Uvod

Nismo dugo cekali da nas Canon pocasti novitetom u svojoj doskoro najjeftinijoj klasi digitalnih fotoaparata. Od prezentacije prethodnika prošlo je tek nešto više od godinu dana, a pred nama je vec naredni model, EOS 500D. Nismo imali vremena ni da se pošteno naviknemo na EOS 450D, ali opet, vremena je bilo sasvim dovoljno da ga proglasimo za fotoaparat sa veoma lošim, u stvari pre nesigurnim autofokusnim mehanizmom. Osim ispravljanja greške u autofokusu, teško da se EOS 450D moglo išta dodati da bi bio bolji. Canon se nije složio sa ovim, tako da nam EOS 500D donosi mnoštvo noviteta. Jedan od marketinški možda najeksploatisanijih, iako vecini fotografa i ne najzanimljiviji, jeste mogucnost pravljenja video-snimaka u full HD rezoluciji, što se moglo i ocekivati pošto je kompanija Canon vec ovladala ovom tehnologijom i vec je predstavila u modelu EOS 5D Mark II. A i uz pritisak konkurencije u vidu Nikona D90, koji je zvanicno prvi predstavljeni DSLR koji snima HD video, pomenuta opcija jednostavno je morala biti ugradena. Dalje, tu je novi CMOS opticki senzor, izuzetno slican, ako ne i identican onom u EOS 50D, rezolucije celih 15 megapiksela. Uz novi senzor vece rezolucije, 500D je dobio i DIGIC IV, procesor slike poslednje generacije, kakav je vec viden u 50D. Osim ovih krupnijih izmena, 500D deluje kao logicna nadgradnja EOS 450D, koja se, po utisku autora, još više približila profesionalnoj dvocifrenoj klasi Canonovih DSLR tela

Specifikacija
Da bi se stekla bolja slika o tome gde se 500D pozicionirao, prikazane su paralelne specifikacije tri aktuelna Canonova DSLR modela – Canon 1000D entry level klase, novi EOS 500D naprednije entry level klase i EOS 50D, aktuelni model u klasi namenjenoj profesionalcima i naprednijim (citaj: imucnijim) amaterima.

Ako pogledamo uporedne specifikacije, jasno se vidi da je 500D tek malo oslabljena verzija, mnogo ozbiljnijeg, 50D. Tako je barem na papiru, videcemo da li je to i stvarno tako.
Inovacije
Novi opticki senzor rezolucije 15 megapiksela jedna je od najvecih inovacija koje uvodi 500D. Iako Canon nikada zvanicno nece navesti da je identican onom na ozbiljnijem (time i skupljem) modelu EOS 50D, verovatno je u pitanju potpuno isti senzor, što se može proveriti uporede li se fotografije snimljene ovim modelima aparata. Novi senzor, osim prirodno vece rezolucije krajnje fotografije, povecava i granice ISO osetljivosti. O ne, pomislicete, opet novi marketinški trik i muljave neupotrebljive fotografije. Nije baš tako, jer osim što je gustina piksela na senzoru povecana, a samim tim velicina samog piskela smanjena, i sama konstrukcija optickog senzora je pretrpela odredene izmene, ali i dalje omogucava prihvatljiv nivo kolornog šuma, cak i pri visokim ISO vrednostima.

Nije samo nova konstrukcija senzora zaslužna za smanjenje šuma na fotografijama, vec je tu umnogome pomogla i ugradnja DIGIC IV procesora slike poslednje generacije, vec videnog u 50D i 5D Mark II telima. Osim unapredenih algoritama za cišcenje kolornog šuma, sa zadržavanjem što više detalja na fotografiji, DIGIC poslednje generacije donosi još nekoliko unapredenja. Pre svega unapredenje korisnickog interfejsa – nov je Interactive Quick Control Panel, kako to Canon zove. Vecina bitnih podešavanja sada je lako dostupna, dovoljno je pritisnuti SET i prošetati se kroz opcije na statusnom ekranu kako biste ih podesili na željenu vrednost, bez potrebe za lutanjem po menijima ili stiskanjem kombinacija tastera. Korisnicima koji se prvi put susrecu sa ovim DSLR-om novi interfejs ce sigurno olakšati rad.

LCD ekran je zadržao iste dimenzije i dijagonalu od tri inca, ali sada ima i više od tri puta vecu rezoluciju, što se i te kako primeti u radu. Daleko od toga da ce fotografije zbog ovoga biti bolje, ali prelepi veliki ekran bilo kakav rad sa ovim aparatom pretvorice u pravo uživanje.
Tu je još lepih sitnica koje su se spustile iz više klase, kao recimo Peripheral Illumination Correction, koji ce spreciti pojavu vinjetiranja kod objektiva koji su skloni tome. Da podsetimo, tzv vinjetiranje je pojava mracnih uglova fotografije usled nesavršenosti u optickoj konstrukciji objektiva. U model 500D ugradena je njihova baza, tako da ce prepoznati koji objektiv koristite i, ukoliko za njega postoji profil, automatski ce posvetljavati uglove fotografija kako bi vinjetiranje bilo manje izraženo.
Vecina opcija koje su imali prethodnici i sada su ovde, s tim što 500D dozvoljava njihovo preciznije podešavanje. Auto Lighting Optimizer, mogucnost fotoaparata da izvlaci više detalja iz tamnih, podeksponiranih delova fotografije, sada ima nekoliko nivoa, umesto ranijeg samo ukljuceno ili ne.
Isto tako i High ISO Speed Noise Reduction, redukcija šuma pri višim ISO vrednostima, koja je na prethodniku mogla biti samo ukljucena ili iskljucena, sada se može podesiti u tri pozicije, koje su preciznije opisane dalje u testu.
Na kraju liste novosti je još jedna marketinški naglašena opcija, snimanje video–klipova u punoj 1080 p full HD rezoluciji, videna na EOS 5D Mark II, ali sada dostupna za mnogo manje para. Ostaje nejasno jedno: ako EOS 50D i 500D vec koriste isti senzor i isti procesor slike, kako to da 50D nema ovu mogucnost.
Telo i kontrole
Kako je ovo vec peta generacija malih entry level Canona, vec je pronaden sasvim uspešan i dobar recept za pravljenje tela, pa se ni kod 500D nije odstupilo od njega. Telo je samo za nijansu izmenjeno u odnosu na EOS 450D. Izmene su uglavnom kozmeticke: telo sada ima malo više rupica, jer ipak su negde morali da se smeste mikrofon i zvucnik kako bi se uz video snimao i zvuk, a kasnije i reprodukovao na samom aparatu. Još jedan dodatak je i HDMI port (uz standardni USB), koji je zadužen za povezivanje sa HDMI kompatibilnim TV uredajima.

U poredenju sa prethodnikom 500D ostavlja utisak nešto robusnijeg i kvalitetnije napravljenog tela. Na taj utisak možda najviše utice nešto promenjena tekstura gume na samom telu.

Dimenzije tela nisu se znatno menjale, tako da je 500D i dalje mali i nezgodan za držanje, posebno ako imate neki od vecih i težih objektiva ili ako imate vece šake. U tom slucaju toplo se preporucuje upotreba dodatnog bateri gripa.
Što se samih kontrola tice, došlo je do neznatnih izmena, opet u poredenju sa ranijim modelom. Glavni kontrolni tocak za izmenu modova dobio je srebrnastu boju – što je jedina vidljivija na gornjoj strani. Vec je prethodna generacija dobila ISO taster za brzu izmenu ISO vrednosti, koji je više nego koristan u radu.
Na poledini aparata raspored tastera je ostao identican, ali su neki promenili funkcije. Dugme DirectPrint, koje je ranije služilo za brzu izmenu balansa belog, sada služi za ukljucivanje liveview opcije, ili za ukljucivanje snimanja videa ukoliko ste u video-modu. U pocetku deluje cudno da pritiskom na okidac u video-modu nece poceti snimanje, vec cete napraviti „samo" fotografiju, ali navikavanje ne traje dugo. Ipak, precesto se dešavalo da stresem video pri kraju, kada želim da prekinem snimanje.

Brza izmena balansa belog je prešla na taster ãgoreÒ, na kome je ranije bio izbor merenja svetla. Dakle, više nema posebnog tastera preko kojeg bi se mogao menjati mod merenja svetla. Iako ovo deluje kao veci nedostatak, uz Interactive Quick Control Panel, mogucnost brze izmene vecine parametara pomocu statusnog ekrana, sve opcije su i dalje dostupne, pa se nedostatak posebnog tastera za mod merenja svetla slabo primecuje.

Ekran

Kao što je pomenuto, LCD ekran je zadržao istu dijagonalu od tri inca, ali je dobio preko tri puta vecu rezoluciju, pa ce sve što gledate na njemu delovati mnogo lepše vaše fotografije, pregled snimljenog videa, pa cak i navigacija kroz menije i podešavanje izgledace znatno lepše i oštrije nego ranije.

Liveview slikanje

Da biste kadrirali na LCD ekranu, potrebno je samo da pritisnete dugme Direct Print na poledini aparata. Kao i ranije, slika se pritiskom na okidac, ali nece biti autofokusa. Da biste fokusirali, potrebno je držati dugme AE/FE Lock, poznatije kao zvezdica. Kada smo vec kod autofokusa, u livepreview modu sada postoje tri opcije kontrastni mod fokusa koji ce fokusirati bez spuštanja ogledala, a koji je najsporiji mod. Drugi je FaceDetect autofokus, koji ce pronaci lica i takode pomocu kontrastnog moda pokušati da ih fokusira. Najbrži mod i dalje je fokusiranje pomocu autofokus senzora, ali da bi on fokusirao, potrebno je na trenutak spustiti ogledalo, što ce zamraciti ekran dok aparat bude fokusirao.

Video-snimanje

Dostupne su tri rezolucije za snimanje videa, VGA rezolucija 640 x 480 piksela sa 30 fps, 1280 x 720 HD video sa 30 fps, kao i FullHD video u 1920 x 1080 piksela sa 20 fps. Dužina trajanja videa je limitirana na maksimalnih 30 minuta ili na velicinu fajla od 4 GB, što je opet i više no dovoljno.

Autofokus je dostupan i u toku snimanja video-klipa, što je odlicno, ali loša strana je to što ce na videu ostaviti tako glasan zvuk motora autofokusa da ce verovatno uništiti bilo šta što ste želeli da snimite. Logicno, korišceni mod autofokusa pri snimanju videa je kontrastni što opet znaci sporost i dosta mucenja slike dok ne pronade odgovarajuci fokus na objektu snimanja. Jedna od velikih mana prilikom snimanja videa jeste potpuni nedostatak izbora podešavanja. Nije moguce izabrati ISO setovanje, vec ce to aparat uraditi sam, a isti je slucaj i sa otvorom blende. Tako da na neke iole ozbiljnije video-projekte koje ste zamislili prosto zaboravite.

500D vs. 50D ISO

Po nekim, nezvanicnim informacijama do kojih sam uspeo da dodjem, 500D koristi isti opticki senzor kao i 50D, sa jedinom razlikom u broju izlaznih kanala. Senzor na 50D poseduje cetiri, dok 500D senzor ima samo dva, pomenuta razlika se odnosi samo na broj snimaka koji senzor može da napravi u sekundi. Otuda i razlika u brzini snimanja u rafalnom modu.

Postavili smo scenu u studiju kako bi ispitali rezultate pri razlicitim ISO vrednostima. Svi snimci su napravljeni u JPEG formatu pri minimalnoj JPEG kompresiji. U tabeli se nalaze samo 100% isecci.

Zakljucak se sam namece da i nema neke vidljivije razlike izmedu, cak i da su potpuno isti. Što znaci da cete kupovinom 500D dobiti, kvalicinu šuma istu kao da ste dali mnogo više para za, veceg, 50D.

Interesantno je pogledati nekoliko poslednih isecaka, koji su snimljeni sa 500D pri ISO 1600 pri razlicitim vrednostima ISO redukcije. Kao što se može primetiti redukcija šuma jako dobro radi svoj posao, iako rezlutati nisu spektakularni, dolazi do gubitka detalja na fotografiji, više su nego upotrebljivi, cak i za štampu velikog formata.

Canon EF-S 18-55mm f/3,5-5,6 IS kit objektiv

Ako se odlucite za kupovinu 500D, imate izbor da kupite samo telo ili da uz telo uz manju razliku u ceni dobijete kit sa EF-S 18-55mm IS opticki stabilisanim objektivom. Pomenuti kit objektiv se nalazi na tržištu vec duže vreme, pa samim tim je poprilicno poznat fotografima. U poredenju sa predhodnim ne stabilisanim kit objektivom EF-S 18-55mm, novi kit se u radu pokazao mnogo bolje.

Zum objektivi u nižoj klasi su cesto izuzetno osetljivi na vinjetiranje, pa izmedu ostalog tako je i sa EF-S 18-55mm IS. U tabeli možete videti rezultate vinjetiranja pri razlicitim otvorima blende, upredo sa nešto starijim Sigminim objektivom 18-125mm.

Kao što se poprilicno dobro vidi oba objektiva pokazuju znacajno zamracenje coškova fotografije, što je posebno izraženo pri maksimalno otvorenoj blendi.

Ali Canon je u 500D ugradio opciju za korekciju vinjetiranja, koja ce kao što možete videti poprilicno umanjiti zamracenje u coškovima, cak i na maksimalnom otvoru blende. Nažalost korekcija vinjetiranja radi samo za objektive za koje 500D ima u bazi, što znaci da našoj Sigmi nema pomoci, osim da malo zatvorimo blendu. I ne samo na ovoj Sigmi, vec ce korekcija vinjetiranja raditi iskljucivo sa canonovim objektivima. Doduše ne svim, recimo za 50mm f1.8 II, nije dostupna.

Sledeca stvar koja cesto pogada zum objektive su bacvasta izoblicenja slike, posebno uocljiva na širokom delu zum raspona objektiva. Bacvasta izoblicenja su posebno uocljiva na ravnim linijama koje se nalaze pri ivici kadra.

Fotografija je napravljena sa kit objektivom na maksimalno širokih 18mm (ekv.). Krivljenje inace savršeno ravnih stubova nije tako izraženo.

Ali ako pridemo bliže, tako da stubovi dodu bliže ivici kadra izoblicenje je mnogo vece i uocljivije.

Opticka stabilizacija ugradena u ovaj objektiv naravno nije ista kao kod skupljih canonovih stakala, ali i dalje poprilicno efektna. Omogucice slikanje, iz ruke, sa mnogo dužim ekspozicijama, kompanija tvrdi od 3 do 4 blende. Takode, ukoliko koristite objektiv sa stabilizacijom ona ce biti aktivna i prilikom snimanja videa. Lep detalj.

Pogledajmo još po koji snimak napravljen sa kit objektivom

Kit objektiv, 18mm, f/3,6

Ono što nam odmah upada u oci je blago neoštar ceo kadar, pad oštrine se može posebno uociti u krajevima kadra.

Kit objektiv, 18mm, f/5,6

Vec mnogo bolji rezultat i dalje je primetan pad oštrine prema krajevima, ali mnogo manje izražen.

Kit objektiv 55mm f/5,6

Oštrina na kojoj bi mu pozavideli i mnogi višestruko skuplji objektivi.

Za trenutak cemo se vratiti na predhodna dva primera, prvi snimljen na 18mm f/3,6, pogledacemo gornji levi cošak kadra.

Izuzetno izražene hromatske aberacije, istina je da je ovo jako težak kadar gde sunce upada pod nezgodnim uglom, a i sama pozicija kabla u uglu kadra prosto izaziva pojavu aberacija.

Na drugom snimku pri f/5,6 situacija je neznatno bolja.

Jednostavno u ovom cenovnom rangu, teško da možemo ocekivati bolje, ako je za utehu, u redovnoj ekspoataciji teško da cete se dotaci ovako ekstremnih situacija pri kojima ce pojava hromatskih aberacija biti baš ovako izražena.

Ako uporedite cene, 500D samo tela i sa 18-55mm IS kit objektivom, vidite da je razlika tek možda oko pedesetak eura. Ako uzmemo u obzir tu cenu, ovaj objektiv nudi višestruko više nego što vredi, nije savršen, ali jeste zgodan kao allaround rešenje Ð posebno po toj ceni.

Zakljucak

Hvalimo

Zameramo