| Na prvi pogled... Canon SX40 HS |
|
Naslednik modela SX30 IS jeste bio očekivan potez tačno koliko i konačni prelazak ove serije na CMOS senzor, ali je malo ko očekivao da će novi Digic 5 procesor ugledati svetlost dana upravo preko ovog modela, oznake PowerShot SX40 HS. Ovaj put je izgleda za ljubitelje ultrazum aparata pronađena prava mera, pa je ovaj model značajno iskoračio napred u odnosu na stariju braću, od kojih je ipak imao na šta i da se ugleda. Od SX30 IS je zadržao dugački raspon, a ono što je zanimljivo, ali ne i iznenađujuće, jeste povratak efektivne rezolucije na 12,1 mp koju je imao SX20 IS. Ovakvo smanjivanje rezolucije smo imali prilike da vidimo i u G seriji kada se sa celih 14.7mp (G10) sišlo na 10mp (G11). Ovo vraćanje je očigledno bilo delotvorno, jer je i G12 ostao na toj rezoluciji.
Da ne bismo sve otkrili u uvodu, pogledajmo šta sve donosi novi PowerShot SX40 IS u odnosu na PowerShot SX 30 IS, a nakon toga ćemo više svetla baciti i na ostale detalje.
Aparat dolazi u standardnom i prepoznatljivom pakovanju u kome se (osim aparata) nalazi:
-Litijum jonska NB-10L baterija sa poklopcem;
Prvi kontakt sa aparatom ostavlja nedvosmislen utisak kvalitetne izrade, odsustvo ugibanja, škripanja i puckanja, dobro izbalansirane ergonomije i masivnosti, čemu najviše doprinosi punih 600g sabijenih u dobro odmereno dizajnirano telo. Da je reč o dobitnoj kombinaciji svedoči i činjenica da se vizuelno, u odnosu na SX30 IS, nije promenilo apsolutno ništa, pa se u težini razlikuju ceo 1 gram. Primera radi, jedan entry level dSLR je sa kit objektivom dostiže nepunih 700g i ako je po dimenzijama primetno veći od SX40 HS. Insistiranje na težini uopšte nije bez osnova, jer kad izvučete objektiv na maksimalnih 840mm, pored stabilizacije zatrebaće vam i mirna ruka čijoj stabilnosti značajno doprinosi i ovakav detalj. U praksi, na pomenutih 840mm iz ruke možemo dobiti ovakav rezultat:
Pored navedenog, osećaj kompaktnosti pruža još i odlično definisan rukohvat, kao i ulegnuće za palac sa zadnje strane aparata, što ga sve zajedno čini veoma prijatnim za držanje. Aparat nema gumiranih površina, ali je predeo na rukohvatu gde završavaju prsti presvučen nešto hrapavijom i matiranom površinom, što daje osećaj sigurnosti pri radu.
Donjom stranom aparata dominiraju vratanca, iza kojih se nalazi odeljak baterije predviđen za Li-Ion bateriju sa oznakom NB-10L, kapaciteta 920 mAh. Baterija dolazi u paketu sa odgovarajućim punjačem CB-2LC/CM-2LCE, koji bateriju napuni za nešto manje od 2 sata. Autonomija rada koju obezbeđuje napunjena baterija, po CIPA (Camera & Imaging Products Association) standardu iznosi nekih 380 snimaka ili 1 sat i 20 minuta video snimanja. Upotreba tražila umesto standardnog displeja donosi tek neznatan dobitak. Autonomija rada naravno zavisi i od spoljne temperature pod kojom koristite aparat, pa je tako nerealno očekivati da će rezultat biti identičan na ski stazi i na plaži.
Pomenuta vratanca, otvaraju pristup i odeljku za memorijsku karticu, u koji možemo staviti SD (Secure Digital), SDHC, SDXC, a prisutna je i podrška za Eye-fi bežični transfer snimljenog materijala. Za udoban rad stoji preporuka da pri kupovini odaberemo karticu koja nosi oznaku minimalno klase 6. Količina materijala svakako zavisi od veličine memorijske kartice, pa tako na karticu od 4GB staje oko 1230 snimaka ili 15-ak minuta video materijala. Na donjoj strani prisutan je i metalni navoj za stativ. Ono što se odmah primeti jeste neophodnost skidanja aparata sa stativa, kako bi se oslobio pristup memorijskoj kartici. Aparat nije studijski, ali bi ovaj nedostatak nekome mogao zasmetati.
Sa desne strane aparata, ispod gumenog poklopca, nalaze se dva priključka: HDMI i kombinovani A/V izlaz.(USB 2.0), namenjeni prenosu podataka na računar ili reprodukciji na HD televizorima.
Zadnjom stranom dominira obrtni TFT displej formata 4:3, dijagonale 6.8 cm, rezolucije pristojnih 230.000 tačaka, koji i pored svoje veličine nije ostavio utisak utisak ozbiljno poremećenog rasporeda i broja komandi. Iznad ekrana se nalazi elektronsko tražilo formata 4:3 sa 202.000 tačaka, dioptrijski podesivo preko točkića koji se nalazi na njegovom levom boku. Levo od tražila nalazi se taster Shortcut / Direct print kome je moguće izmeniti funkciju, i napraviti prečicu do neke od često upotrebljavanih opcija koje često koristimo. Desno se nalazi dugme za pokretanje i snimanje videa, što je već standardna lokacija za ovu opciju. Uopšteno, zadnja strana ne odstupa ni najmanje od one koju smo videli na SX30 IS, pa je kontrolni točak ostao nepromenjen, kako po dimenzijama tako i po nameni. Ispod njega su standardni tasteri za prebacivanje sa displeja na tražilo, kao i taster namenjen ulasku u meni za pregled i promenu funkcija.
U gornjoj polovini, a na desnoj strani nalaze još tri tastera, ''Zoom Framing Assist'' o kojem ćemo reč više malo kasnije. Taster ''AF frame'' nam omogućava efektivnije fokusiranje, njegovo pozicioniranje na željenu tačku kao i veličinu fokusnog okvira. Podešavanje pozicije vršimo preko kontrolnog točkića a veličinu preko ''DISP'' tastera a ukoliko duže držimo pritisnut taster ''AF frame'', okvir se vraća na sredinu.
U sredini je ''Playback'' taster, namenjen isključivo pregledanju snimljenog materijala. Njega je moguće aktivirati i kada je aparat u OFF statusu, a ukoliko pri odlaganju aparata nehotično aktivirate ovu opciju, opomenuće vas zelena lampica.
Canon PowerShot SX40 HS poseduje integrisan blic opsega od 50cm pa do 7m u wide režimu, ili 1,4m do 3m u telefoto. Sinhronizacija je prisutna sa maksimalnih 1 / 2.000 s. Kompenzacija ekspozicije blica ide sa +/- 2 EV u koracima od 1/3 , i opcijom zaključavanja. Ručno podešavanje snage je moguće kako na integrisanom, tako i u radu sa spoljnim blicevima EX Speedlite serije: 270EX, 270EX II, 320EX, 430EX II i 580EX modelima.
Hot shoe tj. priključak za spoljni blic se nalazi ispod gumene maske/kapice koja se savršeno uklapa u dizajn i liniju gornjeg dela aparata, a u kompletu se nalazi i malena futrolica koju se kači na kaiš, kako bi vam uvek bio pri ruci.
Gornjim delom dominira selektor režima snimanja, ON/OFF taster, okidač i zoom. Selektor režima snimanja pored Auto opcije, nudi i P, Tv, Av, M, C1, C2, Sport, SCN, Creative filter, i na kraju Movie režim. Selektor režima je odradjen kvalitetno i prilično dobro utegnut, pa su veoma male šanse da nehotično promenite odabrani režim u kojem fotografišete. Dugme za okidanje je dvostepeno, i odlično izdeljeno pa skoro da nije moguće nehotično ''okinuti'', tokom fokusiranja.
Nesumnjivo da će objektiv i njegov raspon u većini slučajeva biti odlučujući faktor za kupovinu ovog aparata. Međutim, ne možemo započeti priču o objektivu na pravi način, a da se na sekund ne osrvnemo na senzor i njegove dimenzije, jer je to krucijalan detalj kada je u pitanju tumačenje onoga što piše na vrhu objektiva, a što toliko zbunjuje mnoge. Dakle, senzor je dimenzija 6,16 mm x 4,62 mm, a dijagonale 7,7 mm. Upravo ta dijagonala je ključna za dalje računanje, jer se pomoću nje dobija tzv. krop faktor kojim ćemo izmnožiti raspon od 4,3 – 150,5 mm napisanog na vrhu objektiva, i dobiti ekvivalentnu vrednost u odnosu na senzor punog formata kome je dijagonala 43,3 mm.
Najkraće rečeno: 43,3 : 7,7 = 5,62
Jednostavno, zar ne? Dobili smo vrednost krop faktora, kojim množimo napisanu žižnu daljinu i tako dobijamo ekvivalentnih 24 – 840 mm. (4,3*5,62=24 i 150,5*5,62=840). Time smo već došli i do toliko pominjanog 35x zuma koji zapravo predstavlja rezultat deljenja maksimalne i minimalne žižne daljine, tj. 840:24=35
Sad smo valjda rastumačili šta sve to tačno piše na vrhu objektiva.
U praksi 24 mm zahvata prilično širok ugao:
Dok je u portrait položaju, 24mm je sasvim dovoljno da sa 10-ak metara obuhvati celu Gardošku kulu visine 35m, pa čak i ono što ne treba da se nadje u kadru:
Jasniju sliku koliki je zapravo raspon i šta on u praksi znači, videćemo u dve fotografije načinjene sa iste tačke:
Na kraju staze, a fotografisano sa iste tačke:
Mislite da je došao kraj računanju? Nije, jer ovaj aparat pored optičkog, nudi i digitalni zum i to 4x. A to znači da maksimalnih 840mm možemo izvući do neverovatnih 3.360mm (840 x 4). U ovom slučaju, fotografisan je natpis na kranu udaljenom preko 700m. Fotografija sadrži EXIF, a napravljena je iz ruke pri zalasku sunca, od čega i potiče ovaj tonalitet.
U zavisnosti od raspona, maksimalni otvor blende se kreće od f/2,7 do f/5,8. Zumiranje je nečujno, za šta je zaslužan USM motor, što je naročito bitno kada se koristi video mod. Širina od ekvalentnih 24mm je sasvim dovoljna da u zatvorenom prostoru uhvatite sasvim pristojan kadar, bez preterane potrebe za korakom unazad, dok minimalna fokusna distanca sa fotografisanje u makro modu ide od 0 do 50 cm.
Stabilizacija je optička, koju isključujemo samo u slučaju upotrebe stativa. Pored isključivanja, dostupne su opcije Continious i Shot only, a prva nosi naziv i Intelligent IS jer automatski bira optimalni režim stabilizacije od 7 dostupnih. Preporuka je da se ovaj tip stabilizacije koristi pri snimanju video materijala, a kada je u pitanju snimanje video materijala u maksimalnom telefoto režimu, onda se uključuje i Powered IS opcija.
Objektiv je zaista velikog raspona, pa nije tako čest slučaj da se velikoj žižnoj daljini, naprosto izgubimo u prostoru ne znajući gde je zapravo predmet koji snimamo. U takvim slučajevima od velike pomoći je Zoom Framing Assist opcija, koja će smanjiti nivo zuma dok ne shvatimo gde se ''nalazimo''. Čim otpustimo taster, zoom se vraća u pređašnji položaj.
Upotreba nekog od filtera, kao što je CPL omogućena je ukoliko naknadno nabavite odgovarajući adapter koji nosi oznaku FA-DC67A. Lens hood, ili popularna zonerica nosi oznaku LH-DC60.
Ispod ''haube'' su definitivno najveće izmene, pre svega u novom CMOS senzoru koji je zamenio stari CCD. Smanjena je i efektivna rezolucija na 12mp, i ostvaren je evidentan napredak kada je u pitanju fotografisanje na višim ISO vrednostima, za šta je najviše zaslužan novi Digic 5 procesor. Boje su prirodne, a najprijatnjije iznenađenje na mene je ostavio auto white balans, koji se uspešno bori i sa mešanim svetlom. Primera radi, ISO test je napravljen sa auto wb podesavanjima, najpre iz razloga što malo ko poseže za opcijom manualnog podešavanja balansa bele, pa je i bilo bitno utvrditi da li su obećanja iz Canona bila realna. Moram priznati da sam zaista prijatno iznenađen.
Ova kombinacija procesora i senzora, donela je veću vrzinu, bolji izlazni rezultat bilo da je u pitanju video ili fotografija, a High Sensitivity sistem zaista pravi razliku. Iz kratkog poređenja u kojoj je fotografisana statična scena na različitim ISO vrednostima, primetan je zaista veliki skok u odnosu na SX30 IS:
100% isečci svih vrednosti:
Primeri u punoj rezoluciji:
Međutim, upotrebljiv visoki ISO ne mora uvek biti prvi na listi čarolija za kojima posežemo u situaciji kada se nalazimo u prostoriji pod dnevnim svetlom. Stabilizacija na ovom aparatu je impresivna, pa zavlačenje aparata u najzabačeniji deo vajarskog ateljea, možemo rešiti i produženom ekspozicijom od pune sekunde, a ostaviti iso 100. Ne verujete?
Na drugom kraju prostorije, sa malo više svetla:
Opcija snimanja video materijala sa digitalnim aparatima više nije dilema, već se odmah postavlja pitanje da li je izlazni rezultat Full HD ili ne, i sa koliko frejmova u sekundi. Canon PowerShot SX40 HS nudi tri rezolucije snimanja: Full HD 1920x1080 @ 24 fps, 720p 1280x720 @ 30 fps i VGA 640x480. Novitet u ponuđenim formatima je i Apple iFrame, dok se stereo zvuk podrazumeva.
Pokretanje video snimanja je zaista maksimalno olakšano, i moguće ga je pokrenuti bez nepotrebnog tumaranja po opcijama ili kontrolnim točkićima, pa se ono pokreće i zaustavlja preko prepoznatljivog tastera na vidnom mestu. Zvuk motora prilikom zumiranje pri snimanja ostaje zabeležen na snimku, ali je prilično tih, pa ga većina neće ni primetiti osim ako baš krene da osluškuje i obraća pažnju na taj detalj. Da zvuk bude što čistiji implementirana je i opcija koja nosi naziv ''wind filter'' i osnovna namena joj je da spreči distorzije u zvuku koje proizvodi vetar.
REZIME
Ultrazoom aparati zaista imaju posebnu kategoriju svojih kupaca, a tu najpre dolaze oni kojima iznad svega treba širok raspon, od pristojnog wide do više nego impresivnog telefoto zuma. PowerShot SX40 HS nedvosmisleno donosi vidljiv napredak u odnosu na godinu stariji model SX30 IS i to u meri koja ljubitelje ove klase aparata ozbiljno motiviše na kupovinu, a najpre vlasnike starijih modela iz ove SX serije dovodi u rezonsku odluku da naprave upgrade na novi model. Novi Digic 5 i prelazak na CMOS senzor su definitivno dobitak, jer je upravo time napravljen napredak u delu koji je najveća slaba tačka svih aparata sa malim senzorom, a koji se odnosi na daleko slobodniju upotrebu viših ISO vrednosti. Auto WB je iznenađujuće dobar, pa je i on jedna od stavki koje se značajno unapređene, i zaista su retke situacije kada će prosečan korisnik posegnuti za nekim od predefinisanih modova ove namene. Video je uznapredovao do očekivane mere, kada je u pitanju opcija 1080p, mada bi neki možda i zamerili samo 24 frejma u sekundi. Da ne bude zabune, 720p već ima 30 frejmova u sekundi. Svakako da moramo zameriti nedostatak snimanja u RAW formatu, ali nisam siguran da će vlasnici preterano vapiti za ovom opcijom, jer ih nekako ne vidim za stolom ispred monitora kako dodatno uređuju fotografije. Oni koji su upućeniji u elementarne osnove odnosa u čarobnom trouglu, ekspozicija-blenda-iso, rad u manuelnom modu predstavljaće pravo zadovoljstvo. Sve komande i opcije su tu i na dohvat ruke, a i prava je šteta ovakav aparat tretirati isključivo u Auto modu, jer je apsolutno sposoban da odgovori i zahtevima naprednijih korisnika.
Ako vam se posle svega dopao Canon SX40 HS i planirate da priuštite ovog lepotana, onda ste na pravom mestu >> Canon SX40 HS
Zoran Rodić
Podesi kao favorit
Bookmark
Čitanja: 4185 Komentari (3)
SX40 HS
Koristim SX40 HS od 02.11.2011 i za sada o ovome uređaju - samo riječi hvale. |
RSS link na komentare
