22.12.2009. - Merkam ih već neko vreme, na stolu su ispred mene, mame me svakodnevno, željni fotkanja, a ja nikako da isprobam ovu trojicu malih "ubica" sa oznakama Canon S90, Canon G11 i Panasonic LX3. Doduše, sa Canon G11 sam već imao prilike da se igram u temi "Ovo nije test Canon G11" pa ću stoga njemu pridati najmanje pažnje u ovoj kratkoj priči, ali svakako će biti nešto novo i interesantno da se čuje.

Kada se pogledaju ova tri modela, dal' zbog stopice za blic i nešto većih dimenzija, Canon S90 kao da štrči, kao da mu nije mesto među ova dva prosumera, ali po onoj staroj "otrov se pakuje u male bočice", tako i Canon S90 daje stvarno impresivne rezultate pri slabijem svetlu. Iako na prvi pogled više deluje kao kralj IXUS serije, ja sam ga uvrstio u ovu trilemu i sa pravom ću mu dati najviše pažnje, jer je on posle dužeg vremena jedini pravi naslednik legendarne S-serije koja je do pre nekoliko godina ostavljala bez daha svoje korisnike, a konkurenciju bar dva koraka iza sebe.

Sadržaj kutije je standardan: AV i USB kabl, CD softwere, uputstvo, kajš za nošenje, punjač i Li-Ion baterija, i naravno fotoaparat. Panasonic LX3 takođe ima i zaštitni poklopac sa vezicom za objektiv, koji kao rešenje za zaštitu objektiva smatram nepraktičnim, nije da spada sam od sebe, već treba to stalno nameštati i stavljati. Više volim ove "zavesice" kod Canona koje se zatvore sa gašenjem fotoaparata i uvlačenjem objektiva u kućište, ali i ovo je k'o i mnogo druge stvari u životu, samo stvar navike.

Ono što je karakteristično za Canon S90, G11 i Panasonic LX3 je da su im korisnici najčešće profesionalci koji se s' vremena na vreme umore od vukljanja torbe od 10-15kg pune foto-opreme, pa žele da se opušteno ušetaju ili prošetaju i obave posao, ili jednostavno uživaju u fotkanju sa ovim moćnim mališanima. Sva tri modela su spakovana u metalno kućište, kod G11 je nešto veće, najviše zbog povratka rotirajućeg ekrana u ovaj G-model i nešto većeg objektiva, a zajedničko sa Panasonic LX3 je to što imaju TTL stopicu za eksterni blic. Canon se odlučan da 2009. godina bude prekretnica u razvoju ovakvih kompakt modela, pa je spreman da stavi tačku na marketinšku trku za megapikselima i konačno se pozabavi stvarima koje su bitne njihovim korisnicima, pa tako srce novog S90 čini DIGIC IV procesor poslednje generacije i senzor površine 1/1.7" i rezolucije 10 Megapiksela, i on pored dvostruke stabiliyacije slike treba da bude najveći krivac za visoku osetljivost i smanjenje šuma na fotografijama. Znači stručnjaci iz Canona su konačno odlučili da stave kvalitet fotografije ispred svega ostalog.

Što se tiče Panasonic LX3 modela, prethodnih godina je važilo pravilo da Panasonic ima potpisanu "Leica" optiku, ali da su ima senzori lošija strana, pa su prošle godine sa pojavom prvih Venus Engine IV procesora počeli da znatno popravljaju utisak, a u LX3 je baš takav senzor površine 1/1.63" i takođe rezolucije 10 Megapiksela. Naravno, sva tri spomenuta modela fotkaju u RAW-u i imaju kompletna ručna podešavanja. Kao nedostatak kod Canon dvojca bih naveo to što ne snimaju video u HD rezoluciji, koja je sad već standard, za razliku od Panasonic LX3 koji snima u 1280x720 sa 24 fr/sec.

Canon S90 i Panasonic LX3 su naročito interesantni zbog velike svetlosne moći svojih objektiva, naime blenda kod oba modela startuje od f/2, što pored optičke stabilizacije slike i osetljivog senzora u kombinaciji sa visokim ISO vrednostima, Canon S90 i Panasonic LX3 omogućava da u izuzetno teškim slabosvetlosnim uslovima naprave stvarno zadovoljavajuće fotku, gde bi većina drugih kompakta poklekla u startu.

Panasonic LX3 ima nekoliko tzv. preklopnih prekidača, za blic, on/off i play mod, koje lično ne volim, jer mi deluju kao da će da pohabaju odmah po isteku garancije, mada praksa pokazuje drugačije. Kod Canon modela su za to korišćeni taster-dugmići koji deluju znatno elegantnije i preciznije. Panasonic za šetnju kroz MENU ima mali "džojstik" koji je jako precizan i brz. Canon se odlučio da za brži pregled MENU-a iskoristi rotirajući prsten, što mi se čini kao bolje rešenje, ali to je sve ipak stvar navike. Interesantna i jedinstvena stvar kod Canon S90 je to što oko objektiva poseduje veliki rotirajući prsten čija je namena višetruka i po izboru se može menjati izborom nakon pritiska na "ring function" dugme (promena ISO vrednosti, brzine zatvaraca, blende, ...). Sa druge strane ne sviđa mi se pop-up blic na S90 i LX3, ali se ovde za razliku od modela Canon SX200 (ili je to beše kasnije rešeno sa novim firmwareom) može u MENU-u isključiti i onda neće bespotrebno iskakati i smetati kažiprstu da prirodno zauzme suprotnu ivicu fotoaparata, dok je kod LX3 mehanički i bukvalno se ručno izbacuje i uvlači.

Sva tri modela iz ove priče poseduju tzv. "Sistem za izbor scene", koji je na LX3 u vidu “iA - inteligentnog Auto moda", koji sam bira najbolju odgovorajuću scenu za datu situaciju. Na Canon točkiću za izmenu modova fotkanja kod S90 i G11 se pored standardnih ručnih modova nalaze “Low light”, SCN i kamera mod. Izbačeni su neke predefinisane scene (portret, pejzaž, noćni,…), a prednost je data ovim višenamenskim modovima.

Canon S90 ima jos par interesantnih stvari koje mi se dopadaju (slike iznad):

- Poseduje ručno podešavanje količine belog (WB), gde se ulaskom u Menu / WB i pritiskom na dugme DISP na ekranu otvara mogućnost da rotiranjem prstena ručno podesite WB, tako što ćete davati i smanjivati akcenat na osnovne boje (RGB i Magenta);

- Onda, možete sami da promenite funkciju dugmeta sa oznakom "S", i podesite ga da vam bude neka vrsta prečice i prilagodite ga svojim potrebama, ali ne i svih, kao što je to npr. slučaj sa EOS 7D modelom;

- Svaku opciju u MENU-u prati kratak opis značenja.

Sva tri modela su potpisana sa "made in Japan" ako to nekome nešto znači. Takođe sa donje strane je metalni navoj za stativ, onda vratanca ispod kojih se nalazi ležište za Li-Ion bateriju i SD/SDHC memorijsku karticu. Canon G11 sa svojom NB-7L baterijom ima najveću autonomiju (G11 ispuca oko 390 fotki sa jednim punjenjem, dok ga sledi LX3 sa 380, i najslabiji S90 sa 220 snimaka sa novom NB-6L baterijom). Od priključaka tu su standardni USB i AV priključci, dok Canon G11 i S90 poseduju jos i HDMI izlaz, sto je pohvalno, pa stoga mi još više nije jasno zašto ne snimaju video u visokoj rezoluciji.

Uradio sam 100% CROP primere sa sva tri modela, S90, G11 i LX3, na različitim ISO vrednostima (samo na ISO100,200,400,800,1600 i 3200; iako S90 ima jako osetljivu ISO raspodelu: 80,100,125,160,200,250,320,400,500,640,800,1000,1250.1600,2000,2500 i 3200, što je jako pohvalno), u Program (P) modu sa Auto WB:

Kada se sagledaju svi primeri, već na ISO800 su rezultati sa Canon dvojcem osetno bolji, a do tad' je trka bila neizvesna. Dalje, ISO1600 sempl sa LX3 je možda upotrebljiv u nekim ekstremnim uslovima, dok je ISO3200 sempl običan marketinški trik i uopšte nije upotrebljiv, zrno je suviše veliko i deformisano. Kod Canon S90 i G11 je situacija nešto bolja i prilično izjednačena. Primera radi, ISO800 primeri su gotovo identični, dok je crop-sempl sa G11 nešto "ispeglaniji" i sa manje detalja nego onaj sa S90, jednostavno nije oštar, ali svakako jako upotrebljiv, a slično je i sa ISO3200 primerima koji eventualno mogu da se iskoriste samo u nekoj novinskoj štampi.

Slede test crop-semplovi na hromatske aberacije (CA), S90, G11 pa LX3:

Iznenađujuće ili ne, na ovom primeru su aberacije na snimku koji je napravljen sa G11 najizraženije, dok su sa S90 jedva vidljive. Fotka napravljena sa Panasonic LX3 gotovo da ih nema. Pošto je brzina zatvarača kod Canona bila 1/500 ostalo je prostora da se blenda još zavrne, i onda bi mogli da zaboravimo na CA, ali sam koristio P-mod i pustio fotoaparat da sam izabere brzinu zatvarača.

Sad se prisećam grupnog prosumer testa na DPREVIEW gde su njegovi stručnjaci poredili G10 i LX3, i na kraju dali blagu prednost LX3 u odnosu na G10. Verujem da su Canon inženjeri još tada uvideli šta im se sprema ako pod hitno ne promene dotadašnju razvojnu politiku kompanije, pa su zato sve na novom Canon G11 podredili zarad boljeg kvaliteta same fotografije, a što je imalo za posledicu smanjivanje rezolucije za čak 5MP u odnosu na prethodnika (G10). Sad se sveukupno čini da su Canon S90 i G11 lako izašli na kraj sa Panasonic LX3, ali opet ne sumnjam da će skori odgovor Panasonica biti žestok.

Sledi par fotki-primera sa Canon S90 i Panasonic LX3, wide i tele položaj objektiva (kliknite na sliku za punu rezoluciju):

Vidi se da Panasonic LX3 ne nedostaje širina, ali bi mu zamerio na suviše malom rasponu koji će sigurno zatrebati za fotkanje u prirodi. Postoje rešenja u vidu dodatne tube, na koju mogu da se montiraju dodatni filteri i konverteri koji u velikoj meri mogu da pomognu. Lično mi je to sve nepraktično za nošenje i menjanje, ali kada potrebe zahtevaju...ko te pita. Ista je stvar i sa Canon G11, dok S90 nema mogućnost dodavanja filtera i konvertera.

I primeri unutar Hrama Svetog Save, gde se odvijaju radovi već duži period, a svetla je jako malo (kliknite na fotku za punu rezoluciju):

Više sam nego zadovoljan kvalitetom obe fotografije (S90 i LX3) kada se uzme u obzir da su napravljene iz ruke i sa tako malim brzinama zatvarača. Panasonic LX3 sa svojih 24mm je jako dobro rešenje za fotkanje enterijera.

Na početku sam rekao da ću u ovoj kratkoj priči malo manje pričati o Canon G11, ne zato što nije vredan pažnje, već zato što je o njemu već pričano ovde - Canon G11

Canon G11 je pravi biser, nastavio je tradiciju prethodnih modela iz Canon G-serije. Primetan je veliki napredak po pitanju kvaliteta fotografije i smanjenja šuma u odnosu na Canon G10 model. Zaokret u razvojnoj politici, koja je pogodila novi Canon G11 sa smanjenjem rezolucije za skoro 5 Megapiksela, je najupečatljivija stvar kada je G11 u pitanju. Ovaj detalj je pored razvoja novog Canon dvostrukog senzora najveći krivac za visok nivo detalja koje isporučuje Canon G11. Kada uporedim taj kvalitet fotografije sa S90, mrtva trka. Ali Canon G11 i S90 jednostavno nisu ista klasa. G11 ima niz drugih prednosti koje će nekome dosta da znače: pokretni LCD, TTL stopica, ergonomija i raspored komandi, i td., ali S90 ima nešto što je meni mnogo značajno - jako male dimenzije, s' obzirom o kakvom se aparatu radi.

Panasonic LX3 je jedino pokazao slabost na jačim ISO vrednostima (ISO 1600), pa je možda i neopravdano poređen sa ova dva nova Canona, jer je od njegove premijere prošlo skoro godinu dana, i nisu generacijski modeli, ali vrlo uskoro se očekuje njegov naslednik za kojeg mislim da će možda biti i bolji od G11 ako se nastavi trend napredka koji je nametnut sa LX3. Ali, zasigurno LX3 i dalje zna jako dobro da "opali".

I na kraju da sumiramo prednosti i mane svakog modela pojedinačno:

Canon S90 pozitivno:

- Kvalitet fotografije,

- Optička stabilizacija odlično radi posao,

- Otvor blende startuje od f/2,

- ISO skala ima preciznije podeoke,

- Podržava RAW format,

- Male dimenzije,

- Višenamenski prsten oko objektiva.

Canon S90 negativno:

- Lošija ergonomija (nepostojanje stabilnijeg rukohvata posledica je malih dimenzija),

- Maksimalni kvalitet video zapisa je 640x480px,

- Trenutna cena.

Canon G11 pozitivno:

- Kvalitet fotografije,

- Pokretni LCD ekran,

- TTL papučica za blic,

- Dugme za merenje svetla,

- Dobra ergonomija, lepo leži u ruci,

- HDMI i konekcija za žičani okidač.

Canon G11 negativno:

- Snima video u 640x480px, a ne u visokoj rezoluciji,

- Nešto veće dimenzije za moju torbicu (lično mišljenje zasnovano na ličnim potrebama).

Panasonic LX3 pozitivno:

- Vrlo dobar kvalitet fotografije,

- Lepo leži u ruci,

- Jako brz u radu, i "burst" modu,

- Stopica za eksterni blic,

- Blenda kreće od f/2,

- Raspon objektiva kreće od 24mm,

- Snima video u visokoj rezoluciji (1280x720),

- Dodatno Focus i AF/Lock dugme,

- Mogućnost biranja između tri režima (16:9, 4:3, 3:2).

Panasonic LX3 negativno:

- Jako izražen šum na najvišim ISO vrednostima (1600 i 3200),

- Suviše mali raspon objektiva (24-60mm),

- Ne sviđa mi se džojstik pregled MENU-a, ali to je stvar navike,

- Nesto izraženija crvena boja na fotografijama (WB je bolji kod Canona),

- Nema HDMI izlaz.

I sada bi ovde trebao da napišem neki zaključak, ali iz pročitanog možete lako da zaključite kome su moje simpatije naklonjene. Trudio sam se da vam prikažem prednosti i mane svakog modela, s' pravom se najviše zadržao na S90 i LX3, jer su mi posle višegodišnjeg korišćenja Canon G9 modela bili najinteresantniji. Kada podvučem crtu i sve realno sagledam - Canon G11 je po meni sveukupni pobednik, jer je najkompletniji. Verujem da će naslednik Panasonic LX3 modela biti prava bomba, a svakako mi je veoma drago da se Canon odlučio da sa S90 ponovo oživi čuvenu S-seriju.

Ljubomir Vukajlović

Komentari (0)

RSS link na komentare

Napišite komentar

Email Ime Internet sajt		Naslov Komentar smanji | povećaj
		Pretplati se na obaveštenje (samo za registrovane korisnike) Pročitao sam i složio se sa Pravilima Korišćenja. Upišite prikazane znakove Dodaj komentar