Zorica je jedan od autora, čije radove imamo prilike već duže vreme da pratimo na našem forumu. Prvi radovi su odmah privukli pažnju, ali posle nekog vremena smo shvatili da sve te dobre fotografije nisu rezultat kratkotrajnog naleta inspiracije, već da je u pitanju jedan kontinuiran proces i dobro osmišljen pristup fotografisanju. Ponekad smo skloni da olako prihvatamo radove predstavljene na fotografskim forumima, i zanemarimo činjenicu da mnogi od takvih autora imaju sposobnost stvaranja fotografija ne samo za zavidnu samostalnu izložbu, već zaslužuju da se nađu i u fotografskim udžbenicima.
Zorica je tip fotografa koji se odlično snalazi u više fotografskih pravaca, a sve ih karakteriše dobro odabran motiv, odlična kompozicija, kontrola svetla i primerena završna obrada. Ako sagledamo kompletan opus, jasno je da se najviše izvdajaju tri pravca: arhitektura, makro fotografija i komercijalna fotografija. Bilo koji od ova tri pravca da je u pitanju, rezultat će biti izuzetan… ali ću biti slobodan da konstatujem kako arhitektura ipak zauzima prvo mesto. Ne bez razloga, jer je Zorica diplomirani građevinski inženjer, što je nesumnjivo osnovni razlog velikog broja savršeno uočenih detalja, pored kojih svakodnevno prolazimo i ne primećujući ih. A pravila kojima se rukovodi Zorica su zapravo jednostavna, i potrebno ih je samo poštovati. Zorica dosta obraća pažnju na motive koji se po boji razlikuju od okoline i ostalih detalja, znajući da kao takvi privlače najviše pažnje. Neki od radova izgledaju kao plod slikara a ne fotografa, što dodatno daje vrednost fotografiji. Pogađate, reč je o kompoziciji - drugom bitnom pravilu koje Zorica poštuje. Slikar ima privilegiju da knjiški raspoređuje detalje po platnu, i ima vremena koliko smatra da mu treba. Fotograf nema tu slobodu, pa čak i ako za motiv odabere zgradu koja nepomično stoji godinama. Ostaje mu problem svetla ili naprosto, nemogućnost da se motiv fotografiše iz željenog ugla.
Kompozicija je jedna kompleksna oblast, koju jednako izučavaju slikari i fotografi… ali bih ipak za fotografe rekao da imaju teži put u njenom stvaranju. Gledajući Zoričine fotografije, nekoliko puta sam poželeo da prekrši osnovna pravila kompozicije… ali odmah shvatam da odgovor leži u još jednoj njenoj osobini. Zagovornik sam teze kako fotografi za vreme fotografisanja, ni sami nisu baš najbolje sagledali sve to što su fotografisali, a da pritisak na okidač nije kraj za fotografiju. Jednako važan proces je prepoznavanje smisla u onome što je fotografisano, izdvajanje detalja, i stvaranje konačne forme odabirom adekvatnog pristupa obradi same fotografije. Za to je potrebno imati talenat i obrazovanje što Zorici svakako ne nedostaje.
Oprema kojom fotografiše Zorica? Koga je briga za to?
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz
