Nex3n + CZJ Pancolar 80mm f/1.8 + Minolta MD 50mm f/1.4
Fuji X-E1+ Minolta MD 50mm f/1.4 + Canon FD 24mm f/2.8 + Canon FL 55mm f/1.2
Ako ćemo da gledamo prioritete, objektivi su oduvek bili iznad fotoaparata. Naprosto, fotoaparati su nizali nove modele i bili su podložniji zameni, a objektivi su birani i kupovani na duže staze. Dobar komad optike je uvek bio cenjen, a jedini uslov je bio da bude kompatibilan sa telom fotoaparata. Još ako se dođe u posed optički savršenog komada, lišavanje takvog dela opreme je oduvek padao teško. I dan danas postoje fotografi koji odbijaju da promene brend upravo zato što za njihov omiljeni objektiv ne postoji adekvatan pandan u suprotnom taboru.
Nex 3n + Leica Summitar 50mm f/2.0
Razvoj digitalne fotografije je neminovno oterao u penziju jednu celu generaciju objektiva, a vodeći brendovi su menjali mount ili pravili kompromise, a sve u cilju da nove objektive prilagode digitalnom senzoru ili autofokusu, koji je vremenom sa punim pravom preuzeo primat. Razlika između filma i senzora postoji i to je nešto što moramo znati. Film je presvučen emulzijom, i odlično reaguje na svetlost bez obzira na njen upadni ugao. Dolaskom senzora, stvari se komplikuju za konstruktore objektiva jer senzori potpuno drugačije reaguju na svetlost, a efikasnost piksela da registruje svetlost direktno zavisi od ugla pod kojim ona pada. Pojaviće se optička anomalija – sferična aberacija – koja će se manifestovati neoštrinom na rubovima fotografije, a oštrinom u centru… ili obratno. ‘’Krivac’’ za to su sferična sočiva, što se rešava ubacivanje asferičnih elemenata u objektiv koji imaju zadatak da koriguju ugao svetlosti koji pada na senzor. Ukratko rečeno, digitalizacija je nužno unela promene u način konstruisanja objektiva što je vidljivo u krajnjem izlaznom rezultatu. Zanimljivo, oštrina nije problem… pa se nemojte iznenaditi kada zateknete sebe u fazi čuđenja oko oštrine nekih objektiva. Hromatske aberacije i vinjetiranje se uspešno otklanja softverskim putem, tako da to nije prevelik problem.
Tabelarni prikaz registracionih distanci
Zatečeni digitalizacijom, vlasnici analognih fotoaparata i njima pripadajućih objektiva su donosili različite odluke. Neki su ih naprosto bacali, stavljali u vitrine kao uspomenu, prodavali u bescenje dok su drugi pokušavali na svaki način da pronađu kompromis između analogne i digitalne fotografije, rešeni da im udahnu novi život. Rešenje je pronađeno u adapterima, a vlasnici Canon digitalnih fotoaparata su donekle prošli bolje od konkurentskog Nikona koji je ruku na srce, već bio kompatibilan sam sa sobom. Registraciona distanca (flange focal distance) je ovaj put bila ključni faktor za uspešan nastavak ove priče. Ona kod Canon (EF / EF-S mount) fotoaparata iznosi 44 mm dok Nikonski F-mount iznosi 46.50 mm. Ta razlika na prvi pogled ne izgleda drastično, ali je sasvim dovoljna da stare M42 objektive koji imaju registar distancu od 45,46 mm učini upotrebljivijim na Canon fotoaparatima nego na Nikon aparatima. Jer, adapter je osim toga što je omogućavao puko kačenje na drugi aparat, svojom debljinom nadomeštao i tu razliku od 1,46mm. Sve je funkcionisalo, pa i beskonačni fokus… a ostalo je samo da pronađete očuvan primerak i objekiv sa vama potrebnim karakteristikama. Autofokus se naravno nije podrazumevao, jer ga objektivi nisu ni imali… ali su zato u ponudi adapteri koji omogućavaju potvrdu fokusa. Nikon na žalost, ima veću registracionu distancu od celih 1,04 mm, pa se za dobijanje beskonačnog fokusa u adapter morao ugrađivati i optički korektivni element, koji obično degradira finalni izlazni rezultat, tj. fotografiju. Primera radi, Canon ima sličan problem sa Minoltinim, pa i svojim Canon FL odnosno FD objektivima. Sve to, učinilo je priču prilično ograničenom za širu upotrebu.
Slikoviti prikaz razlike u registracionoj distanci između Canon EF-M mirrorless i EF dSLR mount-a
I ako je Nikon prvi krenuo u implementaciju video mogućnosti u dSLR fotoaparate, Canon je vrlo brzo preuzeo primat na tom polju, do te mere da je već počeo da iritira svoje ‘’fanove’’. Sa druge strane, takav razvoj događaja je odgovarao videografima, kojima su stari analogni objektivi pružali više mogućnosti nego noviji. Razloga je više, a prvi je svakako mogućnost kontrole blende prilikom snimanja, pa i mekan fokusni prsten. Autofokusni sistem na dSLR fotoaparatima u video režimu inače ne briljira, a rezolucija je takođe još jedan faktor koji je išao na ruku videografima, jer su potencijalne mane slabije izražene. Studenti ‘’Fakulteta Dramskih Umetnosti’’ su sa nekada aktuelnim modelima Canon 550d i 5dmark II, i uz pojedine stare analogne objektive briljirali na vežbama, a kasnije snimali i ozbiljan materijal. Shodno novonastaloj upotrebnoj vrednosti, rasla je i cena pojedinih objektiva. Svojevremeno sam imao prilike da se poigram sa objektivom - Angénieux paris type 50mm F/1.5, koji na mene iskreno govoreći nije napravio naročit utisak ni funkcionalno a još manje, vizuelno. Moram, priznati da sam ostao šokiran kada sam saznao vrednost tog objektiva na tržištu (16.000 dolara), a da ne pričam koliko sam bio zapanjen brzinom kojom je pronašao novog vlasnika. Kao da je u pitanju vruća kifla, a ne neki olupani komad metala i stakla. Svakako da tu ima i kolekcionarskog nagona, ali ovaj komad je našao svoju upotrebnu vrednost u snimanju video materijala. Doduše, Angénieux i dan danas proizvodi objektive za tu namenu, a cena im dostiže vrednost od vrtoglavih 25,000 dolara po komadu.
Canon 550d + Angénieux paris type 50mm f/1.5 @ f/1.5
Moram priznati da generalno, cene starih analognih objektiva zaista u nekim slučajevima, blago rečeno nisu normalne. Kroz ruke mi je prošlo nebrojeno mnogo objekitiva, i neke od njih sam iskreno želeo da zadržim, ali je prevladao zdrav razum… jer dati 500 evra za CZJ Pancolar 80 f/1.8, ili Canon FD 55mm f/1.2 SSC Aspherical,… ipak priznaćete… nije normalno. Za taj novac se već može pronaći ozbiljan noviji objektiv, pod garancijom sa sve autofokusom. Na svu sreću, za nešto sitnije pare može se nabaviti neki od izuzetnih objektiva pod logom Minolte, Pentax-a, Olimpusa pa sve do ruskog Jupitera.
Sony Nex 3n + Asahi Pentax Super-Takumar 50mm f1,4 (na fotografiji - Jupiter 37A 135mm f/3.5)
Jupiter 37A 135mm f/3.5 @ f/3.5
Da je kojim slučajem priča zastala na dSLR fotoaparatima, možda bi cene bile donekle i drugačije. Pojava mirrorless digitalnih fotoaparata je došla kao infuzija, a celoj zabavi dala jednu sasvim novu dimenziju. Izbacivanjem ogledala, došlo je do drastičnog smanjivanja registar distance, što je u konačnom skoru omogućilo da na njih prikačimo skoro pa svaki postojeći objektiv. Prvenstveno Sony i Fuji, postaju najpoželjniji aparati za takvu vrstu eksperimentisanja, a da ne pominjem koliko u celoj priči prednjači Sony sa svojim fullframe fotaparatima, poput a7, a7s i a7r. Oglasi su prepuni adaptera, sa njihova ponuda zavisi direktno od popularnosti brenda. Trenutno, oglasima dominiraju Sony adapteri a odmah zatim brendovi koji imaji micro four third senzor. Adapteri za Fuji X mount nisu mogući za kupovinu po sistemu – sada i odmah, već će nakon naručivanja čekaju po tri nedelje. Ali treba uzeti u obzir da stari manuelni objektivi ipak najlepše ‘’čuče’’ na Fuji digitalnim aparatima, koji neguju retro dizajn. Fuji Xpro1, X-E2 ili X-T1, imaju jedan poseban šmek.
NEX 3n + CZJ Pancolar 80mm f/1.8 @ f/1.8
NEX 3n + CZJ Pancolar 80mm f/1.8 @ f/4
Olympus i Panasonic zbog krop faktora, su nešto manje adekvatni za ovaj vid eksperimentisanja, jer je sužen izbor kada je u pitanju široki raspon. Objektiv od 50mm postaje 100mm, tako da to može biti malo nezgodno u situacijama kada korak unazad nije moguća opcija. Sa druge strane, oni poseduju stabilizaciju u telu fotoaparata, što je vrlo korisna stvar. Imao sam prilike da probam Panasonic GX7 model, i moram priznati da se odlično izborio sa Jupiterom 37A od 135mm tj. 270mm na micro four thirds senzoru.
Minolta MD Rokkor 50mm f/1.4 @ f/1.4
Oštrina i količina detalja nisu problem - Minolta MD Rokkor 50mm f/1.4 @ f/8
Loša strana priče
Loša strana priče, se odnosi na fizičko stanje objektiva. Imajte na umu da govorimo o objektivima starim 20, 30… pa i više godina. Neki od njih imaju vidljiva fizička oštećena, što opet ne mora nužno da znači da zbog toga imaju optičke anomalije. Sa druge strane, sretao sam objektive u perfektnom kozmetičkom stanju, ali sa pravom riznicom optičkih anomalija. Zapekli listići blende, gljivice, neidentifikovane fleke na prednjem staklu ili unutrašnjosti objektiva… samo su neki u nizu slučajeva sa kojima će te se sretati kada krenete u nabavku. Ne preporučujem nabavku objektiva na slepo preko oglasa, već se potrudite da makar nekako dobijete test fotografiju na različitim otvorima blende. Tradicionalna Beogradska foto berza može biti dobar izvor za nabavku takvih objektiva, a za popravku je zadužen poznati čika Miša sa Zelenog venca (ako ste u Beogradu). Visoka cena takođe može biti jedan deo loše strane priče, jer je ponekad dovoljno da i obično jeftin objektiv postane skuplji samo zato što ima poseban serijski broj. Tada već zalazite u sferu kojom vladaju kolekcionari, a oni obično ne pitaju za cenu.
Skup zbog tri nule u serijskom broju. Sa četiri još skuplji - Helios 85mm f/1,5
dSLR fotoaparati nisu jeftini, a izgradnja sistema se podrazumeva. Često se dešava da početnici za kupovinu dSLR aparata daju sav novac, što direktno ide na uštrb objektiva, pa onda kreću u potragu za jeftinijim solucijama, poput nabavke starih manuelnih objekiva. Ako mislite da gradite dSLR sistem u kombinaciji sa starim manuelnim staklima… NEMOJTE. Stavite pare pod jastuk, i kupite neki kršteni noviji objektiv, a ove objektive ipak ostavite za uživanje… desert.
Dobra strana priče, i uostalom… čemu sve to?
Onaj ko krene ovakve objektive da poredi sa vrhunskim objektivima novije generacije, taj je u startu loše shvatio poentu igranja sa manuelnim objektivima. Ne kažem da rezultati ponekad mogu biti jako uporedivi, ali kada govorimo o profesionalnoj upotrebi, onda tu ima malo mesta za kompromis. Naravno, kombinacija manuelnih objektiva i digitalnih fotoaparata može biti korisna i za komercijalnu fotografiju, ali se tu ipak radi o dosta malom procentu. Sa druge strane, isprobavanje nekog ‘’novog’’ starog objektiva oduvek je predstavljalo pravo zadovoljstvo. Diskusija sa društvom na obali Dunava uz hladno piće, a na temu razlike bokeha koji daje Minolta 50mm f/1.4 u odnosu na Asahi Pentax Super-Takumar 50mm f/1,4 je ipak od neprocenjive vrednosti.
Radioaktivni Asahi Pentax Super-Takumar 50mm f/1,4 - Referenca za dobar bokeh
Rasprave na temu koliko su Canon L stakla superiorna u odnosu na konkurenciju su već prežvakana i dosadna, a uvek rizikujete da vas neko proglasi fanbojem zbog toga. Ovde je puka zabava u pitanju, i uglavnom živite u iščekivanju kakav će vam se sledeći objektiv zalomiti na ‘’pipkanje’’. Možda neki očuvan Meyer-Optik Görlitz Oreston 50mm f/1.8 sa halucinogenim bokehom, ili Angénieux paris type 50mm F/1.5 da shvatite šta ste to propustili prvi put? A tek bokeh?
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz