Objektivi - neki osnovni pojmovi

Fotografija na neki način objedinjuje umetnost i tehničko znanje, pa je iz tog razloga nužno poznavati makar osnovne termine i zakone optike. Priča oko objektiva i terminologija vezana za njih može biti prilično zbunjujuća za one koji tek ulaze u svet fotografije, ili imaju brz prelaz sa kompaktnog na fotoaparat sa izmenjivim objektivima. Naprosto, ljudi na neka pojave ne obraćaju pažnju, već ih prihvataju zdravo za gotovo, ne ulazeći previše u razloge zašto neki fotoaparati mogu obuhvatiti troje ljudi za stolom, a neki samo dvoje. Uglavnom se rukovode stereotipom da je bolje imati što veći zum, i da je 52 x zum daleko bolji od 4x ... bez neke jasne slike u glavi koja je zapravo razlika između 24mm i 28mm? Zato ću probati da spomenem i pojasnim neke osnovne pojmove koji su nezaobilazni za neko dalje napredovanje.

Prvi pojam sa kojim se srećemo jeste žižna daljina, i ona predstavlja razdaljinu  od ravni senzora do  optičkog centra objektiva, odnosno tačke gde se svetlost prelama. Ta razdaljina je izražena u milimetrima, i u direktnom je odnosu sa dimenzijama senzora (nekada 35mm filma Lajka formata) od 24 x 36 mm, čija je dijagonala 43mm. Zapamtimo ove dimenzije, jer je to referentna veličina. Žižna daljina određuje  vidni ugao objektiva, i što je žižna daljina veća to je vidni ugao manji… i obratno. Iz toga i proizilazi osnovna podela objektiva, na širokougaone, normalne i teleobjektive. Pomenuo sam da je Lajka format senzora referentna vrednost, jer postoji još jedan faktor koji dodatno unosi konfuziju u ovu priču, a to su  dimenzije senzora koje mogu biti različite. Zato zapamtite da su sve vrednosti napisane na objektivu, a koje se odnose na žižnu daljinu izvedene u odnosu na Lajka format senzora, odnosno 24 x 36 mm.

Tokina 11 -16 mm UWA objektiv

Canon EF 100mm f/2.8 macro staklo

Sigma 70-300 APO DG makro - zoom objektiv pristojnog raspona

Ekvivalentna žižna daljina je pojam nužno nastao zahvaljujući različitim dimenzijama senzora. Zapravo, stvar je vrlo prosta, i tu obraćamo pažnju na krop faktor  senzora. Canon APS-C senzori imaju 1,6x, Nikon APS-C imaju 1,5 x dok recimo micro four thirds senzori imaju 2 x krop faktor. Potrebno je samo da pomnožite stvarnu žižnu daljinu objekiva sa krop faktorom koji ima vaš senzor i dobićete ekvivalentnu žižnu daljinu. Tako objektiv od 50mm, na APS-C senzoru postaje zum objektiv od 80mm, dok na micro four thirds senzoru postaje objektiv od ekvivalentnih 100 mm. Pomalo ume biti zbunjujuće da jedan objektiv, prošetan kroz razne formate senzora može biti široki, normalac ili zum objektiv. E sad, jako je bitno da zapamtite neke bitne činjenice. Krop faktor ne menja žižnu daljinu objektiva, ne menja njegovu minimalnu fokusnu distancu i ne menja faktor uvećanja.

Zum, predstavlja odnos  minimalne i maksimalne žižne daljine određenog objektiva. Kod kompaktnih fotoaparata dosta se obraća pažnja na brojku koja ponekad definiše zum raspon. Takve vrednosti najizraženije su kod ultrazoom fotoaparata, koji dosežu 65x ili čak 83x zum, kao što je slučaj sa Nikon P900 koji ima raspon od 24–2000 mm. Matematika je prosta: 2000 : 24 = 83, pa tako možemo reći da ima 83x zum. Ali, to nikako ne znači da je taj objektiv bolji nego recimo Canon EF 24-70mm f/2.8L II USM ili Canon EF 100-400mm f/4.5-5.6L IS II USM. Prvi ima 2x a drugi 3x zum, a oba su optički superiornija od pomenutog objektiva kod pomenutog Nikon P900 ultrazoom fotoaparata. Logično, objektivi fiksne žižne daljine, po definiciji imaju zoom faktor jednak jedinici.

Impresivni raspon zuma - Nikon P900 i njegov 83 x zum

Česta su pitanja vezana za razliku između  gore pomenutog optičkog zuma i digitalnog, koji se često pojavljuje u specifikacijama. Da presečem, kratko i jasno – digitalni zum je klasična prevara, za koju mi uopšte nije jasno kako se uopšte i našla kao opcija u digitalnom fotoaparatu. Digitalni zum nije ništa drugo nego automatska obrada (unutar fotoaparata) dela fotografije koju postojeći objektiv zahvata. Daleko bolji efekat postižete naknadnom obradom (opcija krop) – odnosno isecanjem dela originalne fotografije sa nekim od softvera za obradu fotografija.

Blenda, otvor objektiva, f broj

Svaki objektiv ima mogućnost regulisanja (otvaranjem i zatvaranjem) otvora kroz koji prolazi svetlost na putu do senzora. Što je više otvoren, prolazi više svetla i obratno.  Otvor blende se izražava  f- brojem i on je po definiciji odnos žižne daljine objektiva i veličine otvora objektiva. Malo zbunjujuće, ali što je f broj manji, to je otvor veći.

Canon EF 50mm f/1.8 STM na punom otvoru blende

U tehničkom smislu, ona se sastoji od tankih metalnih listića koji se otvaraju i zatvaraju u veći ili manji krug. Osim što kontroliše količinu svetlosti, ona reguliše i ugao pod kojim svetlost iz objektiva upada na senzor. Kada je blenda više otvorena, ona na senzor pada pod pod širim uglom, odnosno oštrijim kada je blenda pritvorenija. Blendom takođe kontrolišemo količinu oštrine na fotografiji.
Napomenuh da se F broj dobija deljenjem žižne daljine daljine objektiva (u mm) sa  stvarnim otvorom blende (u mm), i  ta brojčana vrednost koja može biti  f/1, f/1.2, f/1.4, f/1.6, f/1.8, f/2, f/2.2, f/2.5, f/3.2, f/3.5, f/2.8, f/4, f/4.5, f/5, f/5.6, f/6.3, f/7.1, f/8, f/9, f/10, f/11, f/13, f/14, f/16, f/18, f/20, f/22, f/32.

Trebam li napomenuti da su objektivi sa najvećim otvorima blende, najskuplji?

Minimalna fokusna distanca je najmanja razdaljina od objektiva do objekta fotografisanja sa koje on može biti izoštren tj. u fokusu. Ona je izražena u specifikaciji  svakog objektiva,  i  varira od objektiva do objektiva. Kit objektivi idu od 25cm, dok zum objektivi idu i do 2,2 metra , kao recimo Sigma 150-500mm f/5-6.3. Ovih dana se pojavio zanimljiv objektiv LAOWA 15mm f/4 1:1 Wide Angle Macro sa minimalnom fokusnom distancom od 4,7mm, što uz pomenutu žižnu daljinu zaista otvara nove mogućnosti. Makro objektivi su po ovom pitanju svakako najbolje rešenje, dok se za smanjivanje minimalne fokusne distance mogu koristiti i neka druga rešenja, poput macro prstenova.

Impresivno uvećanje 50mm sa makro tubom

Dubinska oštrina

Kratko i jasno, dubinska oštrina se odnosi na zonu prihvatljivo oštrog fokusa ispred i iza izabrane tačke fokusa  i direktno zavisi od otvora blende, odnosno f broja. Što je blenda više zatvorena, to je dubinska oštrina veća i obratno. Osim otvora blende, ona zavisi i od žižne daljine objektiva i udaljenosti objekta fotografisanja od fotoaparata.

Bokeh

Objektive možemo ocenjivati na dva načina, objektivno i subjektivno. Postoje jasno definisani testovi koji će nam reći kakve su karakteristike i odlike objektiva. Najčešće se govori o oštrini objektiva, ali postoje oni i koji ocenjuju neoštrinu, a tu već duboko zalazimo u zonu subjektivnog. Sam naziv 'bokeh' ima japansko poreklo, koji tradicionalno ovom detalju pridaju poseban značaj, pa recimo neoštrina  u prednjem planu fotografije ima svoj naziv – mae-bokeh, kao i neoštrina pozadine – ushiro-bokeh. Generalno, dobar bokeh treba da ima glatke prelaze, zamućenih detalja ali da ipak donekle zadrži osnovni oblik, i naravno tonalitet. Bokeh zavisi od objektiva i tehnike fotografisanja, i što volim ponekad reći... treba ga znati isprovocirati. Žižna daljina, što veći otvor blende kao i broj listića blende su samo neki od zahteva koje objektiv mora ispuniti kako bi bokeh bio ugodan oku. Od fotografa zavisi sposobnost prepoznavanja zgodne pozadine, određivanje rastojanja od fotoaparata do predmeta fotografisanja, kao i usklađivanje sa daljinom pozadine.  Za dobar bokeh možete koristiti žižne daljine 35mm pa do 300mm (naravno, može šire i duže ako volite), a sve je na vama koliko ste jednako spremni da na pozadinu obratite pažnju kao i na predmet fotografisanja.

Nikon DF i Nikon 85mm f/1,8

Stari manuelni objektivi takodje mogu biti opasno bokeh oružje - Asahi Super Takumar 50mm f/1,4

Zoran Rodić
© 2015 pcfoto.biz