TIMELINE

Uvreženo je mišljenje da ljude ne treba ceniti (samo) po spoljašnjosti, uprkos čuvenoj izreci „odelo čini čoveka“ – jer, unutrašnjost često krije ono što vizuelni kontakt ne može da dočara. I baš kako bi prosečna ljudska jedinka donela (uglavnom) pogrešan sud o nekome ko oblačenju ne posvećuje naročitu pažnju, tako je sva prilika da će i prosečan posmatrač sa strane često kvalifikovati nižu klasu foto-aparata kao nešto nedovoljno ozbiljno. Iako je u industriji mnogo primera koji potvrđuju ovo pravilo, nisu retki ni izuzeci koji pokazuju da „vuk u jagnjećoj koži“ nije samo popularna metafora, već i praktično primenjiv opis današnjih entry-level DSLR-ova, u skladu sa onim što vlasniku mogu da pruže.

Kada je Canon u pitanju, entry-level klasa DSLR-ova ima posebno mesto u gami – prvo, radi se o aparatima koji su najprodavaniji i samim tim, vrlo popularni. A drugo, zaslužni su i za ogroman korak u približavanju ozbiljnijih foto-aparata laicima, ali i finansijski slabije stojećim amaterima, zahvaljujući pre svega istorijskom EOS-u 300D, prvom „Digitalom Rebelu“.

Čak i bez licitiranja ciframa, većini je već verovatno poznato da klasa „trocifrenih“ Canon DSLR-ova već godinama beleži rekordnu prodaju i ubedljiv primat na tržištu DSLR-ova. Finansijski momenat je, naravno, jedan od najznačajnijih činilaca vezanih za ovaj trend, ali ne i jedini. Tehnički deo ponude je mnogo ozbiljniji problem za proizvođača, no što se verovatno čini. Prosto nagomilavanje funkcija i širenje liste specifikacija nije ni najmanje lako, budući da treba održati balans između onoga što telo nudi i cene koja će sve to pokriti, ali ne i udaljiti proizvod od ciljne grupe. Vremenom, ova klasa aparata je evoluirala i sada ne samo da razlog za kupovinu više nije isključivo finansijske prirode, nego se ovakvi aparati često nalaze i u torbama profesionalaca, kao backup oprema.

Tržišni pritisak koji vrši konkurencija, maksimalno je skratio period između promocije novih predstavnika klase. Iako je 500D predstavljen pre nepunih godinu dana, Canon je odlučio da predstavi novo telo pre uobičajenog roka od 14-16 meseci. Imajući u vidu da Canon EOS 500D i dalje nije povučen iz liste aktuelnih proizvoda, očekivano je da će nastaviti da se prodaje po nešto nižoj ceni od dosadašnje, i time popuni prostor između mini-sedmice (550D) i trenutno najslabijeg aparata u Canon ponudi – EOS-a 1000D. Ovakva odluka nije ništa novo, jer je slična praksa poznata i od ranije, a potencijalnim kupcima omogućava nabavku aparata po meri, a uz odgovarajuću cenu.

Iako su egzibicije sa regionalnim specifičnostima kod većine današnjih proizvoda potisnute u drugi plan, Canon je ostao veran praksi sa početka obitavanja ove klase na tržištu, tako da je i Canon EOS 550D poznat još po dva imena – prvi je Rebel T2i, naziv namenjen severnoameričkom tržištu, a drugi Kiss X4, namenjen japanskom. Bez nekog opipljivijeg podatka, nezahvalno je donositi sud o uspešnosti ovakve prakse, ali čak i da efekta nema – zadržavanje osnovne forme svakako ne povećava konfuziju u meri u kojoj je ona već prisutna. Važno je jedino napomenuti da između ovih verzija nikakvih funkcionalnih ili bilo kakvih kvalitativnih razlika – nema. Cela razlika se svodi na oznaku na aparatu i u EXIF-u. Nas, s druge strane, najviše interesuju razlike u odnosu na ono što je „Digitalni Rebel“ do sada pokazao...

PAR DETALJA

Tehničke karakteristike se, po nekom nepisanom pravilu, retko menjaju u nekom drastičnijem obliku. Canon EOS 550D nije izuzetak, ali jeste krupan pomak po pitanju nekih mogućnosti u poređenju sa prethodnicima. U narednoj tabeli možete videti šta Canon EOS 550D nudi u odnosu na EOS 500D:

Tehničke karakteristike: Canon EOS 550D u poređenju sa 500D

I kao što smo kod Canon-a već navikli, očekivanja su najveća od senzora. Kao i u slučaju 500D, kada je niža klasa „pozajmila“ senzor od više, i ovaj put je učinjeno slično – Canon EOS 550D je „pozajmio“ senzor iz 7D i time većem broju ljudi pružio priliku da uživaju u njegovim čarima, a bez potrebe da isti zaista i kupe. Koliko je za verovati ovoj tvrdnji, teško je reći, barem u ovom trenutku, obzirom da „unapređenja“ ne moraju biti vezana sa sam senzor, već i za prateće filtere, uz vidljiv uticaj na krajnje rezultate.

Da podsetimo, u pitanju je senzor APS-C formata (FOV/krop faktor 1.6x), dimenzija 22.3 x 14.9mm, rezolucije gotovo neverovatnih 18MP (tačnije – 5184x3456 piksela), zbog čega je Canon već dugo na meti kritika ljubitelja low-light fotografije. Kako se low-light performanse već po pravilu vezuju za gustinu piksela, jasno je da, barem teoretski gledano, ovakav senzor ne može biti šampion loših svetlosnih uslova. Praksa je, u slučaju EOS-a 7D, pokazala da gusto napakovani senzor ne mora biti prepreka ka dobrim high-ISO perfomansama, a 550D upravo z tog razloga zvuči dosta zanimljivije, nego što bi možda inače bio. Nominalni ISO raspon se kreće od ISO 100 do 6400, što je za celu blendu osetljivije u odnosu na ono što je omogućavao prethodnik, EOS 500D, sa svojih ISO 3200. Softverski proširena je ostala samo ISO 12800, baš kao i na 7D.

Lista tehnoloških rešenja pozajmljenih sa 7D se ne završava na senzoru – AF je... ahhh... AF nije doživeo nikakvu transformaciju. Nažalost. Ostao je na istom nivou kao i do sada i time ubio gotovo svaku nadu sa se nešto može promeniti na bolje po ovom pitanju, barem u skorije vreme. Preciznost mu je solidna, ali ne predstavlja ništa što se može meriti sa dvocifrenim telima (o 7D da i ne govorimo). Ipak, razočaranje biva zaboravljeno onog trenutka kada saznate da pozajmica od 7D obuhvata i interni svetlomer, preuzet u celini – iFCL, 63-zonski sistem merenja u kombinaciji sa 4 standardna moda merenja, čime je ozbiljnost ove serije Canon DSLR-ova podignuta za lestvicu više i u ovom domenu prevazilazi čak i EOS 50D.

Digic4 procesor je ostao nasleđen iz prethodnika, bafer je optimizovan za postizanje nešto bržeg rafala, ali na uštrb količine uzastopnih snimaka. Tako je rafal sada povećan na respektabilnih 3.7fps, dok je memorija bafera za prihvat snimaka smanjena i omogućava 34 JPEG ili 6 RAW snimaka u kontinuitetu, bez gubitka brzine. Odziv na komande je brz i neće vas sputati u fotografskim disciplinama koje ne uključuju sport i akciju generalno. Od softverskih rešenja, prisutan je Auto Lighting Optimizer, automatska softverska kontrola balansa jako kontrastnih scena, a AutoISO sada može biti ograničen maksimalnom vrednošću do ISO 6400. Kompenzacija ekspozicije je u odnosu na 7D i dodatno povećana (a posebno u odnosu na ostale aparate unutar brenda) i sada iznosi respektabilnih ±5 EV, iako projektantski tim nije imao sluha da taj raspon permanentno prikaže u tražilu. Na displeju je prikaz od ±5 blendi prisutan skrolovanjem markera preko ±2 EV.

Video segment, već gotovo standardna mogućnost današnjih DSLR-ova, značajno je unapređen u odnosu na diskutabilno upotrebljivu implementaciju kod EOS-a 500D. Sada omogućava potpuno manuelne kontrole i respektabilnih 30fps u 1080p (1920x1080, fullHD) rezoluciji, čime se u potpunosti izjednačio sa video mogućnostima koju pruža Canon EOS 7D, budući da je sada na raspolaganju i 3.5-milimetarski konektor za eksterni mikrofon. Naravno, ergonomija je upitna i na telima sa mnogo fleksibilnijim kontrolama, tako da „upotrebljivost“ ne treba uzimati zdravo za gotovo i povezivati sa lakoćom rukovanja.

Kada smo već pomenuli telo, da kažemo nešto i o njemu. Dimenzije plastičnog tela, ojačanog metalnom strukturom, su 129 x 98 x 62 mm i mase 530g. U rukama deluje iznenađujuće čvrsto, a tekstura gumene obloge je slična u odnosu na pređašnju. Čini se gabaritno identičnim u odnosu na 500D i neznatno težim. Oblik je tek minimalno izmenjen (gotovo neprimetno), a najviše pažnje će, osim displeja, privući kontrole, čiji je oblik potpuno drugačiji u odnosu na ono na šta smo do sada navikli.

Okrugli tasteri, ustupili su mesto plićim, oštrije oblikovanim i nešto krupnijim kontrolama, pozicioniranim na manje-više identičnim mestima. I dalje je na snazi nefleksibilni sistem (ne)prilagođavanja komandi, po čemu 550D, nažalost, nije ispratio EOS 7D. Jedini novi taster, namenjen je aktiviranju režima „živog prikaza“ (live-view) i snimanja video zapisa u odgovarajućem modu. Selektor modova više nije „fensi“ srebrne boje, već klasično crn i pruža standardan izbor za ovu klasu aparata: set kreativnih modova - manual, aperture priority, shutter priority, programmed auto i automatic depth-of-field, kao i set scenskih modova, namenjenih početnicima, za korišćenje bez preteranog udubljivanja u samu tehniku snimanja, a inače uobičajenih za aparate ove klase – flash off, portrait, landscape, close-up, sports i night portrait. Tu je i par automatskih modova – neizbežni full-auto mod, kao i creative auto, koji omogućava manipulaciju dubinskom oštrinom, bez predznanja iz tehnike fotografisanja. Poslednji mod nije vezan za fotografiju, već za video, koji je i na 550D odvojen kao poseban mod, baš kao i na prethodniku, 500D.

500D već ima displej izuzetnog kvaliteta i taman kad smo pomislili da se više nema kud – Canon EOS 550D postaje svojevrsni trend-setter. Po prvi put je upotrebljen 3-inčni displej rezolucije 1,04 MP i formata 3:2, čime je konačno izbačen iritantni crni pojas iznad i ispod snimka u režimu pregleda. Na ovaj način se koristi 100% površine displeja, zbog čega je prikaz primetno krupniji i vidljivo kvalitetniji (iako je bilo teško zamisliti da može bolje), a omogućava i lakšu kontrolu prilikom snimanja video zapisa, odnosno fokusiranja. Kao i na nekoliko prethodnih Canon DSLR-ova, displej je obložen sa nekoliko slojeva anti-reflektivnog materijala, što značajno poboljšava vidljivost na otvorenom, čak i na jakom suncu.

Optičko tražilo je ostalo isto kao i na dve prethodne generacije trocifrenih Canona. Penta-ogledalo obuhvata 95% kadra i uvećanja je 0.87x. Važi za bolja tražila u klasi, iako je primetno iza onoga što nudi Nikon D5000. AF tačke i centralna zona merenja su fiksirani i ne omogućavaju selektivno isključivanje. Prikaz informacija nije izmenjen u odnosu na prethodnika, a obuhvata sve potrebne informacije, koje omogućavaju da podešavanja obavljate bez skidanja pogleda sa tražila. Kako trocifreni Canon aparati nemaju statusni displej, glavni displej preuzima njegovu ulogu. Pošto ovaj način rada troši primetno više energije, neposredno ispod tražila je senzor koji registruje primicanje aparata licu i tada isključuje prikaz na displeju.

Pitanje energije je direktno vezano na sledeću, mogli bismo reći – „bolnu“ tačku za neke od potencijalnih kupaca ovog tela. Canon je sa novim telom uveo i novu bateriju neznatno većeg kapaciteta – LP-E8 sa 1120mAh (stara je bila 1080mAh) i uz izvesna poboljšanja po pitanju praćenja napunjenosti (mada ne u rangu onoga što pružaju tela više klase, poput 5D Mark II i 7D). Naravno, novu bateriju prati i odgovarajuću punjač, LC-E8, a tu je i potpuno novi grip – BP-E8, zbog čega će tranzicija sa aparata kompatibilnih sa starim, BG-E5 gripom biti sasvim izvesno skuplja. Funkcionalno, novi grip je identičan sa starim.

U ovoj klasi dominantni SD format memorijskih kartica je i dalje prisutan, a uz već postojeću SDHC kompatibilnost, lista podržanih standarda je proširena za SDXC, kao i Eye-Fi podršku karticama sa mogućnošću bežičnog transfera fotografija na kompatibilne mrežne uređaje.

Interni blic je istovetan kao i na svim dosadašnjim Canon aparatima iz klase – vodeći broj je 13 na ISO 100, a otvara se elektronski, pritiskom na odgovarajući taster. Očekivano, nema govora o wireless kontroli bliceva bez odgovarajućeg okidača, ali se to telu ove klase i ne može uzeti za zlo. Pošto je AF-assist lampa i ovog puta izostala sa spiska opcija, interni blic se, kao i do sada, koristi u tu svrhu i time olakšava fokusiranje u lošim svetlosnim uslovima.

Redovni pratilac tela niže klase je i kit objekiv. Opet, redovna je pojava da ovakvo telo u ponudi ima nekoliko kit objektiva, a Canon EOS 550D nije izuzetak – osim varijante u kojoj se nudi samo telo, na raspolaganju je, pored već poznatog EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS USM objektiva i EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM.

I NEŠTO KONKRETNIJE

Specifikacije radije ostavimo analitičarima, jer iza svakog fotografa najpre ostaje „samo“ fotografija. Pridavanje značaja ergonomiji, brojkama i generalno – situaciji na papiru, svakako nije besmisleno. Međutim, ako kvalitet pati zbog zadovoljenja marketinških poriva, sva je prilika da aparat neće proći slavno na tržištu. Kako je ovaj prikaz tek provizorni uvid u stvarne mogućnosti, svakako nećemo pokušati da donesemo konačni sud. Umesto toga, kratak ISO test i galerija semplova mogu biti dovoljna uvertira do konačnog tranžiranja i poređenja sa aktuelnim aparatima.

ISO test spada u red zanimljivijih praktičnih testova jer, realno malo koji aparat ima problema na nižim ISO vrednostima. Više ISO vrednosti su uvek lošije od nižih, pa je njihov prikaz od primarnog značaja većem delu korisnika koji svoje snimke ne beleže isključivo u uslovima savršenog osvetljenja. Da vidimo šta je to što možemo očekivati od novog „Rebela“:

ISO test 100% kropovi, RAW bez redukcije šuma i dodatne obrade

Download semplova u punoj rezoluciji > LINK

Nov ili ne, senzor pruža otprilike ono što specifikacije i nalažu – nasleđen iz 7D, još jednom se pokazao kao izuzetak od pravila da visoka rezolucija automatski znači loše ISO performanse. Naravno, ovo nije najbolje što je moguće postići, jer bi ista tehnologija sa nižom rezolucijom bez dileme dala još čistiji high-ISO. Nezgodna osobina senzora visoke rezolucije pre može biti netolerantnost na optičke anomalije objektiva. Otpornost na hromatske aberacije, pad oštrine ka uglovima, pa i decentriranost, znatno je manja nego kod 10-12 MP senzora istog formata, pa će danak, barem kod jednog broja korisnika, morati biti plaćen izvesnim odricanjima od zastarelih objektiva, koji su bez muke izlazili na kraj sa telima od 8-10 MP. No, šta je tu je – progres i tako nikad nije bio besplatan. Bitno je napomenuti da, ako sa lošijim objektivom novi aparat ne pruži više detalja, manje neće sigurno, bez obzira koliko 100% krop bio „mekan“.

I kao što to obično biva, za kraj ovog mini-prikaza smo pripremili mini galeriju semplova, tek toliko da imate uvid u ono što telo kalibra Canon-a EOS 550D može da pruži, barem do detaljnog testa, koji uskoro sledi.

Dragan Stanojević

Tamara Martinović

© 2010 pcfoto.biz