Priča počinje 2004. kada je Kanadska firma ‘’Ludicorp’’ napravila online servis za skladištenje i razmenu fotografija. Ono po čemu su bili posebni i jedinstveni, jeste tagovanje, grupisanje i označavanje fotografija, što je u velikoj meri povećalo funkcionalnost pretraživanja po pojmu. Primera radi, ako vam je trebala informacija o mogućnostima nekog objektiva, bio on star 20 ili 2 godine, bilo je dovoljno da njegov naziv unesete u search polje i odmah bi ste dobili fotografije napravljene sa tim objektivom. Od korisnika se samo tražilo da bude organizovan i da uredno taguje fotografiju i da je svrsta u odgovarajuću grupu ili album.
Yahoo ne bi bio to što jeste, da nema sposobnost prepoznavanja potencijala u određenim projektima, pa je tako već 2005. kupio ‘’Ludicorp’’ a ujedno i Flickr. Rast broja članova i baze fotografija su prirodno, vremenom napravili od Flickr-a baš ono što danas i jeste. Postoji više online servisa za smeštaj i razmenu fotografiju, ali verujem da ni jedan nije u ovolikoj meri usmeren fotografima, bili oni amateri ili profesionalci.
Generalno gledajući, nekoliko stvari je krucijalno kada je u pitanju Flickr kao servis:
1. Kreiranje sopstvenog portfolia, organizovanog kroz albume sa adekvatnim tagovima.
2. Praćenje korisnika, odnosno razmena kontakata. To vam omogućava da pratite tuđi rad tako što redovno dobijate informacije o njihovim novopostavljenim fotografijama.
3. Favorites, opcija gde dodelom zvezdice označite pojedinu fotografiju kao dobru, čime je smeštate u svoj Favorites odeljak.
Što se tiče tačke pod rednim brojem 1. tu se već ne može dati neki pametan savet ili kritika. Naprosto svako samostalno odlučuje čime će popuniti svoj portfolio. Neko to može iskoristiti i kao jednokratni album fotografija sa nekog simpozijuma na kome je prisustvovao, što mu je najlakši način da ih podeli sa onima koje to zanima. Da se razumemo, flickr obiluje svakakvim fotografijama, i njegove prednosti koriste razni tipovi korisnika. Neki od njih se možda uopšte i ne bave fotografijom, a možete naći i svakakve oblike nastranosti. Pornografija je takođe prisutna, što govori da cenzure u stvari ni nema. Sa druge strane, veoma su male šanse da vam ovakve stvari iskoče na ekran, ali ako krenete u potragu za njima… prognoziram uspešnu pretragu. Lošu fotografiju je opet, nemoguće zaobići pa se ona znatno češće i sreće. Glupost je oduvek bila inventivna, a setićemo se i onog čuvenog Marfijevog pravila: ‘’Ako napraviš sistem koji i budala može koristiti, budale će ga samo i koristiti’’. Ruku na srce, moram priznati da se Flickr više nego uspešno bori sa ovim problemom.
Tačka broj 2. je već ozbiljan način da suzite susretanje sa neželjenim materijalom, i da na neki način da svoje vreme provedeno na Flickr-u smislenijim. Naprosto, kada vam se dopadne nečiji rad ili portfolio, vi krenete da ga pratite (opcija follow). Zakon verovatnoće učiniće da i taj dobar fotograf, prati takođe dobrog fotografa… pa nije zgoreg pogledati koga on prati, i na taj način razgranati početnu informaciju. E sad, ono bitno: FLICKR NIJE FACEBOOK!!! Ako vam stigne informacija na e-mail, da je neko krenuo da vas prati, to ne znači da imate moralnu obavezu da i vi njega pratite. Skoro videh kako jedan forumaš poziva da se prati njegov portfolio, jer je on počeo da prati nekoliko njih. Potpuno pogrešno! Ako uz jutarnju kaficu pregledam nove radove članova koje pratim, zaista ne želim da mi u izveštaju upadaju fotografije onih čije ne želim da gledam. Ne mora nužno da znači da su njihove fotografije loše ili nedostojne mog pogleda, već naprosto morate shvatiti da npr. makro fotografi pretežno prate, jelte… makro fotografe. Svako prati tip fotografa sličnog njemu, bilo da je specifičan kao landscape, street, sport ili koji već pravac. Nemojte činiti da se ljudi neprijatno osećaju, i ne stvarajte im obavezu da i oni vas prate. Kao što rekoh, Flickr nije Facebook.
Treća tačka je prilično slična drugoj. Svaka fotografija ima malenu zvezdicu u donjem desnom uglu, a smatrati da je zvezdica isto što i Like na Facebook-u, je još jedna greška u koracima. Ne, ne stavljajte zvezdicu samo zato što vam je neko drugar ili poznanik. Stavljanje zvezdice, znači da vam se dopala određena fotografija, i ona automatski odlazi u vaš Favorites album, gde skupljate tuđe a vredne fotografije. Vremenom, ta baza će biti velika a povremeni prolazak kroz taj album može biti pravo zadovoljstvo. Takođe, nije loše da obratite pažnju i na informaciju, ko to još pored vas misli da je određena fotografija dobra. Može biti da delite ista shvatanja, pa da i njegov portfolio bude zanimljiv, kao i profili koje on prati.
Dobro se sećam da je moja prva pretraga glasila: Leica Noctilux-M 50mm f/0.95 ASPH, i da me je taj pojam svojim grananjem doveo do onoga što danas imam u kontaktima i favorites albumu. To me je dovelo do sjajnih portreta, fenomenalnih primera bokeha, prelepih landscape fotografija,… do majstora arhitekture, kolekcionara fotoaparata i sl.
Organizujte svoje fotografije kroz albume - drugima olakšava pretragu vaših radova
Šta znam, ja sam pronašao da je prolazak kroz flickr novitete uz jutarnju kafu daleko bolje nego praćenje vesti. Moj recept ne mora biti primenjiv i u vašem konkretnom slučaju, ali ako uspete da uhvatite ritam sa ovolikom količinom informacija, verujem da će i vama ovaj online servis pružiti mnoštvo zanimljivih informacija.
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz