Od momenta kada se Canon G1X pojavio (januar 2012.), bilo je jasno da je započeta jedna nova linija kompakt aparata, koja je sa postojećom G serijom simbolično delila vizuelni identitet, kao i to donekle zbunjujuće slovo G u nazivu. A zapravo, on je bio brutalna varijanta G serije, sa senzorom većim od micro four thirds a tek 20% manjim od APS-C senzora, smeštenim u metalno kućište sa dimenzijama ne baš prikladnim za svaki džep. Ali definitivno, prosto je nemoguće bilo pri prvom susretu sa takvim aparatom ne reći: ‘’Eeeee, ovo je već ozbiljno’’, jer sa 534 grama mogao je samo podsećati na 'Mali, dobro oklopljeni sportski tenk'. Posle dve godine, G1x je dobio naslednika od kojeg bi nezahvalno bilo zahtevati više, naročito ako znamo da se neko vreme u ovoj kategoriji takmičio sa samim sobom. Kada sam započinjao pisanje ovog teksta, više sam na umu imao povlačenje paralela između G1X i G1X II. Međutim, bila bi apsolutna nepravda kada bih izostavio poređenje sa Panasonic LX100 koji se pojavio 7 meseci kasnije. Oba aparata jesu prošlogodišnji modeli, i postoji opravdanje zašto se o G1X II modelu nije pojavio tekst nešto ranije, ali moramo biti svesni da poredim dva vanserijska kompakt aparata, koji će za konkurenciju još dugo predstavljati visoko podignutu lestvicu.
Dizajn i ergonomija
Moglo bi se reći da je ovaj put Canon dosta umerenije pristupio nekim vizuelnim detaljima nego sa prethodnim modelom. Zapravo, sve izmene sugerišu naziv G2X, umesto dodavanja atraktivnog mark II na kraju. Najpre, izostavljeno je optičko tražilo koje je u prvoj verziji sasvim sigurno pokupilo najviše kritika. Sa pokrivenih 77% kadra i kome je objektiv dodatno oduzimao prikaz, ono je zaista jedno od najlošijih tražila na koje sam naišao. Na žalost, Canon nije našao za shodno da implementira elektronsko tražilo, što ga donekle čini inferiornim u poređenju sa LX 100. Izostanak tražila je smanjilo visinu aparata, a diskretniji i manji grip je ujedno doneo i nekako zaobljenije ivice. Kontrolni točkić za izbor modova je ostao usamljen i bez točića za kompenzaciju ekspozicije, a uklonjen je i točkić sa prednje strane. I zadnja strana je predefinisana, a najpre drugačijim tipom pokretnog ekrana, a izmenu je pretrpeo i oslonac za palac. Ako ništa, Canon je istrajan u vizuelnom identitetu svojih aparata, i ne zalazi u retro trendove. A realno, ako zaobidjemo taj emotivni detalj, i zašto bi? G serija je godinama gradila moderan a funkcionalan dizajn i ergonomiju, da bi zaista bila prava šteta ne iskoristiti ga i za ovakav aparat. Za nijansu manji od starijeg brata, uspeo je da dobije na težini i tako zadrži taj dobar osećaj pri fotografisanju. Solidan broj programabilnih dugmića i točkića omogućava nesmetan rad ljubiteljima manuelnih podešavanja. Ruku na srce, takvima je ovaj aparat i namenjen. Što se tiče menija i intuitivnosti izmene parametara fotografisanja, kao i uvek dajem Canonu prednost u svakom smislu, u odnosu na svaki drugi brend. Dakle, prepoznatljivo, jasno i intuitivno.
Ispod 'haube'
13mp CMOS senzor dimenzija 18.7x12.4 mm, svakako da predstavlja glavni adut ovog aparata. Njegove dimenzije su neznatno veće od micro four third senzora (17.30×13.00 mm) i 20% manje od APS-C (23.50×15.70 mm), a znamo da je veličina senzora jedan od glavnih karakteristika pri izboru kompakt aparata. Da budemo načisto, malo je kompakt aparata sa ovakavim senzorom i mogućnošću da tako lepo izdvoji predmet fotografisanja od pozadine. Ovaj put je primarni format 3:2 sa 12,8mp dok se prebacivanjem u 4:3 dobija 13,1 mp. Procesor je Digic 6, a ISO se kreće u rasponu od 100 – 12.800. Maksimalna brzna zatvarača je 1/4000 a brzina rafala 5,2 fps, što je značajno više nego kod prethodnika, a opet duplo manje nego kod LX100. Broj AF tačaka je sa 9 povećan na 31, i u poređenju sa LX100 koji ima 49 tačaka, primetio bih da je LX100 u blagoj prednosti, naročito u slabijim svetlosnim uslovima. Integrisani ND filter polako postaje standard, pa tako ni ovde nije izostao.
Optika
Objektiv je takođe na listi detalja koji su doživeli određena unapređenja i izmene. Ne samo da mu je povećan raspon, i to u oba smera već je povećan maksimalni otvor blende. Stari G1X ima raspon od 28–112 mm, dok je sada taj raspon povećan na ekvivalentnih 24-120 mm, a blenda je umesto f/2.8 – f/5.8 dobila nove vrednosti, f/2.0 – f/3.9. Ovo čini razliku u odnosu na ono što nudi LX100, koji sa njegovih f/1.7 – f/2.8 na objektivu sa ekvivalentnih 24–75 mm daje veći otvor blende ali i kraći raspon na maksimalnom kraju. Jedna od najčešće kritikovanih odlika starog objektiva, jeste minimalna fokusna distanca i macro mod. Ovde je Canon G1X napravio značajan pomak, pa je sada minimalna fokusna distanca 5cm umesto starih 40cm, a poređenja radi LX100 ima čak 50cm. Macro mod je oduvek kod kompakt aparata bio jedna od jačih strana, a ona je kod prethodnika iznosila 20 cm, što je zaista bilo tako reći neupotrebljivo. Sada je ta vrednost svedena na pristojne vrednosti, i iznosi takođe 5 cm, tek 2cm više od LX100. Objektiv je dobio dva kontrolna prstena, što je još jedno ozbiljno unapređenje.
Blic
Blic je standardno prosečan, kao i kod većine kompakt aparata sa opsegom od 50 cm do 6.8 metara. Tu je da posluži kad baš zatreba. Ono što više privlači pažnju jeste prisustvo hot shoe priključka, koji omogućava rad sa eksternim blicevima. S obzirom na dimenzije aparata, takva opcija je manje groteksna i sasvim operativna. Kompatibilan je sa sjajnim speedlite transmiterom ST-E2, kao i sa 270EX II, 320EX, 430EX II, 580EX II, 600EX, 600EX-RT blicevima. Podešavanje snage je moguće u 3 nivoa za ugrađeni blic i 19 – 22 nivoa u zavisnosti od modela eksternog. Iskreno, uz ovakav aparat ne imati solidan eksterni blic je prava šteta.
Tražilo
Nema tražila! Canon je istrajan u svojoj nameri da svoje aparate ne počasti jednim krštenim EVF tražilom, koja odavno srećemo kod značajnijih modela raznih brendova. Ruku na srce, ni jedini Canon mirrorless ga nije dobio, već u ponudi levitira eksterni EVF-DC1 po ceni za koju možete kupiti pristojan digitalni aparat. Dobra stvar je ta da su izbacili staro. Ovo je još jedna razlika u odnosu na LX100 koje ne samo da ima elektronsko tražilo, već je ono urađeno krajnje odlično. Canon bi se, ne mogao… nego morao već jednom osvestiti i poraditi malo na ovom pitanju.
LCD
Nedostatak tražila kompenzuje već tradicionalni odlični pokretni kapacitivni 3’’ touchscreen sRGB PureColor II LCD (TFT) sa 1.040.000 tačaka. Mišljenja sam da je stari, articulated LCD bio i ostao bolje rešenje od sadašnjeg, ali šta je tu je. To se ne odnosi samo na ovaj aparat konkretno, već na sve aparate koji su napustili taj stari provereni standard. Ovde naravno govore moji lični afiniteti, pa eto… uzimite ovaj komentar sa rezervom. Ekran je pokretan u rasponu od 45 do 180 stepeni, što je obradovalo ljubitelje selfija. Ekran osetljiv na dodir pruža mogućnost fokusa, okidanja i naravno lakšeg pregledanja fotografija. Sve u svemu, ekran vas neće razočarati.
Autonomija rada
Jedna od kritika vezanih za prvi model, jeste bila relativno slaba autonomija rada. Ovaj put, ne samo da je nisu podigli, već su za nijansu smanjili autonomiju rada. U pitanju je litijum-jonska NB-12L baterija, sa skromnih 240 snimaka. To je 10 snimaka manje u odnosu na prethodnika i čak 60 manje od LX100. Za neki prosečnu upotrebu, to može biti dovoljno ali kada ste u turističkim obilascima bez nekog izvora struje oko vas, nužno je da ipak razmislite o dodatnoj bateriji.
Video
Videografi neće ostati razočarani, osim ako nisu ljubitelji 4k kvaliteta video snimka. Za to će već morati posegnuti za LX100 ili se zadovoljiti sa FullHD standardnim kvalitetom od 1920 x 1080, 30 kadrova u sekundi ili HD 1280 x 720, 30 kadrova u sekundi… i da ne nabrajam više. Video zapis se beleži u MPEG4-AVC (H.264) i zvuk u MPEG2 AAC-LC, stereo.
Konfuzija u najavi - nejasna nomenklatura: Canon G1x mk2 i Canon G7x
Reč za kraj
Canon G1x mk II jeste definitivno klasa za sebe, i aparat koji se ne kupuje slučajno i bez nekih jasno definisanih zahteva. Po dimenzijama, donekle izlazi iz okvira podrazumevanih za kompakt aparate, ali morate imati na umu da ni dimenzija senzora nije uobičajena. Ukratko ne želite svaki put sa sobom na ramenu dSLR ranac, već aparat čiji vas izlazni rezultat neće naterati da zažalite što ste pomenuti ranac ostavili kući. Danas je mnogo aparata koji mogu isporučiti kvalitetan rezultat, ali za pravu odluku su bitne nijanse između njih. Te nijanse, nekome mogu je biti krucijalne a drugome simbolične… ali su ipak detalji koji uvek na kraju odnesu prevagu u odnosu na ono što kupac preferira. Canon je na kraju, napravio odličan aparat sa senzorom ozbiljnih dimenzija, kvalitetnim objektivom, poboljšanim AF mogućnostima i standardnim video opcijama, a sve to upakovao u jedno čvrsto, stabilno i za pojmove kompakt aparata… ergonomski dobro telo. Kao što rekoh, slabo je aparata koji se mogu naći kao alternativa, a najbliža je svakako odlični Panasonic LX100. Ugrubo, razlikuju se po ceni, video mogućnostima, dizajnu i tražilu, ali to opet ne mora da znači ništa, jer poslednju reč donosi kupac.
LINK: Canon G1X mk II
Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz