija

Kvalitet fotografija zavisi od mnogih komponenata digitalnog fotoaparata koje mogu poboljšati kvalitet, ali isto tako i pogoršati.
Svetlost – Predmet fotografisanja treba da bude što bolje osvetljen. Ako često fotografišete u uslovima slabe osvetljenosti treba uzeti model fotoaparata koji ima mogućnost snimanja na velikim ISO osetljivostima sa što manje šuma. Takođe korišćenje dodatnog blica omogućava bolju osvetljenost, a takođe i manje šuma na fotografijama.
Optički zum – Optički zum daje mnogo bolje rezultate nego digitalni. Digitalni zum samo smanjuje rezoluciju senzora tako da su fotografije napravljene na takav način lošijeg kvaliteta. Ako se bavite sportskom fotografijom ili želite da pravite fotografije u prirodi najbolje je uzeti digitalni fotoaparat sa što većim optičkim zumom (10x-15x).
Brzina zatvarača – Koristite što je moguće veću brzinu zatvarača. To omogućava da fotografije ne budu zamrljane usled kretanja objekta koji fotografišete ili pomeranja ruke pri samom okidanju.

Mihailo Boćan