Fotografi ne tako retko, postaju poznati i odlični u svom poslu a da pritom ne poseduju akademski zvaničan i verifikovan papir (barem ne na početku), koji na neki način dokazuje da su osposobljeni za taj 'posao'. I zaista, nedavno sretnem poznanicu koja je fakultetski obrazovan fotograf, ali trenutno obavlja neki kancelarijski posao u državnoj instituciji. Nesumnjivo, njen talenat ostaje prisutan i nije podložan sumnji, ali je evidentno da je nešto pošlo naopako. Kada nemamo razumno objašnjenje zašto je nešto baš tako kao što jeste, skloni smo da izgovorimo onu poznatu izreku, kako su čudni putevi gospodnji. Ta izreka doduše ima drugu upotrebnu svrhu, ali to sa čudnim putevima... zaista, ponekad natera da se dobro zamislite.
Fotograf o kojem pišem, zapravo je mašinski inženjer koji je nekako svoj put našao i na studijama Bogoslovskog fakultetu Univerziteta u Beogradu. Sad vam je jasno zašto spominjem te čudne puteve?
Dragan S. Tanasijević je rođen u Beogradu 1959. u Beogradu, a fotografijom se bavi od 1973. Od tada pa do danas, iza sebe ima jednu impresivnu fotografsku biografiju sa preko 880 kolektivnih, 56 samostalnih izložbi i više od 90 nagrada, 130 priznanja, diploma i zahvalnica. Zapravo, ovde nije mesto dilemi, kako je jedan mašinski inženjer zalutao u fotografiju, već obratno. Dragan S. Tanasijević je od detinjstva posedovao sklonost ka umetnosti, naročito prema slikarstvu i vajarstvu, a mašinski fakultet je pogodićete... želja roditelja, koji su izražavali sumnju u 'isplativost' upliva u umetnost. Zvuči poznato? Ispostavilo se da mašinski fakultet nije bio dovoljan za golu egzistenciju, pa se paralelno bavljenje fotografijom pokazalo kao pametna odluka. Put od amatera do profesionalca je krčio sam kroz aktivno učešće u Foto savezu Jugoslavije, gde je i stekao zvanje majstora i nastavnika. Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti Srbije mu je donelo zvanje istaknutog umetnika fotografije. Raspad Jugoslavije je neminovno uticao na ovakav ishod, kao i na činjenicu da je upravo u tom periodu imao najobimnije samostalne izložbe.
Nešto ranije, ostaće zapamćena i njegova zabranjena izložba portreta savremenika u Sava Centru 1986. sa preko stotinu radova. Tada se i prvi put sreće sa cenzurom, i donekle shvata koliko je fotografija u očima nekih, potencijalni neprijatelj. Dan pre otvaranja, bez nekih preteranih objašnjenja je obavešten da 'skine' izložbu.
Moglo bi se reći da se Dragan S. Tanasijević definisao kao portretni fotograf, i da mu je to osnovni način stvarlačkog izražavanja. Reči hvale za njegov rad su imale mnoge poznate ličnosti, pa je tako Dobrica Ćosić za njega rekao da je mladić koji traga za istinom ljudskog lika. Zapravo, njegova fotomonografija… prva koju sam kupio nosila je naslov ‘’Portreti’’, i beležila je fotografije nastale u periodu od 1994. do 2005. Ona je svakako bila odlučujuća da se upoznam, zavolim i počnem da cenim njegov rad. Pored nje, objavio je još 6 fotomonografija i jasno su okrenute Srpskoj pravoslavnoj crkvi, što i naslovi nedvosmisleno govore: Približavanje Hilandaru, Čuvari svetinje, Ukrštanje – odnos vertikalne i horizontale u večnosti, Manastir Krka, Patrijarh Pavle – svetlopisi 1994. – 2005. i Takav nam Arhijerej trebaše.
Od 2008. godine radi u informativnoj službi Srpske Pravoslavne crkve kao fotograf, a iste godine je dobio i čin đakona. Fotografija ga je odvela na mnoga putovanja, pa je svetlopisao u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Španiji, Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, Grčkoj, Šri Lanki, Tunisu, Malti, Izraelu i da još mnogo drugih zemalja. Studijska putovanja su bila : Korzika, Cejlon, Venicija, Sveta tora, Jerusalim i Visoki Dečani. Najveći deo radova su sastavni deo privatnih i muzejskih zbirki u našoj zemlji i svetu : Srpska Akademija Nauke i Umetnosti, Muzej primenjene umetnosti, Muzej Srpske Pravoslavne Crkve, Istorijski muzej Srbije. Danas, Dragan S. Tanasijević za potrebe Srpske pravoslavne crkve uradi između 40.000 i 70.000 fotografija.
Čitajući jedan intervju koji je dao dnevnom listu Politika, dopalo mi se njegovo podsećanje na izvorno značenje reči fotografija, koja je nastala spajanjem dve grčke reči: phos (svetlo) i grafia (pisanje). I zaista, kada pogledam njegove fotografije primetno je da ispod piše, Svetlopisac – Dragan S. Tanasijević.
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz