Canon je sa G3x modelom definitivno uspeo da zamuti nomenklaturu G serije. Do sada prisutni G1x i G7x slabo da imaju dodirne tačke, a nije teško predvideti da će njihovi naslednici uporno dobijati oznake mark II, mark III ili mark IV i tako dok ne udje u upotrebu neko novo slovo. Sa druge strane, ovim modelom je nekako upotpunjena priča kojom se pod sličnim imenom nude tri prilično različita fotoaparata. Na prvi pogled, sve ovo deluje kao nepotreban osvrt… ali ovakve sitnice upadaju u oko onima koji redovno prate novitete i razvojni put pojedinih linija proizvoda. Za one, kojima ovakva informacija ne znači baš ništa, značiće ono sto Canon G3 X nosi sa sobom sto je u osnovi verovatno i najbitnije. Canon G3 X je za direktne konkurente izabrao Panasonic FZ1000 i Sony RX10 seriju, sa kojima deli pojedine karakteristike dok razlike nekima mogu biti mane a drugima benefit.
Dizajn i ergonomija
U eri kada kada mnogi proizvođači inspiraciju za vizuelni identitet fotoaparata, pronalaze u modelima starim par decenija, Canon je rešio da zadrži pravac pa čak i unapredi postojeći. Biću slobodan da vizuelnom identitetu Canon G3 X dodelim čistu peticu. Ono što odmah upada u oči jeste nedostatak tražila, pa sada već počinje da iritira uporna politika Canona da u neke svoje modele ne ugradi tražilo. Jedan od takvih je i Canon mirrorless M3, koji poput ovog modela poseduje samo opciju da se ono naknadno dokupi. Štaviše, Panasonic FZ1000 i Sony RX10 II poseduju elektronsko tražilo, pa će ovo svakako biti minus u nekom konačnom zbiru. Canon G3 X je sa dimenzijama od 123 x 77 x 105 mm i težinom od 733 grama, lakši i manji od oba pomenuta fotoaparata. I zaista, telo je odlično ergonomski balansirano kako po pitanju udobnosti pri držanju u ruci tako i rasporedu i upotrebnoj vrednosti dostupnih tastera. Grip napravljen definitivno po uzoru na Sony mirrorless fotoaparate, pa me recimo najvise podseća na onaj koji sam imao prilike da vidim na Sony A7s modelu. Tu zapravo leži ključ udobnosti pri rukovanju fotoaparatom, koju čak ne može da poremeti ni diskretno poveći objektiv. Na vrhu samog gripa se nalazi okidač, sa zoom rotacionom polugicom. Gornja platforma deluje sasvim skromno i odmereno napravljena. Pop-up blic, hot shoe, tri kontrolna točkića, On/Off i Rec taster su sasvim pristojno raspodelili prostor. Ono što je možda i najbitnije, jeste prisustvo oslonca za palac sa zadnje strane koji dodatno daje sigurnost pri držanju fotoaparata. Zadnju stranu neću posebno opisivati, jer je već godinama poznata i jasno definisana kroz skoro sve modele kompaktnih fotoaparata. Ekran je zaista veliki, i koliko mi je poznato najveći do sada viđenih u ovoj klasi. Telo je napravljeno od legure magnezijuma, a kako tvrde iz Canona, zaptiven je i otporan na prašinu tačno koliko i 70d.
Ispod 'haube'
Najbitniji detalj se svakako odnosi na 20.2 megapiksela CMOS senzor od tzv. 1" a zapravo stvarnih dimenzija - 13.2mm x 8.8mm. Senzor je identičan onom koji smo imali prilike da vidimo u Canon G7x modelu, za koji znamo da je Sonijev proizvod. U poredjenju sa pomenutom konkurencijom u vidu Panasonic FZ1000 i Sony RX10 serijom maksimalna rezolucija je identična kod sva tri fotoaparata i iznosi 5472 x 3648 piksela. Možemo biti uvereni da bi krajnja žižna daljina bila daleko veća da su se u Canonu slučajno opredelili za manji senzor. Ovako je kombinacija dimenzija senzora značajno uticala na žižnu daljinu, a u krajnjem ishodu i na funkcionalnost stabilizacije.
Canon G3 X poseduje aktuelni DIGIC 6 procesor sa tehnologijom iSAPS. Što se tiče osnovnih ISO vrednosti, one se ne razlikuju od konkurenata pa ovde imamo raspon od ISO 125 do 12.800, dok kod proširenih vrednosti Sony nudi ISO 64 a Panasonic ISO 80 kao najniže vrednosti, a sva tri imaju maksimalnih 25.600. Maksimalna brzina zatvarača iznosti 1/2000 a brzina rafala dostiže 5.9 snimaka u sekundi, odnosno 3.2 uz AF praćenje. Komenzacija ekspozicije iznosi +/- 3 EV u koracima od 1/3. Autofokus je CDAF sa 31 tačkom, što ga ne izdvaja od ostala tri modela, a prisutan je manual fokus kao i odabir af tačke preko ekrana.
Optika
Prvo što mi je upalo u oči nakon što sam izvadio G3 X iz kutije, jeste čudan zvuk koji dolazi iznutra, tačnije iz objektiva. Da nisam video Sigmu 60mm F/2.8 DN A objektiv za micro four thirds aparate, pomislio bih da je neki deo otpao iznutra i slobodno leti po unutrašnjosti. Canon zvanično ništa ne piše o ovoj pojavi, ali ako bih povukao paralelu sa Sigminim objektivom onda mogu biti siguran da je u pitanju jedna grupa elemenata koji slobodno plutaju napred-nazad u centralnom delu objektiva. Uključivanje aparata, eliminiše ovaj zvuk i sve se dovodi u savršeni red. Dakle, ako ste pomislili da je vaš aparat došao neispravan i olupan, znajte da nije i da to tako zamišljeno.
Objektiv ima žižnu daljinu od 8,8 – 220 mm, odnosno ekvivalentnih 24 – 600 mm što pojednostavljeno rečeno, daje optički zum od 25x. Raspon blende se kreće u rasponu od f/2,8 na najširem, odnosno f/5,6 u krajnjem telezum rasponu. Ako krenemo da ga poredimo sa pomenutim Sony RX10-II i Panasonic FZ1000, onda primećujemo da Canon sa ovim modelom nije slab po pitanju blende, jer ipak poseduje najveći raspon od pomenutih. Podsetićemo se da Sony RX10-II ima fiksnih f/2,8 po celom rasponu, dok FZ 1000 ima raspon od f/2,8 do f/4. Canon G3 X objektiv ima 18 elemenata u 13 grupa - 1 dvostrano asferično UA sočivo, 2 jednostrana asferična UA sočiva, 1 jednostrano asferično sočivo, 2 UD sočiva i 1 Hi-UD sočivo. Minimalna fokusna distanca je 5 cm na najširem delu, odnosno 85 u telefoto režimu. Kada je u pitanju ND filter, Canon G3 X ga poseduje baš kao i pomenuti Sony RX10-II, za razliku od Panasonic FZ 1000 koji nema tu opciju. Ako razmišljate o pravim filterima, onda morate potražiti onaj od 67mm.
Što se tiče stabilizacije, ona nije upitna na ovim žižnim daljinama pa se odluka da se krajnji raspon završi na 600mm, još jednom pokazala kao dobro odmerena. U pitanju je Intelligent IS uz Advanced Dynamic IS u 5 osa.
Blic
Blic je pop up i mehanički se aktivira kliznim prekidačem sa leve strane fotaparata. Prekidač je prilično dobro utegnut, pa će biti teško slučajnim pritiskom na njega aktivirati blic u torbi i tako dovesti do slučajnog odlamanja blica, što uopšte nije nemoguća misija kod nekih fotoaparata sa sličnim pristupom. Ovak tip bliceva daje ‘’bounce’’ mogućnosti, ukoliko ga zadržite prstom u položaju na gore. Domet mu je skoro 7 metara u wide opsegu ili 3 metra u telefoto a kompenzacija ekspozicije je moguća u +/-2EV u koracima od 1/3 EV . Omogućena je spora sinhronizacija od 1/2000 kao i ručno podešavanje snage u 3 nivoa sa ugrađenim blicom ili do 19 nivoa sa spoljnim EX Speedlite blicevima 270EX II i 430EX II, 22 nivoa sa blicevima 580EX II, 600EX i 600EX-RT[2].
LCD
LCD ekran doslovno dominira zadnjom stranom, i sa svojih 3.2’’ odnosno 8cm predstavlja jedan od najvećih koje sam imao prilike da vidim na digitalnom fotoaparatu ove klase. U pitanju je kapacitivni sRGB PureColor II G LCD (TFT) ekran osetljiv na dodir sa mogućnošću naginjanja, sa 3:2 odnosom stranica i 1.620.000 tačaka. Pokrivenost kadra je približno 100%, a promena nivoa osvetljenosti je dostupna u pet nivoa. Što se tiče pomenuta dva konkurentska modela - Sony RX10-II i Panasonic FZ1000, ovde je Canon u prednosti jer jedini od njih ima touch screen, što nekima dosta i znači.
Autonomija rada, priključci, kartice
U pitanju je standardna litijum-jonska baterija – NB-10L, koja dolazi u paketu sa pripadajućim punjačem. Baterija obezbeđuje autonomiju rada od približno 300 snimaka ili 360 minuta reprodukcije. Na ovom polju, a u poredjenju sa gore pomenutim FZ 1000 koji ima automiju rada od 360 snimaka i RX10-II sa 400, Canon nije briljirao. U svakom slučaju, preporučujem nabavku dodatne baterije, kako bi izbegli neprijatnosti.
Za skladištenje snimljenog materijala koristićete SD, SDHC, SDXC (kompatibilno sa UHS Speed Class 1) memorijske kartice, a od portova poseduje Hi-Speed USB (MTP, PTP), HDMI mikro konektor, A/V izlaz (PAL/NTSC), Spoljni mikrofon (stereo mini priključak od 3,5 mm) i izlaz za slušalice (priključak od 3,5 mm). Wi-Fi je prisutan (IEEE802.11b/g/n), (samo 2,4 GHz).
VIDEO
Video mogućnosti su u poređenju sa konkurencijom skromni. Ne možemo a ne primetiti da oba konkurenta Sony RX10-II i Panasonic FZ1000 poseduju 4K video, dok Canon G3 X nudi (Full HD) 1920 x 1080, 59,94/50/29,97/25/23,98 kadrova u sekundi; (HD) 1280 x 720, 29,97/25 kadrova u sekundi, (L) 640 x 480, 29,97/25 kadrova u sekundi, i Star Time-Lapse Movie (Full HD), 30/15 kadrova u sekundi. Format snimanja je MP4 [video: MPEG-4 AVC/H.264 u stereo zvuku MPEG-4 AAC-LC (stereo)] . Canon G3 X poseduje posebne ulaze za slušalice i mikrofon. Generalno gledano, FullHD je i dalje više nego aktuelan kvalitet za snimanje video materijala što u svakom slučaju ovaj aparat i dalje čini vrlo upotrebljivim za ovu namenu.
Reč za kraj
Aktuelni ultrazoom aparati su odavno podigli lestvicu, koja naprosto ne dozvoljava da ovakav primerak uvrstimo u tu grupu fotoaparata, ali kada pogledamo krajnji raspon koji pruža Canon G3 X, neminovno je da se i on uzme u obzir pri kupovini. Kada se zagledamo u gabarite, današnji ultrazoom fotoaparati su masivniji i teži, dostižu i prestižu srednju klasu dSLR aparata sa pristojnim objektivom. Sa druge strane, žižne daljine koje poseduju takvi fotoaparati nategnute su do krajnjih granica koje optika i stabilizacija mogu podneti, pa je pravo osveženje videti fotoaparat koji daje veliki raspon i nije težak ceo kilogram. Žižna daljina od 600mm je više nego pristojna, štaviše sasvim upotrebljiva vrednost koja predstavlja pravi balans između senzora, optičkih karakteristika objektiva i stabilizacije.
Nedostatak tražila nadomestićete opcionim elektronskim tražilom EVF-DC1 sa cenom od 300 dolara, što baš i nije simpatično rešenje. GPS takođe nije sastavni deo ovog fotoaparata, ali opravdanje za takvu odluku još i mogu razumeti, zbog oštre zakonske regulative u nekim zemljama po pitanju GPS uređaja. WiFi takođe zahteva dodatnu papirologiju, kada je uvoz fotoaparata u pitanju, tako da neke detalje moramo posmatrati i iz tog ugla.
Navikli smo da fotoaparate koji imaju retro dizajn okarakterišemo kao lepe. Ovaj put se ne radi od retro dizajnu, već o novijem tipu aparata koji je zaista privlačan oku. Pohvale ne idu samo na račun izgleda, već i na kompaktno spakovanih 3,2 inča ekrana i 600mm žižne daljine u tako skromne gabarite. Ako sam ikada zamišljao pravi porodično/turistički fotoaparat velikog raspona zuma, onda bi ovo bilo upravo to.
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz