Dobro se sećam kada mi prijatelj u nekoj svojoj žurbi postavio sledeće pitanje: 'E druže, mojoj dragoj danas rođendan... hajde mi predloži neki crveni fotoaparat do 100 evra, da ga kupim kao poklon'. Dilema, kako neko kupuje fotoaparat na osnovu boje ili izgleda, postala je jasnija onog momenta kada je fotografska industrija udarila direktno u nerv jednog dela tržišta koje i dalje čežnjivo gleda ka analognim fotoapratima. Yoshihisa Maitani je 1959. godine Olimpusu nacrtao kako treba da izgleda fotoaparat, što oni pametno slede kako onda, tako i danas od 2009. pa na ovamo. Digitalni Olympus Pen je na neki način smestio pojam ‘’retro dizajn’’ u modernu fotografsku industriju, a na odgovor konkurencije se nije dugo čekalo. Fuji je 2010. krenuo krajnje ‘’nepošteno’’ i takođe ponudio prelep digitalni fotoaparat koji nas svojim dizajnom vraća neku deceniju unazad. Fuji retro dizajn vrlo često povezuju sa Leica fotoaparatima, koje neformalno uzimamo kao referencu kada se govori o ovom aspektu. Setimo se Fujijevog modela GW670, rangefindera srednjeg formata (pa čak i ranijih GL 690 ili GM670) koji je još onda u svoje vreme imao nadimak ‘’Texas Leica’’ zbog neodoljive sličnosti sa Leica M3 fotoaparatom. Kako bilo, dozvoliću ipak da primetim kako je crveni fotoaparat sa početka priče ipak ostao na nivou različitosti po boji, dok su noviji mirorrless fotoaparati uz prelep vizuelni identitet doneli i pregršt novotarija, koje značajno ucrtavaju nove staze kojima foto industrija korača. Da stvar bude zanimljivija, ovde nije u pitanju mirrorless fotoaparat, već kompakt sa fiksnim objektivom ekvivaletnom žižnom daljinom od 35mm, f/2 blendom i APS-C senzorom. Novitet je takođe predstavljalo i hibridno tražilo, koje je uzimalo najbojle od oba tipa i objedinjavalo ih u jedno zaista impresivno tražilo. Da je Fuji X 100 bio odličan temelj, potvrđuju i dva naslednika, Fuji X100 S i fotoaparat kojem sledi priča … Fuji X100 T.
Dizajn i ergonomija
Nema se tu šta puno reći, jer je dovoljan samo jedan letimičan pogled da bi se shvatilo koliko je retro vizuelni identitet u prvom planu. Gornja platforma kod Fuji X100T je u odnosu na prethodnika ostala identična. Hot shoe, On/Off prekidač i okidač u jednom, jedan programabilni Fn Taster, točkić za podešavanje brzine zatvarača i još jedan manji, za kompenzaciju ekspozicije. Ne mogu se oteti utisku kako je ovo na neki način već postao standard, kada su u pitanji napredniji kompakti više klase, jer smo skoro identičan raspored imali prilike da vidimo i kod Panasonikovog LX 100 modela. Naprosto, ovo je kompakt fotoaparat namenjen onima koji preferiraju ručna podešavanja prilikom fotografisanja.
Prednja strana takođe ne nosi neke novitete, osim što u donjem uglu umesto S sada stoji slovo T. Polugica za prebacivanje tražila iz EVF u OVF mod je takođe u retro stilu, što je još jedan detalj koji nas podseća na Leica detalje. Mikrofon je prisutan u vidu dve rupice, odnosno levi i desni, a svoje mesto je pronašao i blic. Tražilo, koje se za zadnje strane pruža na prednju, nije baš uobičajeno u digialnom svetu. Malo je fotoaparata koje krasi ovaj detalj. Vizelne promene nisu pretrpele ni bočne, kao i donja strana fotoaparata dok je zadnja strana već ima izmene, i to konkretno u LCD ekranu, koji je sada dijagonale 3’’ i kvalitetom prikaza od 1.040.00 tačaka. Raspored tastera je blago promenjen, a sada je svoje mesto pronašao i Wi-Fi taster. Nije jasno zašto se Fuji odlučio da sa zadnje strane izostavi deo koji bi poslužio kao oslonac za palac, jer bi time značajno povećao stabilnost pri rukovanju. Ruku na srce, objektiv nije prevelik i sasvim sigurno nećete imati osećaj da ‘’preteže’’ na drugu stranu, ali nema ga ni Panasonic LX 100 pa opet ima ovaj maleni detalj. Površina fotoaparata je definitivno u vrhu najboljih rešenja koje foto industrija ima. Blago definisana struktura jednako kao i ravnije površine na fotoaparatu, naprosto ne pamte otiske prstiju. Zbog toga Fuji X100 T uvek izgleda kao da je tek otpakovan, za razliku od recimo Sonijevog A7s koji doslovno, uvek plače za krpicom. Dimenzije od 127x74x52.4 mm i celih 440 grama, ovaj fotoaprat ne čine baš klasičnim džepnim kompaktom.
Fuji X100T i Leica M3
Ispod 'haube'
Kada su u pitanju procesor i senzor, razvojni tim je odlučio da ne menja dobitnu kombinaciju. APS-C X-Trans CMOS II senzor (23.6 x 15.8 mm) sa 16 megapiksela i EXR Processor II čine okosnicu ovog fotoaparata. ISO vrednosti se kreću u rasponu do 200 do 6400 odnosno 100-51.200 u proširenom režimu. Brzina zatvarača iznosi 1/4000 dok je brzina rafala 6.0 fps. Kompenzacija ekspozicije je sada +/-3EV u koracima od 1/3EV, dok je AE Bracketing : ±1/3EV, ±2/3EV, ±1EV. Auto fokus nosi naziv Intelligent Hybrid AF (TTL contrast AF / TTL phase detection AF), koji izvanredno fokusira i u prilično slabijim svetlosnim uslovima. Sa svojih 16,3 mp, Fuji X100T isporučuje fotografiju dimenzija 4896 x 3264 piksela, a za panoramu 9600 x 2160.
Optika
Objektiv takođe nije pretpeo izmene, a u pitanju je odlični, fiksni 23 mm f/2, što bi zapravo bilo ekvivalentnih 35mm. Objektiv ima konstrukciju od 8 elemenata u 6 grupa, od kojih je jedan element asferični. Broj listića blende iznosi 9, a otvor blende ide u rasponu od f/2 do f/16. Minimalna fokusna distanca je 50 cm u normalnom režimu, dok se u makro režimu ta distanca smanjuje na 10cm.
Tražilo
Kažu da čovek s jednim satom zna koliko je sati. Čovek sa dva sata nikad nije siguran. To ne važi u ovom slučaju, jer ovo svakako spada u najbolja tražila sa kojima sam imao prilike da se sretnem (koliko li sam puta do sada ovo rekao?) Ugašen fotoaparat i poklopac na objektivu ne znače da ne vidite ništa kroz tražilo, što nas nedvosmisleno asocira na Leica tražilo. U pitanju je hibridno tražilo koje daje najbolje od onog što daju danas optička i elektronska. Kada je u statusu optičkog, u donjem desnom uglu je vidljiv objektiv koji ni najmanje ne utiče na funkcionalnost tražila. Prikaz je više nego odličan i u rangu jačih dSLR fotoaparata. Povlačenjem polugice u desno na prednjoj strani fotoaparata, prebacujete se na elektronsko tražilo impresivnih karakteristika. Ponovno povlačenje polugice, vraća u status optičkog tražila, a simbioza ova dva tipa se aktivira guranjem polugice u levo. Kada je aktivno optičko tražilo, guranje polugice u levo rezultira pojavom malog EVF elektronskog tražila u donjem desnom uglu tražila. Taj deo je zapravo deo koji je izabran kao tačka fokusa, i da zabava bude veća, klik na kontrolni točkić sa zadnje strane daće vam uvećani prikaz tog dela. Ovo tražilo je zapravo najbolji način da spoznate razliku između OVF i EVF tražila, i da ih upoređujete u trenu. Uvećanje prilikom zumiranja i focus peaking se podrazumevaju. Elektronsko tražilo je rezolucije od 2.360.000 tačaka sa 100% pokrivenosti kadra i sa uvećanjem od 0,65x, dok optičko ima pokrivenost od 92% i uvećanje od 0,5x. Fuji je ovaj tip tražila prvi put predstavio sa modelom Xpro1, a bitna razlika je što Fuji X100T poseduje diopter, što nije bio slučaj sa Xpro1 modelom. Tražilo poput ovog značajno utiče na konačnu cenu fotoaparata, ali ne možemo ne primetiti da je ovo jedan od značajnijih ‘’novotarija’’ u svetu foto-tehike, koju bi verujem mnogi voleli da imaju na svom ljubimcu.
LCD
Kada je u pitanju LCD on je doživeo unapređenje najpre po pitanju dimenzija, a zatim i po kvalitetu prikaza. Sada imamo TFT LCD dijagonale 3 inča, sa standardnim 3:2 odnosom stranica i kvalietom prikaza od 1.040.000 tačaka i 100% pokrivenosti kadra. Nedostatak makar tilt ekrana može predstavljati nedostatak, mada … sa druge strane, verujem da bi takav ekran narušio retro koncept koji je očigledno bio primaran. U svakom slučaju, ovakvom ekranu se nema šta zameriti jer zaista isporučuje kvalitetnu sliku.
Autonomija rada, priključci, memorijske kartice i sl.
Poput svojih prethodnika, i ovaj model koristi identičnu bateriju NP-95 sa autonomijom rada od 330 snimaka po CIPA standardu. Fuji X 100 T poseduje HDMI micro tip D konektor, Micro USB i 2.5mm ulaz za mikrofon. Ova dva poslednja mogu se iskoristiti i za daljinsku kontrolu (RR-90), dok USB port može poslužiti i za punjenje baterije. Naravno, Fuji nije od onih proizvođača koji će vas zbog toga zakinuti za klasičan punjač - BC-65N. Interna memorija iznosi 55 MB, a od memorijskih kartica su podržane SD, SDHC i SDXC (UHS-I). Wireless je prisutan i to u IEEE 802.11b / g / n standardu, što vam daje nekoliko mogućnosti od geotagovanja, transfera snimljenog materijala do daljinske kontrole fotoaparata ili štampanja. Sve u svemu, korisna dodatna mogućnost.
VIDEO
Video mogućnosti su standardne i za rezultat daju 1920 x 1080 pixels / 1280 x 720 pixels (60fps, 50fps, 30fps, 25fps, 24fps) sa stereo zvukom u MOV H.264 kvalitetu. Primera radi, Panasonic LX100 nudi 4K snimanje video materijala, ali valja imati u vidu da svako rešenje stvara nove probleme, pa su tako obrada i reprodukcija takvog snimka postali problem koji se mora ozbiljnije rešavati. U tom kontekstu, nedostatak 4K video snimanja ne smatram velikim nedostatkom, a jedino što vam može zasmetati je fiksna žižna daljina.
Reč za kraj
Na kraju mogu konstatovati da se radi o jednom izvanrednom i posebnom fotoaparatu, koji slabo da ima konkurente sa kojima bi se poredio. Pametno odabrana žižna daljina od ekvivalentnih 35mm, čini ovaj fotoaparat izuzetno atraktivinim i upotrebljivim. Fuji je odlučio da osnovne tri komponente: APS-C X-Trans CMOS II senzor od 16 megapiksela, EXR Processor II i Fujinon 23 mm f/2 ne stavi na listu promena, a da ih usmeri na neke druge detalje. Poboljšano je hibridno tražilo, koje je i onako samo po sebi posebno u svetu foto tehnike. Verujem da ne postoji adekvatnija sprava koja će vam istovremeno pružiti uvid u razlike između optičkog i elektronskog tražila, i to na tako jednostavan način. Izrada fotoaparata je odlična, i možemo zamerati možda što nije zaptiven ili što nema oslonac za palac sa zadnje strane.
Zapravo, ne znam šta bih još rekao o ovom Fuji X100T modelu, osim da je na samom vrhu ponude kompaktnih fotoaprata sa APS-C senzorom, štaviše čak i pomalo usamljen jednako kao što je to Sony Rx1r u svetu kompaktnih sa full frame senzorom. To je naprosto TO, i on je svojim izgledom i karakteristikama samo popunio prazninu u ponudi.
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz