Estetika ergonomije

Kada sve podje naopako, ti probaj da angažuješ dizajnera.  Šalu na stranu, ali kad danas pogledam neka rešenja, druga mi misao i ne pada na pamet. Zapravo, da budem potpuno iskren za nastanak ovog teksta isključivi krivac je Sigma. Sećate se legendarnog modela  Sigma SD1? Epic fail,… ponuditi prosečni APS-C dSLR po ceni od $7.000, mogao se jedino zaseniti izbacivanjem na tržište nečega što se moderno naziva  ‘’limited edition’’ . ‘’Kad je bal, nek je maskenbal’’ – rekoše u Sigmi, optočiše ga drvetom i zadenuše mu cenu od  neverovatnih 9.999 eura.

Da nije  u pitanju delo iz nehata, već aktivnost sa  predumišljajem potvrdio je izlazak Sigma dp1 Quattro modela. U prvi mah, ozbiljno se zamislite kad ugledate ovaj model. Naivno, pomislih da će Ken Duncan odložiti  svoj  Linhof 617 u orman, jer je svet dobio novu jedinicu vrednosti za izradu panorama.

Naprosto, mozak se bori sa nevericom da iznutra nema baš ništa revolucionarno  što bi iznudilo ovakvo ergonomsko rešenje. Čitam, i vidim da je u pitanju opet APS-C i momentalno zapostavljam tehničke karakteristike i krećem da se prisećam gde sam već video ovakav koncept. U vojsci, ... optički nišan  NS-BO-82 mm  za haubicu. Samo bez gripa.

Pentax, nekada veliki, a danas samo jedna od kompanija koja se grčevito bori da im voda ne predje preko glave, takodje je prinudjen da posegne za rešenjima koja svakog ozbiljnog fotografa nasmeje od srca. I ako umeju da naprave izvanredan fotoaparat, skloni su i oni da posegnu za ‘’limited edition’’ rešenjima. Jedan od takvih je Rilakkuma limited edition K-r napravljenog u 1.000 komada po ceni od $1.150.

Ili, Pentax K-x ‘Robotic Colors’ Limited Edition za $880. Bez komentara….

Pentax K-S1 takođe nastavlja tradiciju čudnih rešenja, pa nudi inovativni grip koji svetluca kao kockarnica u Las Vegasu. Tačna svrha i poenta ovakvog pristupa , za mene će zauvek ostati tajna.

Biću nepošten ako ipak ne spomenem da je Pentax jedan od proizvođača koji ume da napravi izuzetno udobne fotoaparate za držanje. Štaviše, ozbiljni aparati koji nemaju ovu šaljivu notu, izgledaju prelepo a primetno je da razvojni timovi bacaju akcenat na rukohvat, odnosno grip i da njihovi fotoaparati nikako ne mogu poneti epitet ergonomske cepanice. Da li ste se ikada zapitali zašto tek otvorena kutija od leka, bude uvek sa one strane na kojoj je uputstvo za upotrebu? Postoje timovi koji rade na tome, i koji obraćaju pažnju na taj detalj, pa ne vidim šta je teško i da proizvođači fotoaparata ne bi češće koristili glineni otisak u cilju iznalaženja najboljeg rešenja.

Nikon! Komentar nepotreban

Korak dalje je otišao Hasselblad, koji je prevazišao junake za najmlađe i targetirao nešto starije koji kavijar jedu kutlačom iz kazana na jahti dugačkoj 300m. Pod imenom Lunar, a po ceni od $10,000 nudi se jedinstvena simbioza Sony NEX-7 i Iron Man-a . Izgovor je Kineska Nova godina, a nedugo zatim cena je korigovana na $7.000. U aprilu 2015. Hasselblad veovatno uviđa da je magacin prepun neprodatih Lunara, i daje  popust  kakav  smo navikli da gledamo u automobilskoj industriji. Spušta cenu za neverovatnih $5.500 dolara, tako da ovaj mališan sada košta tek nešto ispod $1.500.

A realno, čovek da se zapita… zašto Nex 7 nema ovakav grip? Nije da ne bi valjao, kao što nije loše rešen grip  u modelu  Hasselblad stellar, vizuelno abartovanoj verziji Sony RX100 II.

Međutim, i ovde je  viđen brutalan cenovni pristup, pa se u otmenom pakovanju pojavio Stellar II sa ‘’skromnom’’ cenom od $2,395 (bez poreza) dok je originalni Sonijev u to  doba imao cenu oko $650.  Izgovor je da ovakve aparate kupuju oni koji umeju da cene i prepoznaju kvalitet, kao i kolekcionari. Samo napred!!!

Zanimljivo idejno rešenje i poseban vizuelni identitet imala je i Konica Minolta, u nekim svojim poslednjim trzajima dok nisu preuzeti od kompanije Sony. Model zanimljivog izgleda predstavljen je januara 2005. i nosi naziv Konica Minolta Z5 / DIWA

Sony je oduvek imao specifične ideja za dizajn aparata, pa smo modele slične Konica Minolta rešenjima imali prilike da vidimo još i ranije, poput Sony Cybershot DSC-F828 koji datira iz 2003. a nešto kasnije i sony dsc r1

Sony je diefinitivno nastavio da neguje tradiciju čudnog vizuelnog identita, pa je  11. maja  2010 predstavio jednu apsolutno šokantnu tvorevinu koje smo se svi ‘’zgražavali’’. U pitanju je bio nex 5n i prvo što smo šaljivo  primetili, jeste da se aparat kači na objektiv, a ne obratno.

Vremenom, dizajn je stilizovan,  mi smo se navikli a Sony sa ovim vizuelnim identitetom postaje najprodavaniji mirrorless sistem današnjice. I ako na dnu lestvice lepih fotoaparata, činjenica je da su Sony mirrorless fotoaparati definitivno najudobniji za korišćenje.  

Postoje zagovornici teze kako bi digitalni fotoaparati u budućnosti trebali biti cilindričnog oblika, sa LCD ekranom i tražilom sa zadnje i komandama na bočnim stranama. Ono što nas raduje u ovakvim konceptima jeste činjenica da objektiv uvek nekako ostane sa prednje. Verovatno nerešiv problem.

Za neke poput dizajnera Jean-Michel Bonnemoy, rad na dizajnu fotoaparata očigledno predstavlja dobru zabavu, pa je našao za shodno da prokomenteriše ‘’kako  tradicionalni dizajn fotoaparata nije dobar, te da su smernice razvoja dizajna fotoaparata od samog početka pa sve do danas bile više tehnički usmerene potrebama kao što je npr. umetanjem rolne filma, nego ergonomiji i jednostavnosti upotrebe.' 

Zanimljivo, očuvanju upravo takvog pristupa vizuelnog identiteta najviše su doprineli mirrorless fotoaparati, počevši od Olympusa koji neguje i čuva tradiciju koju je započeo Yoshihisa Maitani još davne 1956. kada je i došao u tu kompaniju. Njegov dizajn Olympus Pen fotoaparata, bio je inspiracija za novu digitalnu verziju, i to je najbolji primer angažovanja dizajnera za razliku od slučaja sa početka ovog teksta. Olympus je započeo novu eru digitalnih fotoaparata inspirisanih retro dizajnom, koju jednako dobro sledi i Fuji sa svojim modelima.  Današnji modeli fotoaparata su uglavnom ergonomski dobro definisani, prijatni i za gledanje i držanje čemu su najviše zaslužni dizajnerski timovi. Očigledno da je samo stvar pristupa, kako će njihova sposobnost biti iskorišćena.

Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz